OVO JE ŽIVOTNA PRIČA MERIME ISAKOVIĆ: Na vrhuncu karijere ostala nepokretna, rodila sina a evo šta sad radi

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
glumica
Foto: Printscreen
Merima Isaković bila je jedna od najtalentovanijih i najljepših jugoslovenskih glumica. Nezaboravne su njene uloge u filmovima „Ljubav i bjes“(1978), „Jovana Lukina“ (1979), „Neka druga žena“(1980)… Nesvakidašnji talenat dokazala je i na pozorišnim daskama.

Merima je primljena na beogradsku Akademiju kad je imala samo šesnaest i po godina.

A onda, kad je imala 21 godinu, na „peglicu“, u kojoj je bila s bratom, naletela je „lada“. Uz mnogo muka je preživela ovu saobraćajnu nesreću. Zadobila je tešku povredu kičme i ostala nepokretna!

Operisana je na beogradskoj Ortopedskoj klinici. Po njenoj proceni „uz lošu organizaciju tog hiruškog zahvata“! Na terapiju je išla u Rusiju, pa u Ukrajinu i Kinu. Vratila se posle toga u Srbiju, a pre desetak godina se preselila na Novi Zeland.

Dok je bila na lečenja u Kini, upoznala je Vladimira Mijuškovića, koji se bavio trgovinom.

„Jedne divne jeseni osvojio me je zaljubljenošću. Godinu kasnije, kao plod naše velike ljubavi, dobili smo Mida (22), kome sam dala ime po nadimku mog svekra. Zvuči vrlo lepo, a kratko je i elegantno“, rekla je Merima a onda se prisetila i kakav joj je bio period trudnoće.

U drugom stanju je uživala toliko da je poželela da bude trudna i dve godine.

„Tako mi je proletela ta trudnoća, stalno smo negde jurili i putovali. U 9. mesecu sam kasnila na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, bilo je zakazano za četvrtak i ja sam otišla sledeći utorak tek i u sredu se porodila.

Na kraju me je doktorka zvala i rekla „aman Merima, mislite li vi da se porodite možda“. I zaista mi je to bio neki najlepši period mog života verovatno, najdraži period. U to vreme kada je dete čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da imam taj osećaj česće“, rekla je Merima.

Tokom raspada Jugoslavije bila je u Beogradu ali osećala je samo muk i bol i, kako kaže, da nije bila u kolicima odmah bi otišla u Sarajevo kod svojih.

Sve je to uvećao i razvod s Vladimirom.

„Nismo se razumeli u toj situaciji. Da smo znali zašto verovatno bismo našli način da se razumemo. Doživela sam naš razvod kao cepanje i rast u različitim smerovima. Veoma smo se voleli i u vreme razvoda, ali nismo mogli da se razumemo.“

Odlukom da ode na Novi Zeland promenila je mnogo toga u svom životu.

Odlučila je da živi, da joj invaliditet ne predstavlja nikakav problem i da grabi koliko god može.

Naučila je dobro engleski, posvetila se psihologiji i stekla diplomu kliničkog psihologa. Kasnije je otišla malo dublje pa je stekla i diplomu doktora psiholoških nauka.

„Moj doktorat su odlično prihvatili stručnjaci na međunarodnom skupu u Americi. Kažu da je „revolucionaran, a istovremeno i jednostavan pristup rehabilitaciji“.

Danas predaje na univerzitetu, a radi i kao klinički psiholog na dve privatne klinike i ima novu, veliku ljubav – Novozelanđanina Risa Kokera.

„Na posao idem svojim kolima koja na krovu imaju specijalnu dizalicu. Njome se moja kolica podignu na krov i tu budu dok vozim. Kad se zaustavim spuštam kolica. Radim sa ljudima svih godina koji su preživeli neku traumu, depresiju, anksioznost, napad panike, OKP, kao i teške odnose, probleme sa samopouzdanjem i slične stvari.“

(Dnevne.rs /Izvor: EPK)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone