LIČNI UGAO: Žena je ženi vučica. Ajde, o’ladite malo!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
djavo-andjeo
Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay
Drage žene,
da se odmah na početku nešto dogovorimo – ajde o’ladite. I to pod hitno! Očekivanja koja su pred nas postavljena već su toliko velika, gotovo nerealna, nema potrebe da same sebi stvaramo dodatni pritisak.

Dakle, ovde se podrazumeva da žena MORA da bude:

* majka (jer, kao što nam na svakom koraku stavljaju do znanja, ako niste „ostvareni kao majka“, vi onda i niste neka žena) – i to dobra, naravno (al’ dobra po tuđim pravilima)
* dobra i poslušna supruga
* dobra domaćica – da ume i voli da skuva i da joj sve blista u kući
* sređena, da drži do sebe, ne bude zapuštena, izgleda lepo, ali ne previše atraktivno (jer, sram je bilo, udata žena, majka, a tako napucana)
* nasmejana i uvek dobro raspoložena
* dobra ljubavnica svom mužu, uvek raspoložena za seks onda kada je i on
* uspešna u svom poslu, ali ne previše, odnosno da ne zarađuje više od muža.

—To su uloge koje od vas društvo očekuje da odigrate perfektno, u stilu jedne Meril Strip (kapirate – uloge), nigde ne sme da škripi, jer ste onda potpuno omanuli. Da ste poznata ličnost, pitali bi vas u intervjuima – kako uspevate da uskladite posao i majčinstvo. Da li ste ikada čuli da su nekog muškarca pitali kako usklađuje posao i očinstvo? Ni ja.I da se razumemo, ne kukam ja zbog teškog položaja žena, jer na kraju krajeva, svakom u životu bude onako kako sam sebi uredi. I u svakoj od svojih uloga maksimalno uživam. Ali ih igram onako kako sama odredim, ne kako se od mene očekuje. Možda nikada neću dobiti Oskara, ali ću uvek biti srećna i zadovoljna, a zlatniji Oskar od toga u mom univerzumu ne postoji.

A sada da se vratimo na početak i zbog čega ovakav naslov. Uz sva ta očekivanja koja nam postavljaju, mi smo rešile same još da dignemo lestvicu. Kad god sam čula kritiku na račun nečijeg načina vaspitavanja svoje dece, ili na račun izgleda, ili na to kako održava kuću – to je gotovo uvek bilo od žena.

Jedne kod drugih primetimo celulit, koji muškarci ne bi ni pod lupom videli. Zameramo jedna drugoj kada se ugojimo više od 15 kilograma tokom trudnoće, a ako se ubucimo, a da uz to nismo ni trudne, tek to je tragedija. Ako dođemo kod nekog na kafu i vidimo da joj je sudopera puna neopranog suđa, to se posle prepričava kao najveći greh. Ako neko vaspitava svoje dete na način koji se nama ne dopada, odnosno drugačije od nas samih, kritikujemo to najstrože (ređe lično, češće ipak iza leđa). A ko nam garantuje da je način na koji mi to (bilo šta) radimo ispravan? Ko nas je proglasio moralnim vertikalama, pa da se sve određuje prema nama?

Ovog prekog suda niko nije pošteđen, tačnije nijedna žena. Setimo se, pre nekoliko meseci, manekenka Krisi Tigen desetak dana posle porođaja izašla je na večeru sa svojim suprugom, pevačem Džonom Ledžendom i – ljudi su odlepili. Prebacivali su joj da je loša majka, da nije normalno da ostavlja dete (koje, pritom, u to vreme spava) tako rano posle porođaja, jer valjda majke ne treba da jedu, da nije normalno da oblači helanke i uske majice tako brzo nakon što je na svet donela ćerku, pa joj čak zamerili i kako je odmah rešila da pobegne od majčinskih obaveza, a toliko dugo se borila sa sterilitetom. Naravno, Džona niko u toj priči nije pomenuo kao krivca, jer valjda je u redu da otac izlazi na večere, ali ne i majka.

A da zlo bude veće, u tim kritikama najglasnije su bile žene. One su joj spočitavale da je loša majka, da nije ni zaslužila da dobije dete… Možete li da zamislite da neko vama izgovara tako grozne i okrutne stvari, samo zato jer ste se usudili da uradite nešto što se drugima ne sviđa, a pri tom nikog ne ugrožava, a posebno ne vaše dete!

Zato pod hitno moramo da o’ladimo sve zajedno, da prestanemo jedna drugoj da zameramo sitnice, da ne držimo jedne drugima predavanja o tome kako biti dobra majka, jer ko nam garantuje da mi o tome išta znamo – ili dobra supruga, zaista nikada ne znate šta vas sutra u životu čeka, možda se ispostavi da ni vaš brak nije baš tako savršen kako ste verovali.

Umesto da žena ženi bude vuk, tj. vučica, hajde da se međusobno podržavamo. Da kada je jednoj teško i požali se da joj dete ne spava, ili ne napreduje u kilaži, ili da je majčinstvo nekada zaista preteško, umesto da dajemo „dobronamerne“ savete, a onda ih iza leđa olajavamo, ili likujemo jer je nekom gore nego nama, hajde da budemo iskrena podrška, kažemo jedna drugoj: „Izdrži!“ I ako možete da pomognete – ponudite pomoć, ali ne lekcije.

Već je dovoljno teško žonglirati svim tim lopticama koje nam se nalaze u rukama, hajde da sebe ne teramo da usput vozimo i monocikl po žici između dva nebodera. Bar toliko možemo da uradimo jedna za drugu i svet će odmah postati lepše mesto.

(Dnevne.rs / Izvor: Anja Stanišić Bokić, Izvor: zena.blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone