Grozna smrt je ZAGARANTOVANA jer jedete RECIKLIRANE LEŠEVE, a da to i NE ZNATE (PAŽNJA- UZNEMIRUJUĆE)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

covek-svinja

Jer godinama jedete reciklirane leševe, a da to i ne znate…..Svrha ovog teksta nije da ulepša, niti da uveća ili smanji zlo koje se obilato proizvodi u svetu, već da se iznese istina koja se već godinama skriva i zataškava. Ko se plaši da sazna stravičnu istinu, još ima vremena da prekine čitanje ovog uznemiravajućeg feljtona.

Ali onaj ko se ne plaši istine, njemu će se otvoriti oči i možda će doneti sam za sebe jednu važnu odluku sa kojom će spasiti ne samo svoju kožu, već i svoju dušu. Ovom prilikom, nije mi namera da delim ljude na ove koji jedu ovu hranu ili one koji jedu onu hranu. Svako od nas raspolaže svojom glavom i vlastitom slobodnom voljom. Nadam se da svako od nas ima vlast da sam u svom životu donosi valjane odluke i sprovodi ih prema svojoj svesti i savesti. Molio bih vas da pažljivo analizirate činjenice, a onda neka svako za sebe donese odluku.

Nekada davno, prema Herodotovim zapisima persijski car Darije odlučo je da načini jedan eksperiment koji bi ilustrovao ukorenjenost ljudskih običaja i tradicija. On je pozvao najpre grupu Grka na svoj dvor. Pitao ih je: „Evo, daću vam šta god hoćete, ako pojedete vaše roditelje kad umru?“ Grci su se zgrozili. Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nešto tako gnusno. Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali običaj, da kada njihovi roditelji umru njihova tela bez ostatka pojedu. Darije je njima dao malo drugačiju ponudu: „Od mene ćete danas dobiti šta god vam srce zaželi, ako vaše roditelje kada umru njihova tela bez ostatka pojedu. Darije je njima dao malo drugačiju ponudu: „Od mene ćete danas dobiti sta god vam srce zaželi, ako vaše roditelje kada umru spalite ili zakopate.“ Ljudi iz plemena Halatije su se zgranuli i razbežali. Ni za njih nije bilo cene da odstupe od svojih tradicija. Jer nije lako, ako je uopšte moguće, kazivati istinu i valjano je razumeti sa one druge obale. Zato bih zamolio čitaoce ovog teksta da ne glasaju za i protiv i da se ne delimo u dva tabora.

Običaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da nimalo nije lako svojom snagom stvoriti distancu sa samim sobom i osloboditi se senki svog plemena u korist univerzalnih principa. Ali Herodotovoj priči i Darijevom eksperimentu time nije učinjen kraj. Nije slučajno Herodot zapisao ovaj neobični eksperiment. Jer se ova slika danas, u našem modernom i naprednom svetu, ostvaruje upravo u svojoj najodvratnijoj formi. Ljudi danas prisiljavaju stoku da se hrani uginulim životinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lešinare. Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leševa. Tako danas dobijamo meso koje samo izgleda kao meso, ali to nije meso. To meso je mešavina truleži iz svakojakih lešina i crkotina, sa dodatkom antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina. 

Ako danas životinje hranimo crkotinama raznoraznih bolesnih i uginulih životinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leševe. Mi danas jedemo crkotine, njihovu krv i njihovo salo, i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja.

BOLESTI KOJE IZAZIVA JEDENJE “MRTVOG MESA”

Ovde namerno stavljam akcenat na „ mrtvo meso“, jer je to meso zaista mrtvo. Nikada ne znate od koliko leševa uginulih životinja, i koliko je puta komad koji izgleda kao meso, zaista bio “mrtav” i u fazi raspadanja na putu do vašeg stola. Drugi aspekt jeste taj, da kada ubiju životinju, prva faza raspadanja otpočinje već prva tri minuta posle zadnjeg izdisaja, pa do sledećih 8 sati, kada sva tkiva počnu da se raspadaju. Posle 8 sati ceo organizam počinje da se raspada. Zanimljivo je da same ćelije umrle životinje luče otrove i štetne belančevine koji njih same razaraju. Zatim dolaze bakterije truljenja od spolja i jedan životinjski leš počinje da trune sinhronizovano, i spolja i iznutra već posle desetak sati zavisno od temperature. Ni priroda, a pošto su mnogi od vas religiozni kažem – ni Bog – nisu predvideli da leš ili leš u raspadanju ponovo uđe u lanac ishrane.

Mnogi se “raduju” kada vide sveže meso. I neuk čovek zna da što je meso kraće “mrtvo”, to je manje štetno. Problem jeste što je ono dok dođe do korisnika u većini slučajeva već jako dugo mrtvo i to ko zna koliko puta mrtvo. Ali mi to ne znamo. Nezavisno od broja smrti kojom je bukvalno pretovaren komad mesa, on je i nosilac mnogih bolesti ili njihovih uzročnika, kao što su: rak (tu mislim na mnoge viruse, retro-viruse, adeno-viruse, papiloma-viruse), hepatitis (žuticu), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alzhajmerova bolest i mnoge druge. Jedna skorašnja studija je pokazala da se različiti uzročnici raka (virusi, toksini, mutageni) nalaze u različitim tkivima ljudi i životinja u procentu od 10-100%! Uzročnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50%, zavisno od vrste i podneblja gde živimo. Na ovaj spisak nije slučajno dospeo virus SIDE (HIV). Danas je naučna javnost prihvatila tezu da je predak SIDE jedan virus koji postoji kod nekih majmuna u ekvatorijalnoj Africi, a jako je sličan virusu SIDE. Zanimljivo je da majmuni ne oboljevaju od “svog” virusa side, nego su samo prenosioci. Međutim, nauka danas zna da je virus SIDE kod čoveka nastao tako što se meso ovih zaraženih majmuna, sa zaraženom krvlju, našlo na nečijim stolovima. Po svemu sudeći, virus SIDE, HIV1 i BSE su potpuno nova oboljenja nastala kršenjem prirodnih zakona od strane čoveka.

BSE – PRIONSKA BOLEST

Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju Prioni. Šta su Prioni? Stenli Prusiner (Stenly Prusiner) je pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu za otkriće Priona. On kaže da su Prioni u stvari infektivni proteini, autonomni infektivni partikuli, autonomni u smislu da su u stanju da sami izazovu bolest i prenose je sa jednog organizma na drugi. To je bilo više nego senzacionalno, jer do pre samo nekoliko godina niko nije ni slutio da jedan protein ili belančevina, sam za sebe može biti uzročnik infekcije, a u slučaju BSE-a uzročnik bukvalnog raspadanja mozga. Degenerisani protein, Prion iz bolesne krave ili ovce ili koze, izaziva subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde mozak biva i fizicki uništen. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa mikroskopski gledano mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv “Bovine spongiform encephalophatie” –BSE.

Kod ljudi , BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest, tačnije novu varijantu Krojcfeld-Jakobove bolesti, Gerstmann- Straussler-Scheinker-ovu bolest, bolest Kuru i najverovatnije Alzhajmerovu bolest. Kod ovaca slična stvar se zove „Skrejpi“, a kod miševa i pacova slična Prionska bolest zove se „Mink“. Izgleda da su sve životinje koje su hranjene „crkotinskim brašnom“ takođe obolele od BSE-a. Tu spadaju čak i divlje životinje i životinje na lovištima koje su hranjenje, kao što su jeleni i srne. Naročito je potrebno biti oprezan kada se jedu životinje koje se brzo ubijaju( brzo idu na klanje) , jer zbog relativno duge inkubacije BSE-a one ne “dožive” klimaks svoje bolesti, ali to ne znači da su manje bolesne i opasne. Na primer, svinje uglavnom ne dožive više od jednu godinu, a inkubacija BSE je dve do četrdeset godina. Dakle, ako i svinju hranimo crkotinskim brašnom, sasvim je jasno da će i ona biti bolesna, kao i ostalih tridesetak životinjskih vrsta kod kojih je već viđena slična BSE klinička slika. Samo je pitanje dana i sposobnosti uzgajača svinja kada će neko svinjoliki najavljivati večernje televizijske vesti. Jer svinjski mozak je od svih životinjskih mozgova najbogatiji Prionima. Kada dođe do novog testa kojim će se ova bolest moći identifikovati u ranijem stadiju, suočićemo se sa novim neugodnim iznenađenjima.

 KAKO JE POČELO ?

 

Mislim da se upravo nastavlja onaj Darijev eksperiment sa početka ovog feljtona. Izgleda da je BSE-priča počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je tokom vekova bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istočnim delovima Nove Gvineje ljudi su ritualno jeli ljudske mozgove, oči i druge delove tela. Verovali su da će biti pametniji, da će se obogatiti svim vrlinama umrloga ili ubijenoga, kojeg su upravo stavljali u lonac. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet, hrabrost i svest. Međutim, dogodilo se nešto suprotno. Nastupilo je nezaustavljivo razaranje mozga koje vodi u demenciju, to jest ludilo i smrt. Kompletna plemena, negde i po nekoliko stotina ljudi, oboljevali su od neobične bolesti koju su sami nazvali „Kuru“, što znači „Smrt koja se smeje“, jer su pacijenti često padali u neobjašnjiv trans smeha do smrti. Kuru je skoro iskorenila kanibalska plemena. U to vreme nije se naravno znalo šta izaziva bolest. Na primer, jedan decak star sedam godina, koji je jeo ljudski mozak, umro je za 3 meseca. O njemu se brinuo deda, koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nešto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih traje nešto duže.

Ova bolest pokreće agresivnost, izaziva motorne ispade, gubitak ravnoteže (ovi poremecaji su slični gotovo kod svih vrsta inficiranih BSE-om, u svom završnom stadijumu bolesti). Kod ljudi dolazi do nekontrolisanih napada agresivnosti, dubokih depresivnih ili euforičnih stanja koja često vode u samoubistvo. Neki ljudi su izvršili samoubistvo skočivši u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao. A tamo dole u dolini je pasla stoka. Naučnici još nisu sigurni, ali se smatra da su se prvo ovce zarazile pasući travu u blizini leševa. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso ali je svo tlo bilo zagađeno. I onda, 1730-ih godina, evropski kolonizatori Nove Gvineje prenose dobre ovce iz Gvineje u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrštali da bi dobili još bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca iznenada obolela od tajanstvene bolesti. Nastala je pauza do sredine prošlog veka, kad se ponovo dogodio još jedan pomor ovaca. Pre nešto više od dve decenije Harold Vilson (Harold Wilson), ondašnji premijer Engleske, odlučuje da se bolesne ovce ubiju i prerade u takozvanu stočnu hranu ili koštano brašno ili brašno crkotina , i tako se ponovo vrate u lanac ishrane. Došao je trenutak kada nije bilo praštanja. Zašto? Ljudi u Engleskoj i Irskoj su prerađivali leševe uginulih ovaca, a nešto kasnije ne samo uginulih ovaca i goveda, već i svake druge bolesne ili uginule životinje sa farmi. Beskrupulozna industrija mesa ne samo da je bukvalno išla preko leševa do profita, već je još naterala ljude da jedu te leševe.

KOŠTANO ILI „CRKOTINSKO BRAŠNO“

Koštano, životinjsko ili stočno brašno se tako zove, ne zato što je namenjeno za ishranu životinja, nego zato što se pravi od uginulih životinja. To je „brašno“ od crkotina životinja, a ne posebno brašno za zdravu prihranu životinja. Dakle, „stočno brašno“ ne znači brašno za stoku, nego brašno od uginule stoke. Nije ni to slučajno, da je ovome brašnu dato tako nejasno ime. Stoga samo radi razumevanja suštine, u daljem tekstu ću ga nazivati „crkotinsko brašno“. Postavlja se pitanje – da li je ono što ljudi podrazumevaju, zovu i što jedu, zaista meso? Mora se priznati da spolja svako meso uglavnom izgleda kao normalno meso, međutim vrlo često unutar tog mesa ima svega drugog više nego mesa. Proizvodjači „mesa“ i klanice su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi došli do profita. Novac je uvek bio u pozadini cele ove priče kao i u drugim aferama. Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, i to u roku od 6 meseci, umesto kako je nekad to bilo za dve godine. Jedini način da se to postigne, jeste da se životinji daju gotovi životinjski proteini kao hrana. I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do veličine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina jela isključivo samo biljnu hranu, dobijala su dodatak – samlevenu hranu od mrtvih životinja. Po nemačkom zakonu, ako uzgajivaču ugine neko govedo, svinja ili ovca, ono ne sme da se zakopa. Mora da se dovede veterinar, plati neka taksa i uginula životinja se odvozi u fabrike koje melju leševe umesto da ih navodno spaljuju.           

Melje se zajedno salo, kosti, krv,koža, dlaka, rogovi, sve. Isto tako, ako u zooloskom vrtu ugine naprimer krokodil ili neka druga egzotična životinja, ona takođe završava na istom mestu. Svi psi i mačke koji uginu ili ih ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, isto tako dospevaju u ove fabrike. Ta samlevena smesa se kuva u ogromnim kotlovima na temperaturi od 121oC, pod pritiskom od 3 bara, da bi se uništili mikroorganizmi i zatim preradjuje. Potom se suši i ponovo melje i tako dobija koštano ili „crkotinsko brašno“. Svi su bili ubeđeni da je ovaj proces dovoljan da uništi sve uzročnike bilo kakvih bolesti iz ovih leševa. Međutim mi danas znamo da to nije istina, jer naprimer Prione nije moguće uništiti ni na 1000oC! Goveda koja su bila BSE pozitivna, spalili su na 1000oC, ali u pepelu su još uvek bili aktivni uzročnici ove bolesti !

 

Dakle, kuvanje ne pomaže, spaljivanje ne pomaže. Postoji čak hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane Prione čini još opasnijima.

PRIONSKI REKVIJEM – OD USTA DO MOZGA

Kako izgleda put priona od usta do mozga? Svi koji su učili fiziologiju pre 10-15 godina verovali su da se hrana u organizmu razlaže na amino-kiseline, monosaharide, masne kiseline, itd. Međutim, to nije tako. Postoji jedan deo hrane koji je otporan na sve sokove želuca, pa dospeva u creva nesvaren. U sluzokoži creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, i peptide, pa verovatno i cele proteine ! Preko portalne vene putuju do jetre, delom se metabolišu u jetri, pa se iz jetre rasejavaju po celom organizmu. Neki su tako tvrdokorni da nepromenjeni dospevaju u najdalja tkiva i organe, kao što je mozak ili koštana srž. Čovek je prisilio životinje koje nikad nisu jele meso da postanu kanibali. Krava će možda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje ništa drugo, počeće da je jede pomešanu sa drugom hranom. Ova perverzna mahinacija znači da se proteini svih uginulih životinjskih vrsta, i čak njihova nasledna supstanca, njihovi geni kao i sve njihove bolesti, virusi, bakterije, otrovi iz njihovih leševa, skupljaju na jedno mesto i tu mešaju, da bi se dobila obogaćena, visokoproteinska doping hrana, koja se zatim skupo prodaje ne samo „običnim smrtnicima“, već i sportistima, pa čak i bebama.

Ljudi koji jedu ovo meso unose Prione i sve ostale otrovne supstance preko usta u želudac. Prioni, kao i mnoštvo drugog biološkog smeća ne bude uništeno želudačnom kiselinom. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. Ljudi imaju u mozgu te iste proteine, ali su oni kod ljudi još zdravi. Prioni koji su preko zaraženog mesa uneti u organizam su bolesni i tada se dogadja zanimljiv i neobičan proces kojeg je delimično prvi razumeo nobelovac Prusiner. Taj Prion – deformisani protein uzročnik je reakcije kristalizacije kroz koju naši zdravi proteini počinju da se kristališu, deformišu se na isti način kao i uneti proteini, potom talože u mozgu razarajući ga postepeno. Dakle, možemo reći da je Prion infektivan jer prenosi bolest, infekciju. On sam po sebi nije infektivan, ali je njegova gen informacija pogrešna infektivna i patogena. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.

SIMPTOMI

Početni simptomi Krojcfeld-Jakobove bolesti su: sve slabija koncentracija, malaksalost, poremećaji vida, poremećaji govora, gubljenje ravnoteže, a naročito motorički ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti mišića, budući da su naročito oštećeni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku. Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao i mali mozak i produženi deo kičmene moždine i oči. Bolesna osoba postaje agresivna, i potencijalni je samoubica, a ako je motorički sposobna vrši često samoubistvo. Smrtni ishod bolesti je užasan sa polimorfnom kliničkom slikom ili klasičnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti, ili pak hroničnim oblikom, kao sto je Alzhajmerova bolest ili beta amiloidoza. Simptomi su razliciti, individualni. Ima ljudi koji skoro tiho dođu do kraja života i nestanu bez velike drame. Ali u terminalnom stadijumu pacijenti sa manjim motoričkim, ali sa pojačanim mentalnim ispadima, neretko izvrše samoubistvo. Pomoći za sada nema, a jedini je savet da pazite dobro šta jedete.

UZGOJ I KLANJE STOKE

 

Kako uopšte danas nastaju goveda? Veterinar prođe sa jednim velikim špricom i tako u toku dana oplodi oko 600 krava. Tele koje se rodi, odmah se odvaja od krave. Majke ne može ni da ga pogleda, ni da ga oliže. Jer ako krava oliže svoje tele posle teljenja, ceo

njen mlečni sistem se odmah hormonalno menja u pravcu dojenja teleta. Međutim, to se ne dogadja ako radnici odmah odnesu tele i materinski instinkt se onda ne pokreće. U suprotnom endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku količinu mleka, ne više 10 litara, nego 40 litara. Tele dobija kao zamenu za majčino mleko, takozvano „mleko“ koje se takođe pravi od mrtvih životinja. To se zove „životinjsko mleko“, ali nemojte da vas taj izraz zavara kao izraz „stočno“ brašno. To je u stvari „crkotinsko mleko“. Naravno, tele ne raste 2 godine, nego raste 8-12 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu na svakom koraku se odstupa od zakona prirode. Profit i samo profit je jedina etika moderne prehrambene industrije. Slično se dešava i sa drugom stokom na velikim farmama za uzgoj domaćih životinja.

MLEKO

Jedan od problema je što uzročnik BSE-a može da se otkrije samo kod krava starijih od 30 meseci, dok mlađe ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima. „Super krave“ na farmama mleka ako obole daju i dalje 30 -40 litara mleka koje mleko mi skoro svakodnevno pijemo. U mleku se nalaze krvne pločice, a poznato je da se u krvnim pločicama nalazi puno Priona, uzročnika BSE-a i drugih Prionskih bolesti. Međutim, niko o tome ne govori a svi misle da je mleko zdravo jer izgleda čisto, jer se današnjim testovima ne može dokazati prisustvo Priona. Ali ne zaboravite da osoba koja pije zarženo mleko će možda tek za 10 godina dobiti Prionsku bolest, Alzhajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, ali inkubacija već traje. Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu. To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija kao naprimer do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, hormonalnog disbalansa i metaboličkih poremećaja, pa su ova deca često umirala od toga. Zato je ta metoda korekcije rasta izbačena. Deci se više ne daju hormoni rasta, ali se zato neko dosetio da se mogu davati domaćim životinjama i to – hormoni i antibiotici i crkotinsko brašno. Meso tih životinja , naravno, završava u stomacima ljudi.

Danas postoje psiholozi i psihijatri za naše kućne ljubimce. Dokazujemo koliko je naš “Lesi” bistar i pametan. A kad Lesi ugine, to jest umre, mi mu načinimo pravi pogreb sa ceremonijom, pa mu još načinimo i spomenik sa slikom. Mnogi psi i drugi kućni ljubimci žive bolje nego mnogi ljudi. Zanimljivo je da ljudi koji žive zajedno sa jednom životinjom personifikuju istu kao da je čovek, dok druge životinje (telad, pasiće, jagnjad itd) muče, ubijaju i jedu.

Životinje kao i ljudi imaju svoju individualnu, ali i kolektivnu svest koju ljudi više nemaju. Kada goveda idu na klanje, ona tačno znaju kuda ih vode. Sve životinje imaju strah od predstojeće smrti, koju predosećaju kao i ljudi. Jedan moj prijatelj koji je stanovao blizu klanice, pričao mi je da otprilike negde na sredini mosta preko Majne počinje takva strašna rika goveda, da to niko nije mogao da objasni. I ljudi koji rade u klanicama kažu da životinja zna da će je oni ubiti. U stanju takvog stresa, životinja počinje da luči hormone agresivnosti, stresa, straha, endorfine i toksine iz vlastitih ćelija. Uz već spomenute hormone i antibiotike kojima su životinje tovljene, uz Prione i mnoge druge uzročnike kojima vrvi naša šnicla, ipak ima ljudi koji veruju da je u tom „koktelu” smrti njihovo zdravlje i njihova snaga.

        

EPIDEMIOLOGIJA

To je naravno samo vic – kada mediji ili službe kažu da je u Nemačkoj bilo zaraženo samo 26 goveda. Ne može se nikada znati kolika je zaista razmera epidemije jer testovi nisu dovoljno senzitivni, a i tek nedavno se otpocelo sa testiranjem. Inkubacija bolesti je veoma duga i zato niko ne može znati koliko je zaista ljudi, goveda, a i drugih životinja sada ili u nekom trenutku inficirano i infektivno i do koje faze. U Engleskoj je do danas registrovano oko 200.000 BSE pozitivnih goveda. Crne cifre govore i o pola miliona goveda. Toliki broj obolelih i sa tako slabim testovima veoma zabrinjava. Kakva nas neugodna iznenađena čekaju kada optimizujemo BSE test? Sve životinje koje su hranjene crkotinskim brašnom, a to je oko 98%, potencijalni su nosioci uzročnika Prionske bolesti. Danas se ne može znati koliko je ljudi inficirano BSE-om. Inkubacija traje kako smo rekli i do četrdeset godina, a nauci još nije poznata razlika između hroničnog i subakutnog razvoja Prionske bolesti kod ljudi. Eksperti procenjuju da će nas uskoro zadesiti velika epidemija gde se kao žrtve računa od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona mrtvih ljudi,,žena i dece u Evropi !

U slucaju BSE-a čovek može da kaže: „Dobro, neću više jesti meso.“ Ali ko se do sada inficirao, nema mu pomoći. Za sada mu nema leka. Jasno je da ako Prion ne može da se ubije toplotom od preko 200oC, onda ni sterilizacija instrumenata kod hiruških zahvata nije efikasna. I Prioni i virus side mogu se preneti transfuzijom ili transplantacijom organa. Poznajem neke pacijente koji ne spadaju u ove rizične grupe, a imali su peh da obole od side, leže u bolnici kao žrtve, bez imalo vlastite krivice.

SIDA IZ TANJIRA!

Sada ću govoriti o dva brata iz Demokratske Republike Kongo. U pitanju su dva brata majmuna – šimpanze. Jedan se zvao Merlin i živeo je do 1985. godine. Koristili su ga u američkim vazduhoplovnim jedinicama u Kongu da regrutuje druge majmune za neke čudne američke vojne eksperimente. Godine 1985. Merlin je umro od starosti, a iz njegovog tela je tek nedavno bio izolovan jedan virus pod imenom Simian immunodeficiency virus (SIV). Danas znamo da od SIV-a potiče virus HIV1, to jest virus side. Ova dva virusa se skoro uopšte ne razlikuju. Afrički zeleni majmuni, šimpanze, a i mnogi drugi majmuni su prirodni domaćini virusa SIV-a. Čudno je da nijedan od majmuna nikad nije oboleo od majmunskog virusa side. Postoji 16 vrsta Simian immunodeficiency virus-a kod majmuna i nijedan nije patogen za majmune. Oni su zdravi nosioci tih virusa. Oni žive sa njima i umiru, a da se ne razbole od njih. Međutim, ljudi u Kongu, u Zapadnoj i Centralnoj Africi, svojevremeno su voleli da jedu majmune. Ubijali su ih i za njih je majmunsko meso bilo velika poslastica.

DUGO DECENIJA SE NIJE DOGAĐALO NIŠTA .

Međutim, 1959. godine dogodio se biološki skok ovog virusa sa majmuna na čoveka putem konzumiranja majmunskog mesa. U Centralnoj Africi postoji oko 160 vrsta majmuna, a skoro svi majmuni su redovni nosioci jednog od 16 majmunskih virusa za gubljenje imuniteta (Immuno deficiency). Ranije se smatralo da je virus side nastao putem Polio vakcinacije 1957. godine, koju je u Africi sprovela Svetska zdravstvena organizacija, a koja je dobijena delom od tkiva bubrega spomenutih majmuna. Međutim, danas je ta teza iz više razloga opravdano odbačena jer ozbiljna nauka zna da je virus side kod ljudi još neadaptirani mutant majmunskog SIV-a. Koliko će miliona ili milijardi ljudi proneti virus side dok se ne adaptira i kod ljudi postane bezopasan kao majmunski, to niko danas ne zna. Virus side je prvi put izolovan kod jednog muškarca iz Konga, koji je umro 1959. godine. Danas imamo oko 50 miliona inficiranih u svetu, od čega je 20 miliona već umrlo. U poredjenju sa srednjevekovnom kugom – „Crnom smrti“ kada je umrlo 25 miliona Evropljana, ili sa „Španskim encefalitisom” 1918 -1919. godine kada je takodje umrlo oko 25 miliona ljudi , mogli bi da pomislimo da je vreme da ova epidemija prestane. Međutim, ona neće prestati iz prostog razloga što se stalno odvija globalizacija sveta i bukvalno seoba naroda svakog dana na svakom aerodromu i što se skoro ništa ne čini da se spreče putevi širenja ovog virusa. Virus tako brzo mutira da nijedan imuni sistem nije u stanju da razvije bilo kakav front protiv njega.

U Sent Luisu ( SAD ) je 1969. godine jedan dečak umro je tada od nepoznate bolesti. Pre par godina je iz njegovog ekshuminiranog tela izolovan virus side. Kako se ovaj dečak uopšte zarazio? Takođe je 1976. godine iz leša jednog norveškog mornara, je izolovan virus side. U Zimbabveu u velikim gradovima kod više od 70% žena izolovan je virus side iz krvi. Skoro da i nema ljudi u starosnom dobu izmedju 15 i 49 godina u nekim regionima ove zemlje. Ostali su skoro samo deca i starci. Sahrane su tamo masovne, svakog dana. Na jednom seskom groblju je nedavno zakopano 108 umrlih od epidemije. U nekim zemljama Afrike prolazi se mnogo kilometara, a da ne možete sresti odraslog čoveka, naročito u Zimbabveu. Deca lutaju okolo i ne može im se pomoći. Ne idu u školu, jer su škole malobrojne i većinom ne rade. Ako su im još dede i bake živi, ta deca su srećna, jer ima ko da ih zbrine. Od najmanje 50 miliona HIV pozitivnih u svetu, u Africi se nalazi 40 miliona. Razmere katastrofe su nesagledive, prognoza nezahvalna i neizvesna. Zapamtite da epidemije AIDS-a i BSE-a nisu prirodne katastrofe. Oba zla došla su iz poremećenog odnosa u prirodi, koje je prouzrokovao čovek.

(Vestinet)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Бурл Бирд

    „Ni priroda […] nisu predvideli da leš ili leš u raspadanju ponovo uđe u lanac ishrane.“ Hmmm, nego u gde će da uđe? Pa šta jedu svi ti crvići i mikroorganizmi (hijene i lešinare da ne spominjem)?

  • Obrad

    To nije bilo ni Sodomi i Gomori !

  • vesna

    a sta jedu bogatasi oni imaju svoje neotrovne farme, ustvari oni piju krv narodu, roditelje su odavno smazali da bi sto duze uzuvali u radostima zivota, ali svakom od njih fali nesto jer privatni lekari ima da im nadju bilo sta samo da bi ioni zaradjivali na njima i tako u krug.

  • vesna

    svinje vole da jedu svinjetinu crkose za svinjetinu i to onu u jos i u jagnjecoj maramici, mi volimo travke, jer nas svi novinari naucuse da su travke mnogo dobre za zdravlje, a tako se i lakse steze kais, ja sam kais stegla toliko da mi se kicma zalepila za stomak creva vise ne cujem osecaj gladi vise nemam jedino ne znam sta sviraju lekari kad odem bezveze kod njih pa napisu famoznu dijagnozu ned ovoljno uhranjena.

  • Ref Um Lex

    хвала за текст!!!

  • Pingback: Da li znate da jedete reciklirane leševe? | Alternativa()