IMA LI ŽIVOTA POSLE SMRTI? Poznati fudbaler je doživeo kliničku smrt na terenu, evo čega se seća… (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
svetlost
Poznati fudbaler Fabris Muamba pao je na stadionu tokom meča FA kupa. Ispostavilo se da je doživeo srčani udar i neko vreme bio klinički mrtav.

Ipak, uspeo je da preživi i ispričao je neke utiske o svojim iskustvima s one strane života.

8 FASCINANTNIH ČINJENICA: Šta se dešava sa telom sat vremena nakon smrti! (INFO)

U početku je, kako kaže, osećao vrtoglavicu, a poslednje čega se seća je dvostruka slika Skota Parkera iz Totenhema. Posle toga, nastala je tama, slična onoj u koju tonemo tokom sna. Interesantno je da nije osetio nikakav bol.

U naučnoj literaturi postoji bezbroj sličnih opisa kliničke smrti, a neki od njih uključuju i svetlost na kraju tunela. 

Najstariji medicinski opis susreta s bliskom smrću nastao je u 18. veku i prenosi iskustva jednog francuskog apotekara koji je izgubio svest tokom terapije puštanja krvi.

On se seća tako čiste i jake svetlosti da je mislio da je u raju.

U nešto skorijim opisima takođe se navode izvori svetlosti, osećaj odlaska s ovog sveta i napuštanja tela.

Ipak, nisu svi opisi verodostojni. U mnogim slučajevima, naučnici su tražili od ispitanika da se sete događaja od pre više decenija, pa bi detalji o iskustvu sa bliskom smrću mogli da budu sasvim drugačiji.

Međutim, istraživač Sem Parnija i njegove kolege odlučili su da zauzmu objektivniji pristup.

Pre 15 godina, njegov tim je intervjuisao tokom dvanaestomesečnog perioda 63 pacijenta iz opšte bolnice Sautempton koji su se oporavljali od srčanog udara. Od toga, sedam je moglo da se seti svojih misli iz perioda dok su bili bez svesti. Jedan od njih opisivao je dolazak do granice od koje nema povratka, jedan osećaj spokoja, a jedan čak skok sa planine.

Dakle, samo mali broj ljudi mogao je da se seti da se nalazio tako blizu smrti, a dokazano je i da su baš oni imali najviši nivo kiseonika u krvi i time bolje kognitivne funkcije.  U poslednjoj studiji te vrste, koja je sprovedena u 15 američkih i evropskih bolnica, dva pacijenta imala su osećaj da izlaze iz svog tela.

Jedan je, uprkos tome što je bio klinički mrtav, čuo da ga jedna žena zove s plafona. Kada joj se pridružio, pogledao je svoje telo s visine i čuo glas:Reanimirajte pacijenta.

Video je sestru i muškarca bez kose u plavim uniformama. Drugi pacijent setio se da je s tavanice gledao svoje telo na krevetu, sestru koja mu je masirala grudi i lekare koji ga intubiraju.

Iako ni u ovim slučajevima nije moglo precizno da se testira da li su ovi ljudi zaista imali iskustvo života posle smrti, naučnici su barem potvrdili nešto što se zna odranije. Neposredno pre smrti čovek ne oseća bol, a sama smrt u najgorem slučaju predstavlja prelazak u ništavilo.

Šta vi mislite, ima li života posle smrti?

(Dnevne.rs /Guardian)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Petar

    Nema !!!
    Ljudi se samo nadaju nečemu posle ali to su samo nade !!! Pitanje je vrlo jasno , zašto napuštamo ovaj život i ovo telo zarad odlaska u nešto drugo kada se i tamo kao i ovde dešavaju slične stvari i iskustva ako to nešto postoi ? Jednostavno pogledajte koliko ima ljudi na planeti trenutno pa to pomnožite sa X – godina koliko postoi čovečanstvo , gde bi stali svi ti ljudi ? i na kraju ono naj bitnije , ako postoi sledeči život u istoj formi (reinkarnacija ) onda postoi i prošli život jer je ovaj reinkarnacija prethodnog ! Što se ne sečamo ničega ?

    • Kanan

      ima neke stvari sto nas mozak ne moze da prihvati ni ocigledno da vidi a ako pomslite da svi sto su.umrli ce zive u.ovu plentu si.pogresijo mozda postoji neke drugi svet sto kao raj sto nema granice tako nesto zad na sve sta pricamo i znak.pitanje pa zato ima vere da nebi covek poludeo.

    • Duh

      Što se tiče iskustva reinkarnacije, skoro si dodirnuo suštinu jer to ne daje sveobuhvatni odgovor. Drugo, grešiš kao i mnogi oslanjajući se samo na svoje ograničeno iskustvo. Takođe ograničeno znanje, logiku i svest ne možeš svesti u kalup kojim ćeš dati odgovor, naročito ako razmišljaš u stilu „gde bi svi stali“… Zašto misliš da je u pitanju prostor? Iskustva su ogromna iz kojih se crpi znanje hiljadama godina. Naravno ovde nema mesta za ozbiljnija pisanja na ovu temu ali razmisli o pitanjima na ontološkoj osnovi, na primer: Odakle život u sredini nežive materije (nauka daje predpostavke sa siromašnim eksperimentima kontrolisanih uslova, znači pođi sa gledišta ontologije)? Koja je svrha našeg postojanja (čemu i zašto stremimo)? Zašto postojimo i postojimo li samo po prirodi materije ili je čovek nešto više? Ako je samo telo zašto trud i ljubav prema drugom? Šta je svest, samosvest i savest i sa čime nas to povezuju (neuronauke ne daju kompletan odgovor) ? Problem smrti?!
      Veruj mi, neko ko je imao bliska iskustva samo može da vas savetuje: nikada ne prestajte sa traženjem odgovora a iznenadićete se koliko će vam otvoriti „oči“.

  • Kanan

    Dobar dan i ja sam imao srcan udar i usetijo sam da je imalo magla i svetlo i da me ljude neke zovu i da se secam ni sam siguran da mi uja pokojni bijo tamo to sta sam se setijo. mislim da ima zivot posle smrta .

  • dario

    ja smatram da zivot postoji i posle smrti al ne onako kako vera uci nego vidno i sasvim dokazivo covek vaskrsne jos dok je ziv kad dobije dete u nama je krv i geni ljudi koji su ziveli hiljadama godina pre nas a mi te osobine prenosimo na svoju decu . kome treba neko ko je ziveo pre vise hiljada godina verovatno nikome a svi zivi imaju njihovu krv dakle zakljucak ko sto celije umiru svakodnevno i radjaju se nove tako i zivot se obnavlja a sto se tice pojedinca posle smrti mozda neko vreme mozak ima nekakvu funkciju a kad krene faza raspadanja verovatno sve nestaje trajno .