ON JE VELIKI ČOVEK I NAUČNIK: Ne treba mi vaša „Nobelova nagrada“, idem da pomognem Srbima!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
naucnik
Čovek nade u najtežim vremenima: Ludvig Hiršfeld (Foto Međuopštinski arhiv Valjevo)
U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956).

Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu. Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja.

U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956). Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu.

Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja.

I pored toga što je imao pun komfor na institutu Univerziteta u Cirihu, kada je pročitao neke od izveštaja Arčibalda Rajsa o tome šta se događa u Srbiji, nije mu bilo svejedno. Tačnije, vrlo brzo je odlučio da dođe ovde, iako mu je jedan od kolega prigovorio da ako želi da izvrši samoubistvo zašto ide tako daleko. Po dolasku u Srbiju tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo za čiju situaciju je, katastrofa, preblaga reč.

Najveći broj lekara je umro, a oni koji su ostali bili su teško bolesni. Bolesnike u „gradu smrti”, kako su zvali Valjevo, nije imao niko da poseti, da im kaže „dobar dan”. I u takvoj situaciji, doktor Hiršfeld je počeo s radom u improvizovanoj laboratoriji pri bolnici na Petom puku, prionuvši na posao čišćenja i dezinfekcije bolnica, kuća i celog grada.

– Ono što je, možda, bilo najvažnije jeste saznanje da postoji izlaz iz katastrofe koja je zadesila srpski narod. Harizmom i autoritetom budio je nadu i zato je poneo epitet „pobedničkog vođe protiv epidemije”. Kada je došlo do novih nevolja i potrebe da se narod i vojska povuku preko albanskih gudura prema moru i Solunu, bio je jedan od retkih inostranih lekara koji se priključio toj velikoj i često tragičnoj povorci.

Preko Italije sa svojom suprugom Hanom, koja je skoro uvek bila uz njega, kratko odlazi u Švajcarsku, gde javno govori o nevolji srpskog naroda usput prikupljajući pomoć – kaže arhivski stručnjak Velibor Vidić, autor stalne postavke „Valjevska bolnica u Valjevu”, koji je impresioniran postupcima ovog velikog humaniste i naučnika.

Ludvig Hiršfeld ponovo dolazi među Srbe i priključuje im se na Solunskom frontu, a zapažena je bila njegova stručna intervencija na petovalentnim vakcinama koje su dobijali vojnici. On je uspeo da isključi nekoliko negativnih pojava, pre svega visoku temperaturu.

Kada je prijavio da je taj problem rešio, prvi ko je zavrnuo rukav bio je slavni vojskovođa general Živojin Mišić, sa kojim se Hiršfeld sprijateljio. Inače, ovaj dokazani naučnik u svetu medicine tokom dodele Nobelove nagrade 1912. godina u tekstu obrazloženja za istu pomenut je više od pet puta. Visoko priznanje pripalo je drugome.

Nije imao sreće ni kod namere da ostane u Srbiji i u njoj nastavi svoj naučni rad. Sujeta onih koji ne uvažavaju autoritete navela ga je da spakuje kofer i ode zauvek. U Vroclavu u Poljskoj je 1954. godine prestalo da kuca srce ovog velikog humaniste i najvećeg imena iz sveta nauke koji je svoje usluge pružao srpskom narodu.

(Dnevne.rs /Izvor: intermagazin.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone