Hronologija slučaja koji je ŠOKIRAO SRBIJU: Kako je dečak (8) šest dana posle preloma ruke UMRO OD INFEKCIJE (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
otac-sin
Foto: privatna arhiva
Smrt Radenka Nikodinovića (8), dečaka iz okoline Loznice koje preminuo od posledica infekcije šest danas nakon što je tokom igre polomio ruku potresla je Srbiju i otvorila pitanje kako je moguće da se tako nešto dogodi u slučaju koji je od prvog dana praćen u zdravstvenoj ustanovi.

Splet nesrećnih okolnosti koji je doveo do Radenkove smrti predmet je istage koju sprovodi Inspekcija Ministarstva zdravlja, ali i unutrašnja kontrola bolnice u kojoj je dečak lečen. U kobnih šest dana od preloma Radenko je nekoliko puta kontrolisan u bolnici, praćen od strane odrtopeda i pedijatra, a trećeg dana je upućen u Beograd na Institut za majku i dete.

Ovo je hronologija događaja koji su prethodili tragičnoj smrti mališana:

Nedelja 2. oktobar

– dečak pao sa tobogana i polomio ruku

– roditelji ga automobilom odvoze na ortopediju lozničke bolnice

– lekar pregleda dete, izražava sumnju da je neophodna operacija i upućivanje u Beograd, ali nakon „nameštanja ruke“ i kontrolnog snimka stavlja gips na povređenu ruku i pušta dečaka da ide kući uz obrazloženje da roditelji ne treba da brinu i da će sve biti u redu

– tokom noći dečak dobija temperaturu

decak
Foto: Privatna arhiva

Ponedeljak 3. oktobar

– roditelji dečaka odvode kod pedijatra zbog temperature koja nije spadala, gde dobijaju objašnjenje da je to uobičajena pojava zbog preloma

Sreda 5. oktobar

– dečaka odvode na zakazanu kontrolu i previjanje. Lekar je pogleda ranu, očistio je i konstatovao da bi bilo bolje da je dete ipak odmah ostalo u bolnici. Na pitanje majke da li je normalan takav otok, objasnio je da je to zbog položaja ruke koju treba držati vertikalno. U tom trenutku temperatura je bila oko 38

– oko 17 sati temperatura je bila 39, predveče je ruka bila hladna i voštane boje, a dete je počelo da se trese od temperature i da halucinira u automobiu dok ga roditelji opet odvoze do Hitne službe

– odatle dečaka upućuju kod pedijatra, a onda ponovo na ortopediju

– lekar objašnjava da je gips previše stegnut i kada ga je popustio majka je videla ruku koja je pomodrela

– dečak je zadržan na odeljenju uz najavu lekara da bi najbolje bilo da dete ujutro pošalje u Beograd

– otac odlazi kući po stvari, ali lekar menja odluku i naloženo je da sanitet sa detetom odmah krene u Beograd, na Institut za majku i dete, koji je bio dežurna ustanova

– lekari u Beogradu obavljaju sve neophodne preglede i hitno zakazuju prvu operaciju. Majci su objasnili da će borba za dečakovu ruku biti komplikovana i duga

decak
Foto: Facebook/Dom zdravlja”Dr Milenko Marin”Loznica

Četvrtak 6. oktobar

– posle prve operacije dečak je došao sebi, čak je nešto i pojeo

Petak 7. oktobar

– roditelji saznaju da je potrebno obaviti još dve operacije, ali da se infeksicja proširila na pluća

Subota 8. oktobar

– roditelji saznaju da lekari nisu uspeli da spasu život dečaku i da je preminuo oko 9.45 sati

Kako se dobija sepsa od unutrašnjeg preloma ruke?

Sepsa je izuzetno teško i opasno stanje koje počinje infekcijom, kako otvorenih rana tako i infekcije koje nastaju unutar organizma izazvane nekom bolešću ili unutrašnjom povredom.

– Sepsa može da se razvije i pri malim povredama ili infekcijama ukoliko se ne vodi računa na vreme. Bakterije, koje nastaju na mestu infekcije, ukoliko uđu u krv, šire se po organizmu, i mogu da dospeju do svih organa koji se prokrvljuju. Tada nastaje stanje koje se zove sepsa – objašnjava za „Blic“ epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

Sepsa je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine ubrojena u tri najsmrtonosnija i najopasnija stanja po čoveka, uz infarkt i upale mozga.

– Smrtnost od sepse je vrlo visoka. Brzo se razvija jer se bakterije šire putem krvotoka, pa tako brzo i stižu do svih organa. Takođe, bakterije koje mogu da prouzrokuju spesu su različite, a mnoge među njima su rezistentne na većinu i na najjače antibiotike koje medicina poseduje – dodaje dr Tiodorović.

Razlog razvoja otportnosti ovih bakterija na antibiotike, dr Tiodorović objašnjava činjenicom da se u poslednje vreme pronađe tek jedan novi antibiotik u nekoliko godina, dok su se ranije novi antibakterijski lekovi pronalazili svake godine. Čestom upotrebom istih lekova protiv određene vrste bakterije, dovodi do toga da taj antibiotik na njih više ne deluje.

(Dnevne.rs /Izvor: S. Pajić , D.K. ,Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone