I LEKARI U ČUDU: Krv starca Gavrila, fenomen koji medicina ne ume da objasni! (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
gruzijski
Foto: Youtube printscreen / Revnitelj Pravoslavlje
Bočica sa krvlju se usput prosula, ali je u njoj ostalo dovoljno krvi da se analizira

Svedočanstvo gruzijskog lekara Zuraba Varazija o tome kako je četiri godine po upokojenju, krv starca Gavrila Gruzijskog ostala sveža kao prvog dana:

Uzorak iz epruvete koji je na analizu dao ovaj sveti starac bio je identičan po sastavu kao prvog dana, što jezačudilo brojne medicinske stručnjake. Poznati gruzijski lekar Zurab Varazi ispričao je kako je od starca Gavrila uzeo krv na analizu, svega nekoliko dana pre njegove smrti.

Bočica sa krvlju se usput prosula, ali je u njoj ostalo dovoljno krvi da se analizira. Čudo koje je obeznanilo lekare je da ova krv svetog Gavrila Gruzijskog godinama već ne menja stanje niti boju, sveža je kao da je upravo uzeta iz ljudskog krvotoka!

Prenosimo svedočanstvo doktora Varazija:

„Nekoliko dana pre smrti starca Gavrila, rešio sam da uzmem krv na analizu. Kada sam mu to rekao, pitao me je za šta mi to treba. Objasnio sam mu da treba da proverim hemoglobin i uradim još neke analize. On je odgovorio: Ne, to nije potrebno. Mene ne zanima taj vaš hemoglobin! Uzeo sam ga za ruku i rekao da će me Bog kazniti ukoliko mu se nešto desi. Tražio sam da to uradim. Ako će Bog da te kazni zbog toga, evo, uzmi koliko hoćeš, rekao je starac.

Foto: Youtube printscreen / Revnitelj PravoslavljeFoto: Youtube printscreen / Revnitelj Pravoslavlje

Uzeo sam krv i nisam ni slutio da će se desiti čudo! Obično za nalaz uzimamo oko 10 ml krvi. Moj kolega je uzeo uzorak i odneo u Tbilisi. Međutim, bočica mu je ispala, otvorila se i krv se prosula, a unutra je ostalo oko 2 ml krvi. U laboratoriji su me uverili kako je to dovoljno i uzeli krv na analizu.

Sledećeg dana, otac je imao problema sa bruhom, i ja sam pokušao to da sredim, ali se opet vratilo. Ubeđivali smo ga da se operiše. Odbio je rekavši: Sa dvanaest godina sam krenuo Tvojim putem,Gospode, umoran sam! Uzmi moju grešnu dušu, ne mogu više! Rekao sam da ću sve što je potrebno doneti u keliju i da ću ga tu operisati. On se zahvalio i rekao da to ne želi.

Otišao sam sa sumornim mislima: eutanazija je greh, ali kada ne pomogneš čoveku i to je takođe „eutanazija“. Na povratku sam došao kod patrijarha Ilije. O svemu me je podrobno ispitao i blagoslovio da ne radimo ništa, po starčevoj želji, jer ako se desi da ne preživi, to neće biti moja krivica, nego Božija volja, a i sam starac je rekao da je umoran.

Uskoro su mi javili da je starac Gavrilo u teškom stanju. Kada sam stigao, starac je ležao i posmatrao ikonu svetog Nikolaja Čudotvorca, ne skidajući pogled sa nje. Pitao sam ga da li ga je nešto uznemirilo. Nije mi ništa odgovorio. Uveče je došao vladika Danilo i pročitao molitvu za ishod duše. Kada je završio molitvu, otac Gavrilo se nasmešio, telo mu je zadrhtalo i srce je prestalo da kuca. Otišao je.

Foto: Youtube printscreen / Revnitelj PravoslavljeFoto: Youtube printscreen / Revnitelj Pravoslavlje

Nekoliko godina kasnije pozvao me je kolega i rekao da su nešto sređivali u laboratoriji i da je pronašao bočicu u kojoj je bila krv starca Gavrila, uzeta četiri godine ranije. Rekao mi je: Znaš, ta krv, ta krv je kao sveža! Želeo sam to da vidim. Zaista, krv je izgledala sveže, nije se zgrušala, skorila, nije se razložila. Uzeo sam jednu kap u špric,napravio razmaz i odneo u laboratoriju. Analiza je pokazala da je sve normalno! Kada smo im rekli da krv stoji u bočici četiri godine, nisu nam poverovali. Ni sami nismo znali na šta smo naišli.

Odneli smo uzorak načelnici katedre za patologiju. Ona je pogledala i rekla da nikad u životu nije tako nešto videla. Predložila je da damo anonimno uzorak na Institutza transfuziju krvi, da vidimo šta će oni da kažu. I otuda je stigao isti odgovor – sve je normalno, samo neznatno smanjena veličina krvnih zrnaca. Otišao sam kod patrijarha i rekao mu šta se dogodilo sa krvlju starca Gavrila. Patrijarh nije hteo da žuri. Rekao je da se još malo sačeka sa nalazima: Bog će znati šta je to. Nemojte da bacite tu krv, stavite je uzemlju gdje je sahranjen i upokojeni.

Tako smo i uradili. Zakopali smo bočicu u grob starca Gavrila.

Starac Gavrilo Gruzijski rodio se 1929. godine kao Goderdzi Urgebadze, a upokojio se 2.novembra 1995. godine.Epruveta sa njegovom krvi zakopana je na mestu gde je sahranjen, u manastiru Samtavro. Nedugo potom, brojnačuda i isceljenja su već počela da se dešavaju nad tim svetim mestom. Ljudi koji su dolazili iz svih krajeva Gruzijeuzimali su ulje i zemlju sa sobom. Na taj način oni su stalno otkopavali grob, pa je mati Paraskeva, koja je bila bliska starcu, uzela epruvetu iz zemlje.

 

Nad grobom je velika nadstrešnica koja štiti ljude od vrućina leti, kao i kiše i lošeg vremena. Dve male klupe i svetli šator – to je mesto na kom se uvek može naći monahinja Paraskeva. Ona čuva epruvetu sa njegovom netljenom krvi, osenjujući krsnim znakom sve one koji dođu: hodočasnike, turiste, poznanike i strance.

Mnogi ljudi je pozdravljaju, aneki sa njom provedu dosta vremena razgovarajući. Cela Gruzija duboko poštuje starca Gavrila, koji je 2012. godine kanonizovan u sveca.

(Dnevne.rs /BastaBalkana.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone