ŠTA MISLITE, DA LI JE OVO LUKAŠENKOVA „DIKTATURA“? Minsk je NAJČISTIJI I NAJMIRNIJI grad NA SVETU! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
PREDSEDNIK
Foto: Intermagazin.rs
Dobro došli u najčistiji grad na svetu! To će vam, inače tihi Belorusi reći, ili napisati, čim sletite u Minsk. Glavni grad Belorusije je otišao nekoliko koraka dalje od onoga što se priča, ili što se napiše turistima. Otišao je i kilometre dalje u svojoj svesti o tome da je lepše živeti i raditi u okruženju i sa mentalitetom koji pokazuje da može drugačije.

„Novoti“ vam prenose utiske sa dvodnevnog boravka u prestonici Belorusije, iz grada heroja Drugog svetskog rata koji je patio i slavio kao i celi Sovjetski Savez. Grada u kojem se vojevala druga najveća tenkovska bitka za slobodu od fašizma i koji je na legendi o slobodi i na kostima oslobodilaca uspeo da se deseti put u svojoj istoriji digne iz pepela i postane mesto za – lep život.

Mir. Tišina. Čistoća. Tri osnovna utiska o Minsku koja su očigledna već posle sat vremena, koliko se putuje od aerodoroma do centra grada. I da… Usput, nepregledna polja, zapravo pravo more žita. Sve već požnjeveno. Što bi neko rekao, neće se gladovati.

A, Belorusi su daleko od starih stereotima o gladi, lošem životu na ivici egzistencije i dostojanstva. Već su ušli u moderan sistem funkcionisanja. Prepodne se radi, popodne se opušta u prirodi, brojnim parkovima, tržnim centrima… Bulevari široki, u jednom smeru po četiri trake, klize autobusi i trolejbusi. A pod zemljom, stari, ali „umiveni“ metro. I kad smo već kod „podzemlja“, zamislite pešački, podzemni prolaz u kojem može, na primer, bez problema da se održi koncert, književno veče, na mermeru koji je besprekorno čist! Takav je svaki u gradu koji ima skoro dva miliona stanovnika!

I zamislite grad bez ijednog (ali bukvalno, bez ijednog) grafita, ulice i trotoare bez pikavaca, ili miliona zalepljenih žvakaćih guma. Čak 70 odsto gradske površine od ukupno 349 kvadratnih kilometara je pod zelenim površinama. Parkovi, veštačka jezera, šume sa visokim belim brezama. Vazduh čist, iako je na obodima grada industrijska zona. Inače, stopa nezaposlenosti u Belorusiji je 0,9 odsto, a kriminal je na nivou statističke greške – oko 0,1 odsto.

Ljudi, dakle, mirni i tihi. Na pitanja odgovaraju ljubazno, zanima ih sve o Srbiji, mada će već u drugoj rečnici sa ponosom da vam kažu, nešto glasnije: Kosovo je Srbija!

Ipak, neko vodi računa o tome da sve bude tako kako i izgleda.

– Jednostavno, sve što vidite i osećate je stvar vaspitanja i obrazovanja. U državi svi vode računa o tome da je važno biti dobar, kulturan, odan i disciplinovan, jer ljudi čuvaju ono što je njihovo – u dve rečenice nam je sve objasnila 25-godišnja Svetlana, turistički vodič.

Odosmo iz Minska. Krajnja destinacija Borisov, mesto gde je Partizan izgubio od tima koji finansira fabrika Beloruske automobilske i traktorske elektronike (BATE). Duž 60 kilometara magistralnog puta ponovo nepregledna žitna polja. Šuma, i odjednom stadion u obliku svemirskog broda. Liči kao da je ispred vremena, na njemu je sve vekovima ispred poimanja onoga što su stadioni u Srbiji. Slika za kraj beloruske priče. Zemlja koja je 1.600 kilometara daleko od nas. U svakom smislu te reči.

NACIONALNO BLAGO

Nacionalna kultura i istorija Belorusije nekako se „na blic“ ogleda i u zdanju Narodne biblioteke. Simboličnog naziva „Dijamant znanja“, ovo zdanje čuva devet miliona knjiga koje su napisane na čak 50 jezika. Zanimljivo je da je dužina polica na kojima se nalazi ovo nacionalno blago neverovatnih 90 kilometara.

CENE

JEDAN evro vredi oko 17.600 beloruskih rubalja. Espreso se može popiti za jedan evro, koliko košta i neko od gaziranih pića. Za pivo je dva ili tri evra. Autobusi, trolejbusi i metro su precizni na – tokijskom nivou.

„ZLATIBORAC“ U SUPERMARKETU

Belorusija i Minsk su dugo otvoreni ka svima, pa i Zapadu. Veliki šoping-centri su sve češća pojava u prestonici, a u jednom od njih u supermarketu sa 38 kasa naiđosmo i na proivode naše mesne industrije – „Zlatiborac“. Ipak, totalni hit su rafovi, gondole sa preko 100 vrsta votke! Pije se često, mnogo i raznovrsno. Ipak, ako pijanca pešaka policija sretne kako tetura ulicama, osim trežnjenja u policiji sleduje mu i rigorozna novčana kazna.

(Večernje novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone