PREDVIĐANJE TITA SE OBISTINILO: Raspad će početi na Kosovu i u Hrvatskoj

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Misterija
Foto: printskrin
Da li je moguće rasvetliti enigmu maršala Jugoslavije – Josipa Broza. U proleće 1977. Broz je rekao da se boji da će prvo nešto izbiti u Prištini i u Zagrebu

OVOG meseca se navršava 123. godina od rođenja Josipa Broza, a da li je ta godišnjica 7, 9, 12. ili 25. maja, nažalost, istoričari nisu uspeli da se slože. Kao što se ne slažu i oko mnogobrojnih pitanja u vezi sa životom i delom vođe komunističke revolucije, maršala Jugoslavije, sina naših naroda i narodnosti…

CIA analizirala jezik kojim je Tito govorio: Evo rezultata… (VIDEO)

Oni nepristrasniji se slažu da je reč o izuzetno kompleksnoj i u mnogo čemu jedinstvenoj i neobičnoj ličnosti, kakvih je veoma malo bilo u dvadesetom veku, i to ne samo sa ovih naših balkanskih prostora. Ali kako danas stoje stvari, posvećenici „učiteljice života“ još dugo neće biti u stanju da proniknu u psihu te nesvakidašnje ličnosti, iz dnevnopolitičkih, ideoloških, nacionalnih ili inih razloga.

U iščekivanju tog „velikog praska“ istoričara, preostaje nam da s vremena na vreme podsetimo na pojedina autentična svedočanstva koja bi mogla da pomognu u rasvetljavanju enigme Broz.

DARA Janeković, aktivna i svestrana novinarka iz Titovog perioda, inače prvoborac, koja je sa njim uradila tri opsežna i značajna intervjua (1972, 1973. i 1976), zabeležila je i jedan razgovor sa Miroslavom Krležom, vođen u Zagrebu, na Tuškancu (Gvozd 23), 24. avgusta 1979. godine, osam meseci pre Titove smrti.

* Tito kod pape Jovana Šestog

Dara će velikom piscu pokušati da objasni kako je 1972. godine uspela da dođe do Tita „zaobilaznim“, a ne regularnim putem.

– Tu mi je pomogao Stevo Krajačić, za drugi i treći razgovor sama sam se hrvala s raznim birokratama oko Tita koji su cenzurirali i ublažavali Titove oštre riječi, a kresali su i moja pitanja – ispričala je Janekovićeva.

Treći intervju, objavljen u februaru 1976. godine, na televiziji i u svim vodećim jugoslovenskim dnevnim listovima, bio je izuzetno oštar. Naročito u kritici Saveza komunista. Tako su bila i intonirana pitanja autorke. Zbog toga su čelni ljudi Saveza komunista Hrvatske, a bilo ih je i iz Centralnog komiteta, otvorili „tihi rat“ protiv Dare Janeković. Istovremeno, vodili su posebnu akciju da se neutrališu efekti koje je taj razgovor ostavio u javnosti. Zbog toga je Dara počela da priprema četvrti, još temeljniji razgovor. Već je sve bilo dogovoreno sa Titom, ali su se neki „vrhovnici“ iz partije suprotstavili i sprečili ga.

– Zbog toga me je Tito prvi put nazvao, s Brda kod Kranja, i rekao: „Ja bih htio da svakako načinimo taj razgovor, da vidimo gdje smo i kuda sve ovo ide. Ali, eto, drugovi se ne slažu“ – ispričaće Janekovićeva Krleži.

Na ovu ispovest usledilo je pitanje velikog skeptika.

– Dobro, Daro, imala si više prilika razgovarati sa Titom i slobodnije, izvan intervjua i snimanja, je li on bio zabrinut situacijom u zemlji? Kakav si dojam stekla – interesovao se Krleža.

NOVINARKA je odgovorila da je bio „veoma zabrinut“.

– Kad sam s njim imala onaj prvi razgovor 1972. godine, još je bio optimist, vjerovao je da će se sve srediti i smiriti. Kasnije je postajao sve veći pesimist. U jednoj prigodi doslovce mi je rekao: „Ako su istina sve te ocjene o stanju u našem društvu, u zemlji, u Savezu komunista, onda sam ja zabadava utrošio svoj život!“ Rekao mi je tada kako se boji da će najpre nešto izbiti na Kosovu i u Hrvatskoj. To je bilo u Igalu, u proleće 1977. godine, za vreme ručka kome je osim Tita, Jovanke i mene prisustvovao i Edvard Kardelj – pričala je Dara Janeković. – U to vreme bilo je samo donekle poznato da u „kosovskom loncu“ neprestano vri, od javnosti se to krilo. Ali što i zašto Hrvatska, pomislila sam naivno u tom trenutku; nisam ništa ni upitala ni kazala.

Dara se požalila Krleži da se boji novih, strašnih zapleta. Dobronamerni i demokratski orijentisani ljudi već duže vreme upozoravaju da ova naša država puca po šavovima, zapisala je Dara Janeković detalj iz razgovora sa bardom jugoslovenske i hrvatske književnosti, ali i njegov odgovor.

* Broz je obožavao kubanske cigare, ali i kubanskog lidera Kastra

– Kola su, izgleda, krenula nizbrdo. I to poodavno. Tito je star, ali ipak sve to još nekako drži na okupu snagom svoje ličnosti. A što će biti kada on zatvori oči? Kud koji, mili moji! Moguće je da se sve strasti ponovno razbuktaju na ovoj balkanskoj plemenskoj vetrometini, i da opet izazovu uzajamne makljaže, jer ništa se ovde nije promenilo u poslednjih dve stotine godina. Strasti su samo zapretene porazom nacionalfašističkih snaga u Drugom svetskom ratu – naveo je Krleža.

MIROSLAV Krleža je te 1979. godine izrazio tadašnje zebnje koje su mnogi osećali: „Dok je Tito živ, strane vojske neće gaziti po našem tlu, a kasnije će sve to zavisiti o nama samima, o onima koji ostanu, ili koji preuzmu vlast.“ Krležu je posebno zanimao intiman život maršala.

Naime, u jesen 1977. godine, Titov raskid sa Jovankom pretvoren je u međunarodni skandal kojim su se bavili i strani obaveštajci i vodeći mediji većine zemalja u svetu.

Aferu je lansirala pariska redakcija „Herald tribjuna“, koji je u glavnom gradu Francuske izlazio kao zajedničko evropsko izdanje „Njujork tajmsa“ i „Vašington posta“, a odmah su je preuzele desetine zapadnih medija. Najviše se spekulisalo time što je ona bila Srpkinja, a Tito se izjašnjavao kao Hrvat. Na toj matrici pravljene su najraznovrsnije pretpostavke o tome kako je Jovanka nameravala da naruši srpsko-hrvatsku ravnotežu u jugoslovenskoj federaciji, da na visoke položaje dovede neke Srbe, a da je jedan od njenih najvećih miljenika bio zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu, njen ratni komandant general Đoko Jovanić. Jedni su je proglašavali „razotkrivenim agentom CIA“, drugi da je u nemilosti zbog „proruske konspiracije“.

PRVI kanal nemačke televizije postavljao je pitanje „da li je to kraj romantične priče u kojoj se siromašna devojka sa sela pojavljuje na dvoru na kome kralj vlada kao poslednji Habzburg“, a japanski novinari su u čitavoj stvari videli neki dublji smisao. Izveštavali su kako su ovom aferom Vašington i Moskva odmeravali snage „za posttitovski period“ koji su i jedna i druga strana već uveliko nazivale „danom D“.

U tom pokeru Amerikanci su uvek bili prvi na potezu, a Sovjeti zatečeni, prenoseći samo zvanične jugoslovenske reakcije, a čitava ujdurma je okončana naprasnim penzionisanjem generala Jovanića. Nagađanja o njenom hapšenju utihnula su tek kad je jedan indijski list napisao da Tito izlazi u šetnju „samo sa jednom pudlicom“:

– To u najmanju ruku dokazuje da je bezbednost gospođe Broz obezbeđena, jer joj je Tito vratio njenu pudlicu – pisalo je u indijskim novinama.

RAZLAZ SA KOČOM POPOVIĆEM

U VREME kada je Dara Janeković imala dva dugačka intervjua sa Josipom Brozom, leto na Brionima je redovno provodio i Koča Popović. Odsedao je u hotelu „Istra“ i družio se sa Miroslavom i Belom Krležom. Tamo je Koča dolazio sa suprugom Lepom, vozio je bicikl, bavio se podvodnim ribolovom i ponešto pisao… a u svoju vikendicu u Tribunju, pored Šibenika, nije odlazio od 1971. godine kada su ga jedne večeri, u nekom restoranu, izvređali hrvatski nacionalisti. Koča, koji je bio sa svojim prijateljima, bez reči je ustao od stola i otišao. Nikad više nije došao u Tribunj. Prodao je tu vikendicu i u kupio kuću u Dubrovniku, koju je takođe morao da napusti…

Tih dana Dara se viđala sa Titom u više navrata. Gotovo svakog puta Tito bi je pitao:

– Viđaš li Koču?

– Da, tu je, ribari.

-Uverila sam se da je Tito jako voleo Koču i da je teško podneo razlaz s njim – piše zagrebačka spisateljica. – Primjećujući to, njegova supruga Jovanka upitala bi ga:

„Zašto ne pozoveš Koču da dođe k nama?“

Tito bi joj odgovorio:

„Zna on gdje sam ja pa neka dođe, kao što je to i prije činio.“

Patio je zbog toga razlaza sa svojim miljenikom, i nije ga više pozivao. Bio je to duboki raskol, nepopravljiv.

Na poslednjem susretu Tito je dočekao novinarku sa velikom kubanskom cigarom. I odmah je rekao:

„Bio je ovdje jučer Koča, u trapericama i espadrilama. Razgovarali smo. Ne dugo. Oko pola sata. Ali nismo se našli. Surrealiste! (Nadrealista)“

Izgovorivši to, Tito je neko vreme zamišljen ćutao, a zatim je, više setno nego prebacujući, dodao:

„Ne bi on nikada bio slavni komandant da mu ja nisam dao najbolje proleterske jedinice…“

Bio je to konačni razlaz Tita sa svojim miljenikom.

(Dnevne.rs /Izvor: Ivan Miladinović /Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • lika

    on zappočo to