Srpski istražitelj OTKRIVA PRAVU ISTINU o zločinu koji je zapalio Srbiju: Evo koji su najnoviji detalji ubistva Zorana Đinđića (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
snajper
Foto: Profimedia/Corbis, Tanjug/AP
Čovek koji je odmah posle atentata na Đinđića video mrtvog premijera i uradio obdukciju, za naš portal donosi najnovije detalje o ovom zločinu koji je potresao Srbiju

Pre 12 godina, tačno u 12:30h pucnji ispred Vlade Srbije šokirali su sve, blindirani automobil premijera Srbije Zorana Đinđića izjurio je pod rotacijom iz dvorišta vlade uputivši se ka Urgentnom centru. Zatim je usledila vest koja je šokirala sve u Srbiji – UBIJEN JE ZORAN ĐINĐIĆ! O ovom atentatu ispričane su mnoge priče, osuđena su mnoga lica kao atentatori ili učesnici u ovom zločinu, ipak ostala su mnoga pitanja iz ovog ubistva koja nisu rešena, kao naprimer politička pozadina! Prof. dr. sc. Slobodan Savić, jedan od trojice lekara koji su videli Đinđića mrtvog i uradili obdukciju odmah posle ubistva za Telegraf.rs otkriva nove, do sada ne istražene, detalje iz ZLOČINA KOJI JE, kako mnogi tvrde ubio Srbiju!

Tog 12. marta 2003. godine prof. Slobodan Savić krenuo je na svoj redovni posao, jer je “takav bio raspored”, a kako kaže nije ni slutio da će tog dana morati da radi obdukciju na telu premijera Srbije Zorana Đinđića. Njegovo ime nalazi se na potpisu obdukcionog dokumenta, a za Telegraf.rs kaže da je “veštačenje na ovom izuzetno bitnom slučaju za Srbiju moglo i bolje da se uradi”.

Foto: Marko Todorović

Doktor Savić imao je tu “sreću” da učestvuje u mnogim slučajevima koji su veoma važni za Srbiju, kao što su ubistvo Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, Željka Ražnatovića Arkana, a “veštačio” je i prilikom pokušaja rasvetljavanja slučaja Topčider u kom su ubijena dvojica pripadnika Gardijske brigade.

Šta se tog 12. marta zaista dogodilo, otkud baš Vaše ime na dokumentu sa obdukcije Zorana Đinđića?

– U sastav tročlane komisije obducenata određen sam od strane tadašnjeg upravnika Instituta za sudsku medicinu, kako se to i inače radi u svim ostalim obdukcionim slučajevima. Jedina razlika, koja se prvenstveno može objasniti ozbiljnošću slučaja, odnosi se na uključivanje tri lekara specijalista sudske medicine, dok je opšte pravilo da obdukcioni zapisnik potpisuju dva lekara. Naš zadatak u tom slučaju bio je isti kao i kod svih drugih osoba smrtno povređenih vatrenim oružjem. Ipak, ubistvo premijera je zaista nešto posebno, nešto što se izuzetno retko događa i siguran sam da smo svi koji smo bili uključeni osećali posebnu odgovornost prilikom obavljanja ovog nesvakidašnjeg stručnog zadatka.

Foto: Marko Todorović

Ubistvo premijera nije posao kao i svaki drugi, da li je tada na Vas vršen bilo kakav pritisak?

– Što se tiče vršenja obdukcije, nije bilo nikakvih pritisaka. Međutim, radilo se o ozbiljnom stručnom izazovu jer povrede na telu nisu bile uobičajene po veličini i po obliku, što je znatno komplikovalo donošenje zaključka o tome koja je rana ulazna, koja izlazna i kakav je bio pravac kretanja projektila kroz telo.

Odgovore na sva ta pitanja obducent mora da da na osnovu utvrđenog obdukcionog nalaza i mi smo to i uradili i sve jasno napisali u zaključku obdukcionog zapisnika.

Foto: YouTube / The Darco

Šta Vas je neprijatno iznenadilo kada je u pitanju slučaj ubistva premijera?

– U kasnijem toku događaja neprijatno me iznenadio način vođenja istražnog postupka, konkretno činjenica da je od trojice lekara koji su potpisali obdukcioni zapisnik u dalje veštačenje od strane istražnog sudije uključen samo jedan, koji je taj posao obavio sam, u saradnji sa veštakom balističarem. Ne bih voleo da se ovaj moj komentar pogrešno shvati kao znak moje ozlojeđenosti time što sam kao obducent bio isključen iz daljeg postupka. Ja zameram odgovornim licima što u tom istražnom postupku nije sačinjena adekvatna komisija veštaka, sastavljena od većeg broja specijalista sudske medicine i balističara, a što je svakako moralo da se uradi u skladu sa značajem i ozbiljnošću slučaja.

Foto: Milena Đorđević, Profimedia/Corbis

– Podsetiću vas samo da u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu svaki obdukcioni zapisnik, čak i kada se radi o najjednostavnijim slučajevima prirodne smrti, obavezno potpisuju najmanje dva lekara specijalista. Nasuprot tome, u slučaju atentata na premijera Đinđića celokupno veštačenje bilo je prepušteno samo jednom specijalisti sudske medicine i jednom balističaru. Jedna od ozbiljnih zamerki odnosi se i na neobavljanje prave i kompletne rekonstrukcije. Bilo je tu i drugih propusta, o kojima su detaljno pisali Milan Veruović i Nikola Vrzić u svojoj knjizi “Treći metak”.

Foto: Profimedia/Corbis

Da li onda možemo reći da je zvanični izveštaj tačan?

– Bilo bi nekorektno da ja kao veštak koji je bio uključen samo u vršenje obdukcije, ali ne i u dalji tok istražnog postupka, dajem sud o tome da li je zvanični izveštaj o ubistvu realan. Međutim, sudeći po navodima iz pomenute knjige “Treći metak”, koja se zasniva na brojnim podacima iz sudskih spisa, mišljenja sam da mnogi detalji u ovom slučaju nisu do kraja i na odgovarajući način razjašnjeni.

Šta biste vi rekli da ste bili veštak u tom slučaju?

Jedan od problematičnih i spornih momenata u konkretnom slučaju bilo je utvrđivanje sa koje strane je pucano i položaja tela premijera u momenu povređivanja. Rešavanje ovih spornih pitanja u praksi se zasniva na sveobuhvatnoj analizi svih prikupljenih dokaza, uključujući tragove nađene na mestu događaja, izjave prisutnih svedoka, a od presudnog značaja je svakako obdukcioni nalaz, koji ukazuje na lokalizaciju ulaznog i izlaznog otvora prostreline i pravac kretanja projektila kroz telo žrtve.

Foto: Marko Todorović

Šta to konkretno znači?

Ovde konkretno govorimo o pitanju da li je premijer u momentu kada je pogođen bio okrenut leđima ili licem ulazu u zgradu Vlade. Prema dostupnim podacima tu se javljaju dve verzije, jedna je zvanična da je premijer u tom momentu bio okrenut leđima ulazu u zgradu vlade, dok je verzija prisutnih svedoka sasvim suprotna, da je bio okrenut licem. Zadatak sudskomedicinskog veštaka naravno nije da on kaže odakle je pucano, već da utvrdi da li je moguće da se mesto sa kojeg je navodno ispaljen hitac uklapa u utvrđeni položaj tela i karakteristike ustreline ustanovljene obdukcijom. Ja ne mogu da kažem u kom je položaju premijer zaista bio u momentu povređivanja, ali ne vidim logičan razlog zbog kojeg bi on ulazeći u zgradu Vlade bio okrenut ka ulazu leđima, a ne licem, kako su to tvrdili prisutni svedoci. Pitam se zašto izjavama svedoka nije verovano, ali procenjivanje verodostojnosti izjava svih učesnika u postupku, uključujući i svedoke, stvar je suda, a ne mene kao veštaka koji je učestvovao samo u početnoj fazi postupka. Na osnovu svega toga može se utvrditi odakle je pucano na premijera i da li je zaista to učinjeno sa zgrade iz Ulice Admirala Geprata kao što kaže zvanična verzija.

Foto: Marko Todorović

Podsetimo atentatu na premijera prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd – Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima “zemunskog klana”.

Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija “Sablja”, u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici “zemunskog klana” kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati. Sve ostalo je već istorija…

U nastavku intervjua sa prof. dr. sc. Slobodanom Savićem koji ćemo objaviti narednih dana pročitaćete nikad objavljene detalje sa rekonstrukcije ubistva Ivana Stambolića.

(Darko Zlojutro /telegraf.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone