Kompleksni odnosi SRBIJE I FRANCUSKE kroz istoriju: Zašto naša javnost danas različito reaguje na napade u Parizu?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zastava
Podrška koju je Srbija uputila Francuskoj povodom strašnih terorističkih napada u Parizu podelila je javnost. Osim onih koji saosećaju sa žrtvama i francuskim narodom, ima i onih koji se sećaju događaja iz ne tako davne prošlosti i bombardovanja Srbije 1999. godine. Upravo ovo primer je kompleksnih odnosa Srbije i Francuske kroz istoriju. 

Građani Srbije burno su reagovali na strašne terorističke napade koji su se dogodili u Parizu. Ipak komentari, naročito na društvenim mrežama, nisu jednolični –dok jedni saosećaju sa žrtvama i podsećaju da sada nema mesta mešanju politike jer su u Parizu poginuli nevini civili, drugi se sećaju ne tako davnih događaja koji su pomutili odnose srpskog i francuskog naroda.

A kakvi su bili ti odnosi?

Naše dve države imale su kontakte još u srednjem veku. Kralj Uroš I Nemanjić oženio se francuskom princezom Jelenom Anžujskom oko 1250. godine, a jedno od sećanja na ovj brak danas je i Dolina jorgovana u dolini Ibra. Kraljica Jelena zapamćena je kao velika zadužbinarka i dobrotvorka, a kao suvladarka sa svojim sinovima – kraljevima Dragutinom i Milutinom, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj istoriji.

Najstariji sačuvani dokument koji svedoči o odnosu Srbije i Francuske je pismo Karađorđa upućeno Napoleonu u vreme borbi za oslobođenje od turske vlasti. Sačuvana je priča po kojoj je francuski vladar upravo vođu Prvog srspkog ustanka smatrao najvećim vojskovođom tog vremena, a o „maloj, ali hrabroj državi na Balkanu“ pohvalno su govorili i onovremeni književnici Viktor Igo i Lamartin.

 „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen-temeljac nezavisnosti njihove otadžbine … Neka Srbi čuvaju ovaj spomenik! On će njihovu decu učiti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im uz koju cenu su je njihovi očevi platili“, zapisao je francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin kada je prvi put prolazio kroz Srbiju i kraj Niša video Ćele kulu.

U moderno doba, Srbija i Francuska uspostavljaju zvanične diplomatske odnose nakon Berlinskog kongresa, 01. januara 1879. godine. Od sredine 19. veka Francuska postaje ključna destinacija učenih Srba koji tamo odlaze na školovanje. Skoro da nema onovremene javne ličnosti iz naše zemlje koja neko vreme nije provela u Francuskoj obrazujući se. Na ovu zapadnu zemlje se u Srbiji gledalo kao na oazu prosvećenosti – državu filozofa i savremenih genija.

„Volimo Francusku kao što je ona volela nas“

Od tog vremena, Srbija i Francuska bile su saveznice u svim ratovima. Tokom Prvog svetskog rata, Francuska je Srbiji slala naoružanje, sanitetski materijal i lekove. Posle golgote koju je srpski narod prošao povlačeći se preko Albanije, francuski brodovi su bili ti koji su sačekali izmoždene vojnike u Skadru i Draču i prevezli iz do Krfa. Odande, mnogi bolesnici, ali i deca i omladina, prevoženi su i smeštani u domove u Francuskoj, gde su lečeni i školovani, a onda vraćani u domovinu.

Beograd je jedini grad van Francuske koji nosi orden Legije časti. Njega je srpskoj prestonici lično dodelio general d’ Epere na svečanosti na Terazijama 30. januara 1921. Da svedoči o ovom velikom događaju, kao i pomoći koju je Francuska pružila Srbiji tokom Prvog svetskog rata i danas na Kalemegdanu stoji Spomenik zahvalnosti Francuskoj na kome piše: „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“. 

Bilo je to najslavnije vreme prijateljstva Srbije i Francuske – Oporavljena Srbija je uz pomoć Francuske organizovala Solunski front, a na čelu ujedinjene oslobodilačke vojske koja je izbacila Bugarsku iz rata i dovela do konačnog sloma Austrougarske, nalazio se francuski general Franše d’ Epere.

Prijateljstvo Francuske i Srbije nastavljeno je i posle Velikog rata. Otvorena su predstavništva i kulturni centri srpsko-francuskog prijateljstva u Parizu i Beogradu, trgovalo se i putovalo, a veliki broj srpskih intelektualaca i dalje je na školovanje odlazio upravo u ovu zapadnu zemlju. Tokom svoje posete Francuskoj, 9. oktobra 1934. godine, u Marselju je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević, a tada je smrtno ranjen i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartua.

„Neka je večna slava Francuskoj koje više nema“

A onda je došao Drugi svetski rat… Srbija i Francuska i tada su bile na istoj strani, ali nakon 1945. godine sve se promenilo! Deo problema predstavljala je nacionalizacija imovine francuskih kompanija nakon stvaranja SFRJ, kao i suđenje Dragoljubu Mihailoviću kome su se protivile Sjedinjene Američke Države i naročito Francuska.

Diplomatski odnosi nikada nisu prekinuti, ali jesu zahladneli. Druga tačka razdora u

jugoslovensko-francuskim odnosima je bio Alžirski rat za nezavisnost. Jugoslavija je bila prva država koja je priznala nezavisnost ove važne francuske kolonije. Ipak, nakon te krize, odnosi su se postepeno normalizovali, a francuski predsednik Fransoa Miteran je čak proglašen počasnim građaninom Beograda 1983. godine.

I tako dolazimo do događaja iz poslednjih decenija 20. veka. Francuska je aktivno učestvovala u ratnim zbivanjima tokom raspada SFRJ, a kao članica NATO pakta bila je i jedna od država koje su bombardovale Jugoslaviju 1999. godine iako ima podataka da se protivila napadima na civilne ciljeve, naročito beogradske mostove. Tih dana Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu prekriven je crnim platnom. Umesto „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“ tada je postavljen natpis: „Neka je večna slava Francuskoj koje više nema“.

Sudeći po komentarima na društvenim mrežama, upravo ovi događaji najviše su uticali na odnos koji danas građani Srbije imaju prema Francuskoj. Bez obzira na njih, ne zaboravite – U Francuskoj su sinoć poginuli nevini civili, a kada se tako nešto dogodi, saosećanje sa žrtvama treba da bude ispred politike!

(A. B. /Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone