Snimljena OGROMNA, najudaljenija galaksija, na IVICI SVEMIRA! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
spiralne
Snimci najviše opservatorije na svetu, u čileanskim Andima, izvanredno detaljno pokazuju galaksiju 11.7 milijardi svetlosnih godina udaljenu od Zemlje.

Astronomi iz Evropske južne opservatorije [ESO] u Čileu su koristili tehniku gravitacionog sočiva i virtuelni teleskop da bi snimili nezabeležene snimke ogromne galaksije.

Snimci galaksije, nazvane SDP.81, napravljeni su u Evropskoj južnoj opservatoriji [ESO], koja se nalazi na udaljenoj Čahnantor visoravni u čileanskim Andima. „Atacama Large Millimeter Array“ (ALMA) je sistem teleskopa koji se sastoji od 66 visokopreciznih antena, udaljenih i do 16 kilometara.

Teleskop, takođe poznat kao interferometar, opremljen je antenama koje rade usaglašeno kako bi prikupile svetlost od bližih i udaljenijih objekata u svemiru. Oni deluju kao veliki virtuelni teleskop koji je u stanju da pravi snimke u rezoluciji do šest puta većoj od one dobijene infracrvenom frekvencijom svemirskog teleskopa Habl.

Koristeći ALMA, astronomi su upotrebili tehniku gravitacionog sočiva i virtuelni teleskop za proučavanje galaksije udaljene od Zemlje 11.7 milijardi svetlosnih godina.

Velika galaksija, locirana između SDP.81 i Zemlje, korišćena je od strane astronoma kao sočivo da uoče udaljenije telo; ova manja galaksija je uvećala svetlo udaljene galaksije i izobličila je. Ovaj efekat demonstrira „Ajnštajnov prsten“, koji podrazumeva stvara formiranje gravitacionog objektiva koji savija svetlost objekta koji se nalazi iza njega.

„Slika rekonstruisane galaksije je spektakularna“, rekao je Rob Ajvison, direktor ESO za nauku.

Слика приказује у првом плану сочиво галаксију (посматрано са Хабла), и гравитационо сочиво галаксија СДП.81, што чини скоро савршен Ајнштајнов прстен, а једва је видљива.
© FOTO: ALMA /Y. TAMURA /MARK SWINBANK
Rekonstruisana slika, koja prikazuje daleku galaksiju koristeći sofisticirane modele uvećavajućeg gravitacionog sočiva, otkriva fine strukture unutar prstena koji nikada nije viđen ranije. Nekoliko oblaka prašine unutar galaksije, za koje se smatra da su džinovski hladni molekularni oblaci, rodna su mesta zvezda i planeta.

Rekonstruisana slika, koja prikazuje daleku galaksiju koristeći sofisticirane modele uvećavajućeg gravitacionog sočiva, otkriva fine strukture unutar prstena koji nikada nije viđen ranije. Nekoliko oblaka prašine unutar galaksije, za koje se smatra da su džinovski hladni molekularni oblaci, rodna su mesta zvezda i planeta.
Snimci otkrivaju ogromne oblake prašine u SDP.81, za koje se smatra da su sačinjeni od hladnog molekularnog gasa, od kojeg su formirane zvezde i planete.

Astronomi sumnjaju da ALMA nije detektovala centar SDP.81 zbog prisustva supermasivne crne rupe, 200-300 miliona puta masivnije od Sunca, u manjoj, bližoj galaksiji.

„ALMA ima ogromno područje prikupljanje podataka, što je uz širok opseg antena, i stabilnu atmosfera iznad pustinje Atakama razlog izuzetnih detalja na obe slike i spektru. To znači da smo dobili veoma osetljiva zapažanja, kao i informacije o tome kako se različiti delovi galaksije kreću. Možemo proučavati i kako se galaksije na drugom kraju Univerzuma spajaju i stvaraju ogroman broj zvezda“, objašnjava Ajvison.

ALMA teleskop je najsloženija astronomska opservatorija ikada izgrađena na Zemlji, čija je izgradnja završena 2014. godine. Objekat omogućava istraživanje fizike hladnog Univerzuma, prvih zvezda i galaksija, i direktno slike formiranje planeta.

Реконструисана слика, која приказује далеку галаксију користећи софистициране моделе увећавајућег гравитационог сочива, открива фине структуре унутар прстена који никада није виђен раније. Неколико облака прашине унутар галаксије, за које се сматра да су џиновски хладни молекуларни облаци, родна су места звезда и планета.

Slika prikazuje u prvom planu sočivo galaksiju (posmatrano sa Habla), i gravitaciono sočivo galaksija SDP.81, što čini skoro savršen Ajnštajnov prsten, a jedva je vidljiva.

Slika prikazuje u prvom planu sočivo galaksiju (posmatrano sa Habla), i gravitaciono sočivo galaksija SDP.81, što čini skoro savršen Ajnštajnov prsten, a jedva je vidljiva.

„Što je galaksija dalja, dalje u prošlost gleda, pa merenjem rastojanja možemo zajedno da sklopimo vremenski okvir kako je energično Univerzum pravio nove zvezde u različitim fazama svoje 13,7 milijardi godina stare istorije“, objasnio je Hoakin Vieira, član tima koji je proučavao Univerzum iz ALMA.
Galaksija SDP.81, viđena je samo 2,4 milijardi godina posle Velikog praska, kada je svemir imao samo 15 procenata svoje sadašnje starosti. Bliža galaksija, koja je pomogla ALMA za modeliranje SDP.81 je četiri milijarde svetlosnih godina od Zemlje; svetlo od SDP.81 je 11,4 milijardi godina udaljena do Zemlje, što znači da je više nego dvostruko starije od naše planete.

(rs.sputniknews.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone