Patrijarh srpski Irinej: Evropa briše granice, a crta ih po Srbiji

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Irinej
Patrijarh srpski Irinej za „Novosti” o kosovskoj rani, zamkama koje nas očekuju na putu ka Evropskoj uniji, dijalogu sa Vatikanom, odnosima sa Rusijom i Republikom Srpskom

AKO se Evropa ujedinjuje tako što se brišu granice među državama, zašto se onda unutar naše Srbije crtaju granice? Kad ovo govorim ne bavim se politikom, već kao prvojerarh SPC promišljam dalje posledice življenja rasparčane Srbije u „ujedinjenoj“ Evropi. Ovo je previše ozbiljno pitanje da bi se njime bavili samo političari sa ograničenim rokom trajanja.

Ovako patrijarh Irinej, u ekskluzivnom božićnom intervjuu, za „Novosti“ govori o iskušenjima koje našu zemlju čekaju na evropskom putu. Prvi po časti u Srpskoj crkvi u svojim besedama nikada ne zaboravlja da pomene ljutu „kosovsku ranu“. Zato predlaže da se ova višedecenijska nacionalna trauma, ali i delikatno evropsko pitanje reše širokim – međunarodnim dijalogom.

– Potrebno je da se u sve ovo uključe i verske vođe i intelektualna elita svih naroda i država. Umesto nadglasavanja potrebno je razgovarati o svim sporovima i u drugim evropskim državama poput Španije i Velike Britanije. Dobro je to što Vatikan drži čvrst stav u vezi sa nepriznavanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM. To bi trebalo da bude dobar putokaz drugima. Dakle, ne zatvaranje i izolacija, već saradnja i razumevanje uz uvažavanje drugih i njihovih stavova bez nametanja gotovih rešenja i jednostranih odluka.

SVEŠTENICI NE SMEJU DA BUDU DERIKOŽEMnogo pažnje javnosti izazvala je vaša odluka da zbog finansijskih nepravilnosti u druge parohije rasporedite sveštenstvo Hrama Svetog Save…
– Ogromna većina sveštenstva teško živi. Postoje pojedinci koji su iz bogatih porodica, ili su im parohije i eparhije „bogatije“, ali oni su u manjini. Niko nikoga ne progoni, samo je reč o traženju adekvatnih rešenja koja će dovesti do stvaranja podjednako dobrih uslova za sve. Inače, ono što treba ispraviti u shvatanju pojedinaca u našem narodu, kako sveštenika tako i vernika jeste da sveštenici nisu i ne mogu da budu „derikože“. Stvorena je loša slika i treba je promeniti.

Srbija je uspela da zaustavi prijem Kosova u Unesko. Priština već za 2017. najavljuje novi pokušaj učlanjenja. Šta bi država i Crkva trebalo da urade da bi se to sprečilo?

– Crkva uvek svedoči nepokolebljivu ljubav prema svima i snagom takvog ubeđenja ukazuje na ono što je dobro pozivajući svakoga da se okane zla. To je naš narod lepo izrazio rečima: „Što je pravo i Bogu je milo!“. To razumeju i naši sugrađani Albanci, izuzev pojedinaca koji još ne shvataju da zlo dobra doneti ne može. Bilo bi dobro da njihove verske vođe još jednom promisle o postupcima svojih vernika i odustanu od „džamijanja“ crkava kao čina verskog nasilja.

Trebalo bi da i mi pravoslavni poštujemo bogomolje u kojima se mole naše komšije, što se u većini slučajeva i događa. Naravno, i tu postoje pojedinci koji biraju nasilje nad drugim i drugačijim. Sve dok takvi ne budu zaustavljeni pretiće nam opasnost od sukoba.

I državni organi bi trebalo da prepoznaju važnost pravoslavnih svetinja koje su više od „spomenika kulure“. To su sveta mesta na kojima se susreću Bog i čovek. Kad se svetinji pristupa na ovakav način, onda svako dobronameran odustaje od nasilja.

Više puta ste iskazivali skepsu prema članstvu u EU. Preti li opasnost da nas tamo prime bez Kosova i Metohije?

– Približavanje naroda u cilju prevazilaženja sukoba je dobro i to je nešto što treba podržati. Ali globalizacija koja eliminiše različitosti tako što nasilje velikih nad malima postaje pravilo je svojevrsno porobljavanje. To je nešto što je u suprotnosti sa jevanđelskom logikom da „veliki služe malima“, jer se zasniva na podmetanju neistina i nametanju gotovih rešenja.

EU i Rusija po mnogim pitanjima imaju suprotstavljen stav. Da li će Srbija moći da zadrži evropski put i duboko prijateljstvo sa Rusijom?

– Neiskrena je ponuda kad se neko uslovljava da u ime novog prijateljstva prekine sva ranija. To je pokoravanje i ropstvo a ne dobronameran poziv za novo prijateljstvo. Nažalost, naš svakodnevni život obiluje ucenama i nametanjima u kojima se gubi snaga istine. Sve je podređeno interesu grupe i pojedinaca. Tome se ne sme podleći. Potrebno je snagom razumnih argumenata ubediti sebe i dokazati drugima da bez iskrenosti, poštenja, poštovanja drugoga i samopoštovanja čovek ne živi stvarno, već samo životari. Samo ovakvim pristupom životu znaćemo da na pravi način održimo sva ranija prijateljstva i steknemo nove prijatelje i kao pojedinci i kao narod i država.

STEPINAC JE PITANjE ZA VATIKAN Kada očekujete početak razgovora delegacija SPC i Rimokatoličke crkve o istorijskoj ulozi kontroverznog kardinala Stepinca, koji je inicirao papa Franja? – Voleo bih da je taj razgovor već počeo. Sporno proglašenje kardinala Stepinca za svetitelja pitanje je za Vatikan. Očekujem više promišljanja u budućnosti na tu temu sa njihove strane.

Državni vrh tvrdi da priznavanja nezavisnosti Kosova neće biti. Odnosi li se Srbija već sada u nekim segmentima prema Kosovu kao de fakto državi?

– Želim da verujem da su iskreni svi, koje imenujemo kao državni vrh, u svojim tvrdnjama da će istrajati u stavu kojim čuvamo svoje dostojanstvo kao narod i kao država ne prkoseći pritom nikome. Samo kao dobri domaćini ne dozvoljavamo nikome da po sistemu pašnjaka („čije su ovce toga je i zemlja“) krši međunarodno pravo i našu viševekovnu istoriju.

Status SPC na KiM uskoro bi mogao da bude tema razgovora između Beograda i Prištine. Šta će u tom pogledu biti zahtev Srpske patrijaršije?

– Moramo biti iskreni i priznati da su naše svetinje tokom poluvekovne komunističke tiranije obesvećivane širom bivše SFRJ. Moramo najpre sami kod sebe probuditi iskreno razumevanje svetinja kako ne bi došlo do politizacije koja vodi novom obesvećivanju i sporenju jednog naroda protiv drugog.

Iskreni vernici uvek su poštovali svetinje komšija. Voleo bih kad bi unuci i praunuci onih Albanaca, koji su sa poštovanjem pristupali svetim moštima naših svetitelja, smogli snage da se vrate na put vere predaka. To se nekako stidno događa u pojedinim slučajevima i rezultat je vere i molitve naših sveštenika i monaha. Što više bude ovakvih primera, to će biti bolji rezultati u Briselu.

Crnu Goru trese višemesečna politička kriza, a nedavno je dobila i zvaničan poziv za članstvo u NATO. Da li je najavljeni ulazak u ovaj vojni savez zaista korak u dobrom pravcu?

– To je unutrašnje pitanje Crne Gore. Čini se da ogroman broj njenih građana odavno umornih od silnih unutrašnjih svađa, sukoba i pritisaka spolja, misli drugačije od svog državnog vrha. Da je Crna Gora imala poverenje u svoj narod dala bi im mogućnost da se o tome izjasni. Ovako ostaje otvoreno pitanje.

Treba li Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma i država matica srpskog naroda da snažnije podrži odbranu Republike Srpske?

– Sloga i stvaralaštvo najbolja su odbrana. Najteže je odbraniti se od sebe, ali je moguće ako se iskreno i predano stvara. Od drugih se najbolje branimo tako što pobeđujemo u sebi sve strahove i sprečavamo bilo kakvu mržnju. Prosperitetu Republike Srpske najviše možemo doprineti dobrim projektima i programima u oblastima nauke i privrede. Bogoslovski fakultet u Foči je jedan od dobrih primera, kao i saradnja na nivou Univerziteta u Beogradu, Banjaluci i Istočnom Sarajevu. Tome treba dodati i druge vidove saradnje u različitim privrednim granama. Tako svi doprinosimo uspešnosti diplomatskih aktivnosti u svetu.

Predstavnici vlasti i političkih stranaka često se konsultuju sa SPC oko vođenja državne politike. Ima li srpska politička elita, posebno iz vlasti, snage i želje da čuje vaše savete i Srbiju izvuče iz duboke krize u koju je zapala?

– Ono što prepoznajem kao viševekovni problem našeg naroda jesu nesloga i samovolja. Uz to ide i nespremnost da se sasluša i razume neistomišljenik. Moja poruka bi u vezi sa ovim bila: „Ko neće brata za brata, hoće tuđina za gospodara!“ Odavno je ovo rečeno, ali još nije dovoljno dobro shvaćeno od naše političke elite.

SAMO BOG ZNA ŠTA JE VERBIĆ HTEOKako gledate na predlog ministra prosvete Srđana Verbića da se veronauka, umesto u svih 12, uči u svega četiri školska razreda? – To je izjava jednog državnog činovnika koji opslužuje funkciju ministra. Mislim da niko ozbiljan i dobronameran ne razmišlja na takav način, štaviše mislim da se i sam ministar Verbić predomislio, jer je već posle nekoliko dana zatražio neko spajanje predmeta. Da li naglas razmišlja u dobroj nameri ili namerno provocira, to samo Bog i on znaju. Ovo pitanje se ne rešava izjavama i prozivkama, već razgovorom sa uvažavanjem i dogovorom sa poštovanjem.

Prošlogodišnje zasedanje Sabora SPC obeležilo je razrešenje vladika Georgija i Filareta, što je u javnosti protumačeno kao potvrda vaše želje da se u svim segmentima Crkve zavede red. Ima li u SPC još eparhija u kojima vlada samovolja i besporedak episkopa?

– Mislim da je naša javnost predimenzionirala događaje i preuveličala probleme. Ko imalo poznaje crkvenu istoriju dobro zna da su razrešenja pojedinaca uvek rezultat potrebe unapređivanja crkvenog života, a ne sukob struja ili nečija osveta. Tako da ne treba razmišljati u pravcu stvaranja atmosfere progona, već sve treba posmatrati kao odgovorno promišljanje crkvenog života gde personalna pitanja nisu primarne odrednice. Crkveni poredak je nešto što se podrazumeva, tako da pitanje „zavođenja reda“ nije uslovljeno stavom pojedinca nego je zadatak zajednice.

Mitropilit Jovan (Vraniškovski) je na slobodi, ali njegov sudski progon još nije okončan. Kada bi mogli da počnu razgovori o statusu kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve?

– Nedostatak kulture dijaloga i dobronamernosti pokazuju oni koji misle da će optužbama, hapšenjima i presudama sa predumišljajem bilo šta rešiti. Sve dok se tako ponašaju, oni pokazuju da ne žele razgovor već sukob. Mi smo strpljivi i čekamo da dođu sebi i vrate se na put koji vodi razgovoru i dogovoru.

IZ BOŽIĆNE POSLANICE

* Rođenje Gospoda Isusa Hrista istorijski je događaj koji je obradovao i nebo i zemlju. Ovaj praznik nam svedoči i o bezgraničnoj ljubavi Božjoj prema čoveku i svetu.

* Posebno pozdravljamo našu braću i sestre na mučeničkom Kosovu i Metohiji, u našoj duhovnoj kolevci. Apelujemo na sve prognane i izbegle sa naše svete srpske zemlje iz Dalmacije, Like, Slavonije, Baranje, sa Banije i Korduna, kao i iz raznih krajeva BiH, da učine sve što do njih stoji da se vrate na vekovna ognjišta.

* Greh je pomenuti stradalnike i prognanike srpskog roda a ne setiti se svih nevoljnika, iz drugih naroda i zemalja, ma koje vere oni bili, a naročito naše braće i sestara na Bliskom i Srednjem istoku, u Ukrajini i u Africi.

* Danas, više nego ikad, potrebni su mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima! Ovoliki nedostatak dobre volje u svetu, pa i među nama hrišćanima, pokazatelj je odsustva mira Božjeg među nama.

* Vidimo da svespasavajuće ime Božje mnogi više psuju negoli što ga slave i prizivaju u pomoć. Vidimo da se najveći greh, greh ubijanja čoveka i čitavih ljudskih zajednica, svakodnevno vrši, i to, često, u ime Božje.

* Umesto dobre volje i ljubavi, svedoci smo ekspanzije egoizma, surevnjivosti, antagonizama i nadgornjavanja – poroka koji izazivaju zabrinutost, strah i zebnju za budućnost ovoga sveta.

* Čuvajmo jedinstvo vere i Crkve svetosavske i svetinju ovog božićnjeg praznika kao zenicu oka svoga! Ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu!

(Rade DRAGOVIĆ /Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone