OSAM LAŽI MOJE MAJKE: Priča počinje mojim rođenjem…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
porodica
Foto: Dnevne.rs /pixabay
Moja majka nije uvek govorila istinu… Slagala me je osam puta u važnim životnim trenucima!

Priča počinje mojim rođenjem.

Rođen sam kao sin jedinac u veoma siromašnoj porodici… Siromašnoj do te mere da nismo imali dovoljno hrane, a kamoli nešto više. U retkim prilikama imali bismo malo pirinča u kući… Majka bi pripremila skromni obrok i uvek bi istresala svoj deo na moj tanjir govoreći:

„Jedi, sine, ja nisam gladna.” – Ovo je bila njena prva laž.

Kada sam malo odrastao, moja majka bi, kada bi završila poslove po kući, otišla do reke koja se nalazila ispod kuće, nadajući se da će uloviti ribu kako bih ja jeo zdravu hranu i razvijao se kao svako drugo dete. Jednom prilikom, hvala Bogu, uspela je uloviti čak dve ribe. Požurila je u kuću i spremila obe ribe i stavila ih pred mene.Ja sam malo po malo jeo ribu, a moja majka je jela ono što je ostajalo iza mene na kostima. Videvši to, moje srce je zatreperilo i onu drugu ribu stavio sam pred majku, a ona je vratila rekavši:

 

mama-sin
Foto: pixabay /dnevne.rs

„Sine, pojedi i ovu drugu, znaš da ja ne volim ribu.” – Ovo je bila njena druga laž.

Vreme je prolazilo i došao je dan mog polaska u školu. Kako nismo imali dovoljno novca za moje školovanje, majka je otišla u jednu prodavnicu odeće i dogovorila se s vlasnikom da će prodavati odeću po kućama uglednih i bogatih ljudi. Jedne hladne i kišovite noći, majka se duže zadržala na poslu. Čekajući je kod kuće, zabrinuo sam se i izašao da je potražim. Ugledao sam je kako nosi torbu s odjećom i kuca na vrata tuđih kuća.

Pozvao sam je: „Majkoooo, hajde dođi. Idemo kući, kasno je i hladno. Možeš da nastaviš sutra ujutru!”

Ona se nasmejala i rekla: „Sine moj, ja nisam umorna.” – Ovo je bila njena treća laž.

Došao je dan polaganja školskih ispita. Iako je bilo veoma vruće, majka je želela da pođe sa mnom u školu. Sunce je pržilo zemlju, a površina peska titrala je od vrućine. Ušao sam u školu, a ona je ostala da čeka u školskom dvorištu, strepeći za moj uspeh. Kada su se ispiti završili, izašao sam iz škole, a ona me je dočekala s toplim majčinskim zagrljajem, ispunjenim ljubavlju i milošću. U ruci je držala hladan i svež sok koji je kupila za mene. Kada sam počeo da ga pijem, okrenuo sam se i pogledao u nju: niz njeno čelo slivale su se kapljice znoja.

Pružio sam joj čašu i rekao: „Majko, pij”, a ona reče:

„Sine, samo ti pij. Ja nisam žedna.” – Ovo je bila njena četvrta laž.

Nakon smrti mog oca, majka je živela teškim udovičkim životom. Preuzela je svu odgovornost za vođenje kuće, jednostavno – morala se brinuti o svemu. Život je postao teži, a mi smo često gladovali. Pored naše kuće živio je moj stric, inače veoma dobar čovjek.

On nam je često slao hranu da ublažimo glad. Kada su komšije videle da je naše stanje postalo nesnošljivo, savetovali su majku, koja je još uvek bila mlada, da se uda za čovjeka koji bi nam pomagao. Međutim, moja majka je odbila ovaj savet rečima:

„Ja nemam potrebu za ljubavlju.” – Ovo je bila njena peta laž.

Po završetku fakulteta, dobio sam dobro plaćen posao u jednoj firmi i odlučio sam preuzeti brigu o kući. Kako je majčino zdravlje oslabilo, nije više mogla da prodaje odeću po kućama, tako da je počela prodavati povrće na pijaci. Kada je odlučila da prestane da radi, izdvojio sam deo svoje plate i dao joj, a ona je odbila da uzme rekavši:

majka-sin-dnevne

„Čuvaj, sine, svoje novce, ja imam dovoljno za sebe.” – Ovo je bila njena šesta laž.

Bez obzira što sam dobio posao, nastavio sam školovanje i ubrzo sam magistrirao. Postigao sam uspeh i moji prihodi su se povećali. Nemačka firma ponudila mi je dobar posao u svom sedištu u Nemačkoj. Mnogo sam se obradovao i počeo da sanjam o novom životu. Nakon što sam otputovao i smestio se, nazvao sam majku i pozvao je da živi kod mene. Ona nije htela da mi smeta i rekla je:

„Sine, ja nisam naučila da živim lagodno.” – Ovo je bila njena sedma laž.

Kako je vreme prolazilo, majka je sve više starila i ubrzo je obolela od zloćudnog karcinoma. U tim teškim trenucima neko se morao brinuti o njoj. Što sam mogao učiniti kada je između mene i moje voljene majke bila tolika udaljenost? Ostavio sam sve i vratio se kući. Majku sam zatekao u postelji. Kada me je ugledala, pokušala je da se nasmeši. Srce mi se cepalo jer je bila iscrpljena i slaba. Nije to više bila ona majka koju sam poznavao… Suze su počele da se slivaju niz moje obraze, ali ona je i tada pokušala da me uteši rekavši: „Sine, ne plači, ja ne osećam bol.” Ovo je bila njena osma laž.

Nakon što je to izustila, zatvorila je oči i više ih nije otvorila. Svakome ko uživa blagodet živih roditelja, poručujemo: Čuvaj ovu blagodat pre nego što budeš tugovao za njenim gubitkom. Svakome ko je izgubio svoju voljenu majku, poručujemo: Uvijek se priseti koliko se samo umarala radi tebe. Moli Boga da joj oprosti i da joj se smiluje.

(Dnevne.rs /Family /kutakzena.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone