MIRJANA BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Makedonija gori, jer novo Zapadno rimsko carstvo voli kad je na istoku loše

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

pisac

Srbija je bila na Crvenom trgu u Moskvi, a Crveni trg je simbolički bio i na Trgu republike. Dan pobede nad fašizmom obeležen je spektakularnom vojnom paradom u Moskvi, na kojoj su učestvovali i srpski vojnici i kojoj je prisustvovao i srpski predsednik.

Srbija je, uprkos protivljenju zvaničnika Evropske unije i Amerike, imala petlju da pokaže da bar malo ima petlju da izrazi svoju antifašističku opredeljenost i ponovo brani tekovine Drugog svetskog rata. Iako to više nije u modi, niti politički korektno, jer se u Briselu i Vašingtonu određuje ko je bio pobednik u Drugom svetskom ratu, i jer mali narodi imaju da prihvate relativnost fašizma, i generalno, relativnost savremenog sveta, inače može da im se desi da budu spakovani u neki novi simbolički logor, Srbija je bila TAMO, daleko.

Uprkos šizofreniji srpske političke scene, srpska vojska je marširala na Crvenom trgu, i Tomislav Nikolić je sedeo na pobedničkim tribinama. Predsednik Putin je u svečanom govoru pomenuo da su „Srbi pružili herojski otpor nacizmu“. Mnogi ljudi u našoj zemlji, prvi put posle mnogo decenija, osetili su se ponosnim zbog naše antifašističke i antiimperijalističke istorije, i o tome su masovno pisali na društvenim mrežama.

Ipak, sa druge strane, zapanjujuće je kako su srpski mediji, otkako je buknuo sukob u Ukrajini, pokorno izbegavali da objave slike ukrajinske vojske i građana koji se ponosno slikaju sa nacističkim obeležjima, sa zastavama na kojima su kukasti krstovi, i sa rukama podignutim Hitleru u čast! I zapadni mediji, koji po nalogu svojih vlada podržavaju Ukrajinu, i vode propagandi rat protiv Rusije, takođe su izbegavali da pokažu ukrajinsku ratnu i medijsku ikonografiju. Zapanjujuća tišina oko ukrajinskih kukastih krstova samo je pledoaje za masovnu EU histeriju protiv Parade u Moskvi.

Razni emisari iz svih delova Zapadnog rimskog carstva mesecima su posećivali Srbiju kako bi je odgovorili od učešća njene vojske i predsednika na proslavi Dana pobede u Moskvi. To odgovaranje praćeno je brojnim ucenama oko „članstva u EU“, mogućnosti novih sankcija i ostalim poznatim inventarijumom prinude, uključujući i armije onih koji po zadatku objašnjavaju srpskom auditorijumu kako srpska vojska nikada nije bila slavna, i kako je njena najveća čast u savremenom svetu da za račun Zapadnog rimskog carstva uvodi demokratiju i obaveznu vakcinaciju po zemljama Trećeg sveta, ili tamo gde je Veliki Brat uputi.

U svetu u kome je moguće da se, paradoksalno, Rusiji koja je podnela najveće ljudske žrtve u Drugom svetskom ratu, osporava pravo da slavi Dan pobede, i u kome se bojkot Parade pobede nad fašizmom proglašava novom pobedom, sve je moguće. Dok nad Moskvom sija sunce, jer sunce, kao što je poznato, izlazi na Istoku, Zapad se postarao da još jedno žarište bukne u manje vrednoj Evropi – Makedonija gori, OVK uz podršku protivnika Putinove parade jutros ponovo puca, a Edi Rama nesmetano objavljuje projekat o ujedinjenju svih Albanaca. Novo Zapadno rimsko carstvo voli kad je na istoku loše, a Srbija ima razloga da se trese od straha zbog istorije, ali i zbog geografije. Takva je međunarodna matematika. Jedina parada na kojoj EU odobrava prisustvo Srbiji je Gej parada, i tim malim detaljem treba možda osvetliti međunarodni položaj Srbije.

Ne radi se, međutim, samo o tome da se potomci nacista bude širom Evrope, kada kukasti krst u Kijevu i njegovi sledbenici, finansijeri i podržavaoci traže novi krstaški rat protiv Rusije, nego možda pre svega o tome da se priroda fašizma danas teško prepoznaje, jer je dobro upakovana u spektakularni pr-ar demokratije, brige za svetski mir, i fantastičnu umetnost medijskog spina. Svetski policajac postaje internacionalni mesija, uz pomoć, naravno, najjačeg oružja koje ima – medija. Doktrina dezinformacija, dobro orkestrirane netransparentnosti, kao i mafijaške metode u rukovanju malim zemljama, maestralno zamagljuju suštinu savremenog fašizma – aminovanje kukastih krstova u Ukrajini samo je jedna kockica u grandioznom mozaiku zla. Teror političke korektnosti i „sindrom prljavih ruku koje su uvek tuđe“ opšta su mesta ove velike medijske predstave iza čijih kulisa se odvija Novo premeravanje sveta.

Da parafraziram onu čuvenu De Ružmonovu misao o đavolu: „Najveća prevara fašizma je da nas ubedi da ne postoji“.

(Novosti /Autorka: Mirjana Bobić Mojsilović)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Rikhart Hur

    jer pa šta….

    • РЕФ УМ ЛЕКС

      ?!!!

  • ljiljana

    Bravo ,bravo ,bravo, sveje istina….

  • РЕФ УМ ЛЕКС

    не знам дали је тежња ка ексклузивизму уобичајена, да ли може бити и позитивна (ваљда може), али да је тежња ка ексклузивизму гнијездо фашизма , то сам сигуран! по томе (ексклузивизму), (види чуда), се одређују и – културна друштва (“ “)! ово ме наводи на озбињну упитаност – ко је истински творац исуса (опрости ми боже)! наравно да мислим да је антиексклузивизам, као и хришћанско истрајавање на љубави међу људима спас и предуслов за опстанак човјека као планетарне појаве (то би се могло надугачко објашњавати), али свакако да се кроз постављена питања треба освијетлити стварност коју живимо!!!

  • ljilja

    Bravo!Istina sve sto ste napisali