ISPOVEST žene koja je OSTAVILA MUŽA zbog LJUBAVI svog života, ali SREĆU nije našla…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
reka
Foto ilustracija: Pixabay
Zbog ljubavnika je napustila muža i pogazila 12 godina braka, ali nije našla sreću.

Jurila sam sreću i sve sam zeznula. Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću sa trideset godina biti sama, sa dvoje dece, rekla bih mu da je lud.

Pre samo godinu dana sam bila žena koja je imala sve: dva predivna sina, lep dom, dobrog čoveka i oca svoje dece pored sebe.

Život mi je tekao u savršenom ritmu. Kuvala sam, vodila decu u školu – vrtić, organizovala letovanja/zimovanja i živela jedan miran život.

Međutim, nešto je nedostajalo u mom braku. Osećala sam se usamljenom. Zašto nisam bila srećna?

Muža sam upoznala kada sam imala sedamnaest godina. On je bio par godina stariji, a ja sam bila očarana sa njim.Imao je posao, automobil, kuću… Bio je čovek „na mestu“. Zabavljali smo se tokom mog studiranja i kada sam diplomirala, normalno je bilo da se venčamo. To je bio prirodni tok stvari. Imamo dva predivna dečaka i iz ugla posmatrača mi imamo sve.

tuga
Foto ilustracija: Pixabay

Posle drugog deteta, počela sam da se osećam drugačije. Mrzela sam osobu kakva sam postala.Nisam se osećala lepom, a ni zadovoljnom. Vremenom sam postala strašno nesrećna.

—Težila sam savršenstvu, konstantno sam tražila potvrdu mog muža da sam lepa, dobra, savršena… Međutim, to nisam dobila od njega. Negde uz put smo prestali da komuniciramo. Razgovor nam se sveo samo na dnevna pitanja o deci i njihovom odgoju.

Ljubav je bledela...Brak mi se raspadao pred mojim očima.

Onda je u moj život došao On. Pričali smo o svemu: deca, kuća, porodice, život… Bio je moja srodna duša. Moja duševna hrana. Uz njega sam dobila to nešto što sam tražila. Možda je to razumevanje, ili mi se tako činilo…

Dopadale su mu se moje tetovaže, delili smo zavisnost o kafi, imali iste životne ciljeve… Jednog dana sam pogledala u njega i više nisam videla prijatelja, videla sam u njemu ljubav svog života.

On me razumeo kao niko do sada. Znao me i bolje od bilo koga. Volela sam ga svim svojim bićem. Postojao je samo jedan problem: Bio je u braku isto kao i ja!

Razgovarali smo, priznali ljubav jedno drugome, pričali o tome šta dalje i kako dalje… Odlučila sam da se razvedem od muža sa kojim sam delila dobro i zlo tokom 12 godina.

Razvod je bio sporazuman i tih. Bez teških reči. U roku od dva meseca postala sam razvedena žena sa dvoje dece. Nisam se brinula. Znala sam da me čeka sreća. Bar sam tako mislila…

Razgovarali smo stalno o tome kako ćemo srećno živeti nas dvoje sa decom. A onda je jednog dana došao kod mene i rekao mi da on ne može da ostavi svoju ženu, da sruši brak jer ne želi to da uradi svojoj deci.

Čovek koga sam volela, moja srodna duša, moja ljubav je otišla od mene… Nestao je tako iznenada kao što se i pojavio u mom životu.

Ne želim da me sažaljevate. Ispala sam naivna, srce mi se slomilo u sitne delove, ali ja nisam žrtva!

Zbog toga šta sam doživela, postala sam jača. Sada se borim za sreću svoje dece. Jesam usamljena, ali nisam nesrećna. Znam da sam napravila neke prilično pogrešne korake u svom životu, ali isto tako znam da zaslužujem sreću i neću se smiriti dok je ne nađem...

(Dnevne.rs /Izvor: stil.kurir.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone