NATO GENERAL OTKRIVA RAZLOGE BOMBARDOVANJA 1999. GODINE: Srbija kao Nagasaki (INFO)

NATO
Foto: medija centar beograd
Bjađo di Gracija, vojni diplomata i italijanski general NATO-a, 1997. godine došao je u Beograd, gde je na funkciji vojnog atašea italijanske ambasade dočekao i proveo NATO bombardovanje. Srpsku prestonicu napustio je 2001. godine, a sada se zbog objavljivanja knjige “Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine” ponovo obreo kod nas.

Naime, glavni grad Srbije bio je poslednja stanica u njegovoj balkanskoj karijeri: u drugoj polovini devedesetih bio je na dužnostima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najpre kao šef operacija u Posmatračkoj misiji Evropske zajednice (ECMM) sa sedištem u Zagrebu (od 1995. godine), a posle Dejtonskog sporazuma premestio se u BiH, kao vicekomandant italijanskih snaga IFOR-a i francuske divizije SFOR-a.

NA GRANICI SA SRBIJOM ČEKA 5.000 „SPAVAČA“: Čekaju znak za pohod i STVARANJE svoje države na Balkanu (VIDEO)

U razgovoru za Politiku kaže da ga je istina motivisala da napiše svojevrsnu autobiografsku analizu.

– Verujem da je u zapadnim zemljama svako imao jedinstven stav o pitanju iz naslova moje knjige. To je onaj isti stav plasiran posredstvom medija, koji su bili jednostrani. Kad sam se po završetku svih dužnosti na Balkanu vratio u Italiju, kolege, prijatelji i porodica pitali su me o velikoj jugoslovenskoj tragediji. Sa svima njima bilo je veoma teško da se polemiše. Jer, kad god bih im postavio pitanje zašto je NATO bombardovao Srbiju, odgovor je bio jedinstven: da bi se sprečilo etničko čišćenje nad kosovskim Albancima. Ali, kad bih onda zapitao da li je to dovoljan razlog da bombardujete čitavu jednu naciju, odgovori bi bili različiti – objasnio je ovaj penzionisani general.

[adsenseyu4]

Mnoge zanimljive detalje i mišljenja iznosite u knjizi, pa i to da je bombardovanje RTS-a bilo besmisleno. Ipak, da li je rušenje televizijske zgrade značilo da je srpska strana imala uspeha u medijskom ratu?

– Ne, srpska propaganda nije dosegla međunardono javno mnjenje. Kakv je uticaj ona mogla da ima na Nemačku, SAD ili nekog trećeg? Nikakav. Verujem da je jedino opozicija mogla nešto da uradi, ali nije imala vremena ili prilike. Da je NATO, pak, obustavio bombardovanje posle nekoliko dana i dao joj neku vrstu prostora da se oglasi, možda i da započne proteste protiv Miloševića, moguće je da bi situacija bila drugačija. Stoga, bombardovanje RTS-a nije imalo svrhe, baš kao ni gađanje kineske ambasade.

Ali vi bombardovanje ambasade tumačite kao upozorenje Zapada Kini?

– Da, ali to je moj lični zaključak. Baš kao što je celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji.

USIJANI TELEFONI: Koalicija Dačića i Palme na TANKOM LEDU zbog Brnabićeve (INFO)

Na tu temu izvodite i paralelu između bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju.

Foto: Medija centar Beograd
Foto: Medija centar Beograd

– Jeste. Ako se atomska bomba bačena na Hirošimu delimično može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bačena na Nagasaki, u trenutku kad Japan već prihvata kapitulaciju, označila je početak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom savezu. A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu i ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba.

(Dnevne.rs/Telegraf.rs/Izvor:Tanjug)

[adsenseyu1]

[adsenseyu2]

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*