ŠTA ZAISTA ZNAČI – ALAHU AKBAR?! SAaznajte sve o pokliču uz koji džihadisti pucaju u decu i odsecaju glave (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
puske
Salafijski džihadisti ga uzvikuju kada pucaju u nedužne civile, kada ljudima odsecaju glave, pre nego što će da se raznesu u autobusu ili vozu, pre nego što će svoje avione zakucati u metu, pre nego što će dići sebe u vazduh u punoj sinagogi, crkvi ili šiitskoj džamiji. Ali, njegovo značenje nema veze sa nasiljem. Naprotiv

Tekbir je pojam koji se u arapskom jeziku i u islamskom svetu koristi za frazu “Alahu akbar”, koja se obično prevodi kao “Bog je veliki”, “Alah je veliki” ili “Alah je najveći”.

Bukvalan prevod sa arapskog bi međutim bio “Bog/Alah je veći”, i to je pravo značenje te fraze pošto se, tako shvaćena, koristi da bi se u umovima ljudi unizile sve pojave i koncepti koje nam se čine velikim a to nisu, i to pukim podsećanjem da je “Bog veći”.

Tokom muslimanskog poziva na molitvu to dolazi do posebnog izražaja, pošto se njime onda vernicima skreće pažnja da je važnija molitva Bogu od ovozemaljskih aktivnosti kojima su trenutno zauzeti. Takođe, tokom boja, Bog je veći od neprijatelja ili straha.

U pitanju je izreka koja je potpuno normalna i uobičajena među muslimanima i koja se upotrebljava u raznoraznim kontekstima. To što joj mi pridajemo negativno značenje zato što je uzvikuju ljudi koji idu okolo i ubijaju nedužnu decu, ne znači da je ona sama po sebi negativna.

Bosanski muslimani tokom obavezne molitve, namaza, 1906. godine, negde u bosanskim brdima. Foto: Wikimedia Commons/Scheufler CollectionRudolf Bruner-Dvořák

Nećete verovati, ali ne postoji ništa negativno i loše u tome što neko kaže da je Bog veliki, pa na ma kom jeziku.

Šta više, pravoslavni hrišćani na Bliskom istoku, u Siriji, Libanu, Palestini, Jordanu, Iraku i Egiptu, kojima je svima arapski jezik maternji, koriste identičnu frazu kao i njihovi muslimanski susedi.

OVO JE DROGA ISLAMSKE DRŽAVE: Evo čime se teroristi dopinguju pre napada

Možda bi vama bilo čudno da čujete pravoslavnog sveštenika da kaže “Alahu akbar”, ali njima bi bilo čudno vaše čuđenje, pa bi vas možda pitali: “Da li vi to mislite da Bog nije veliki?”.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Da se vratimo na muslimane i njihovu upotrebu tekbira. Prvo, koristi se u svakoj fazi obe obaveznemolitve koje se ponavljaju pet puta dnevno, kao i pri svakoj fazi neobaveznih molitvi koje vernik obavlja po sopstvenoj volji i želji.

Muslimani kažu “Alahu akbar” takođe i u vremenu neke nevolje ili tokom opasnosti, kao što je to 1998. godine uradio indonežanski pilot sekund pre nego što će se njegova letelica srušiti na zemlju.Kada iščekuje nečiji povratak sa opasnog puta, musliman će, kada tog koga iščekuje ugleda, možda reći “Alahu akbar” (a možda “hvala Alahu”).

Kada se raduju, kada slave rođenje deteta, kada neko umre, tokom sahrane, tokom Kurban bajrama i hadža, muslimani će takođe govoriti “Alahu akbar”. Natpis sa tom frazom se nalazi ili se nalazio na zastavama mnogih muslimanskih država: bio je na zastavi Sadamovog Iraka, a i dalje je na zastavi Irana i Avganistana.

Natpis Alahu akbar na arapskom, na ulici u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Tamarah

Dakle, sve zavisi od konteksta. A sada dolazimo do problematičnog konteksta.

“Alahu akbar” se kroz celu istoriju islama neprekidno koristio kao borbeni poklič, a prvi put od strane samog Muhameda tokom Bitke na Bedru.

U novije doba, tokom Iranske revolucije 1979. godine, bio je to usklik na čijim su krilima izveli islamistički prevrat.

Od kako je počeo uspon džihadističkog pokreta, od osamdesetih godina pa naovamo, ovaj je poklič postao izvor jeze i straha širom sveta.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Džihadisti ga uzvikuju kada pucaju u nedužne civile, kada ljudima odsecaju glave, pre nego što će da se raznesu u autobusu ili vozu, pre nego što će svoje avione zakucati u metu, pre nego što će dići sebe u vazduh u punoj sinagogi, crkvi ili šiitskoj džamiji.

Ali, da li ta brutalna upotreba ove izreke menja njenu suštinu?

Ne. Nema ničega lošeg u tome što neko misli da je Bog veliki, ili da je veći od svega ostalog. To morate priznati, bilo da ste ateisti, ili teisti, bilo da ste hrišćani ili muslimani ili pripadnici bilo koje treće religije.

(O. Š. /Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone