JEZIVE KNJIGE SVEDOČE O SUDU OZNE: Tito STRELJAO 35.000 ljudi u Srbiji!?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
knjige
Foto: Printscreen/youtube
Koliko Srbi imaju razloga da obeležavaju godišnjicu Titove smrti najbolje pokazuju rezultati rada Državne komisije za tajne grobnice, koju je formirala Vlada Srbije. Najveće otkriće te komisije jesu knjige streljanih.

To kaže istoričar dr Srđan Cvetković, bivši sekretar ove komisije, koja je formalno prestala s radom krajem prošle godine i čiju je skeniranu dokumentaciju Ministarstvo pravde ustupilo Institutu za savremenu istoriju.

Knjige streljanih postojale su za svaki okrug, ukoričene su, i u njima su vođene precizne evidencije o onima koji su streljani bez sudske presude, samo po nalogu Ozne. Iz njih se vidi da su streljanja bila organizovana i masovana, nimalo slučajan posao, i slična dokumentacija ne postoji nigde u Evropi.

 

„Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle rata nisu rađene „na reč“ ili iz anarhične osvete, kako to često pokušava da se prikaže, već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju s preciznom evidencijom“, kaže dr Cvetković.

Foto: printscreen/youtube

Ovo dokazuju knjige streljanih po okruzima i spiskovi za svako selo u Srbiji, koje su radili organi Ozne. Na osnovu njih, urađen je detaljan popis žrtava. Popisano je oko 35.000 ljudi ubijenih bez suđenja, još 2.000-3.000 ubijeno ih je po sudskim presudama, što dokumentuju upisnici vojnih sudova, i oko 24.000 ljudi likvidirano je ili je umrlo u logorima. U bazi Državne komisije ukupno se nalazi 59.912 imena.

Foto: Printscreen

 

Kako se vidi iz knjige streljanih za područje Niša, Leskovca, Pirota, podaci žrtava upisani su po kolonama: ime i prezime, zanimanje, odakle je žrtva, kojoj organizaciji i ustanovi pripada, kada je i gde uhapšena, kada je i gde kažnjena i ko je doneo odluku o kazni. U poslednjoj rubrici svuda stoji Ozna.

 

Među streljanima ima zemljoradnika, učitelja, advokata, sveštenika… U rubrici kojoj su organizaciji pripadali navodi se: DM (pokret Draže Mihailovića), SDS (Srpska državna straža), dobrovoljac Ljotić (pokret „Zbor“), četnik, policija, poljska straža, gradska straža, ali i uopštene optužbe – „veze s Nemcima“, „komesar sela“, „radila u nemačkoj bolnici“, „narodni neprijatelj“…

Foto: Printscreen

Likvidacija je bilo, kaže, i u Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, ali ni izdaleka toliko, niti su vođene takve evidencije. U Rumuniji se broj ubijenih meri stotinama, u Mađarskoj i Poljskoj hiljadama, u Bugarskoj je reč o desetak hiljada ljudi, a samo u Srbiji brojka premašuje 35.000.

 

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor:Magazin Sedmica/Ljubiša Moračanin)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*