SLAVNI SRPSKI GENERAL: OVU STRATEGIJU vojvode Mišića DANAS UČE VOJNICI ŠIROM SVETA

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vojska
Foto: wikipedia.org
Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, Srbija se našla na korak od kraha. Među vojskom nije bilo hrane, obuće ni odeće, ostalo je malo municije i skoro nimalo nade. Svetski mediji su javljali o propasti Srbije, a neprijatelji o tome da je rat već dobijen. Malo ko je verovao u to da jedna armija, izmorena i usamljena, sa vojskom koja se osipala, išta može da promeni. A onda je na čelo Prve armije kraljevine Srbije došao general Živojin Mišić.
 Na današnji dan pre 101 godinu završena je Kolubarska bitka, najznačajnija bitka između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu.Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, Srbija se našla na korak od kraha. Među vojskom nije bilo hrane, obuće ni odeće, ostalo je malo municije i skoro nimalo nade. Svetski mediji su javljali o propasti Srbije, a neprijatelji o tome da je rat već dobijen. 

Malo ko je verovao u to da jedna armija, izmorena i usamljena, sa vojskom koja se osipala, išta može da promeni. A onda je na čelo Prve armije kraljevina Srbije došao general Živojin Mišić…

Potez „očajnika“

Srpska armija, a sa njom i narod su bili u stalnom povlačenju. Vojnici su bili umorni,

gladni i bolesni. U oktobru 1914. skoro potpuno je nestalo municije.

Ipak, i Austrougari su imali svojih problema… Blatnjavi putevi zapadne Srbije, gde se nalazio tzv. Balkanski front, nisu bili ništa novo za srpske vojnike, a ni za Mišića koji je rođen na Suvoboru. Neprijateljska oprema, haubice i saniteti stalno su se zaglavljivali što je značajno usporilo njihovo napredovanje.

Živojin Mišić je tada došao na ideju koja je u tom trenutku, čak i među srpskom komandom, smatrana potezom očajnika – povukao je vojsku sa Kolubare i omogućio joj da se odmori i pregrupiše.

Brojno stanje je popunjeno poslednjim što je Srbija imala – đacima, studentima iz Beograda i univerziteta širom Evrope koji su se vratili kako bi pomogli domovini. Tako su oni koji je trebalo da postanu budući intelektualni krem zemlje, postali kaplari koji su u rovovima branili slobodu Srbije. Mnogi od njih 1300 nisu dočekali slobodu.

I u trenutku kada su evropske telegrafske agencije već javljale o slomu srpske vojske, a austrougarska armija priređivala svečanu paradu u osvojenom Beogradu plan Živojina Mišića počeo je da se odvija – krenula je velika protivofanziva celokupne srpske vojske.

Probudite se, ljudi, osvestite se! Ako sad Švabu ne zadržimo, nikada ga ne zadržasmo. Ako dopustimo da nas sad pregazi propali smo… A, kažem vam, pazite, kad ga poteramo, biće velike tutnjave, napraviće se čudo od njega, da će ceo svet seiriti ostalo je zabeleženo da je Mišić govorio svojim vojnicima.

Istorija je pokazala da je srpski general bio u pravu! Udar je bio nezaustavljiv!Iznenađenog neprijatelja srpska vojska je gonila na sve strane. 

Oskar Poćorek, glavnokomandujući general Austrougarske armije nakon početnog šoka, nije imao drugog rešenja nego da naredi povlačenje vojske iz Srbije. Tog 15. decembra srpska vojska oslobodila je Beograd, iz koga je, zabeleženo je, neprijatelj pobegao koristeći okrilje noći.

Bitka koja je ušla u istoriju svetskog ratovanja

Gubici su bili veliki, ali takva je bila je pobeda. Ukupno je izbačeno iz stroja 266.212 vojnika, podoficira i 7.592 oficira. General Živojin Mišić je unapređen u čin vojvode, dok je njegov suparnik – Oskar Poćorek, smenjen sa mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske.

Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja.Nikada pre toga nije se dogodilo da se vojska kojoj je predviđan potpuni slom tako brzo oporavi, pređe u kontraofanzivu i na kraju pobedi.

Mišićeva taktika povlačenja, pregrupisavanja I armije i koncentrisanog udara na VI armiju koja je bila razvučena na širokom frontu i danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

Nakon Kolubarske bitke neprijatelji su shvatili da sa Srbijom neće biti lako. Saveznici su videli da se na Balkan još uvek može računati i da će upravo ovo biti mesto gde će se rešiti sudbina „Velikog rata“.

Ipak, još uvek ni oni najmudriji nisu mogli ni da sanjaju o dimenzijama razaranja koje će ovaj sukob doneti. Do 1918. stradalo je više od 15 miliona ljudi, a najveće gubitke imala je upravo Srbija – zemlja u kojoj je sve i počelo…

(A. B. /Dnevno.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone