FOTOGRAFIJA MRTVIH ČETNIKA SKRIVANA 70 GODINA: Evo kako su nacisti njihove leševe izložili na ulici kao opomenu Srbima (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
cetnici
Foto: Arhivska fotografija
Kapetan Miloš Gagić je bio aktivni pripadnik tzv. Ravnogorskog pokreta i po Nemcima „opasni DM bandit“. Poginuo je bici sa ljotićevcima predvodeći juriš, a njegovo telo nacisti izlažu zajedno sa drugima na ulici. Ova fotografija je pronađena u zaplenjenoj arhivi Gestapoa, i skrivana je od javnosti nakon Drugog svetskog rata

Još uvek su stradanja ravnogoraca od nacista u Drugom svetskom ratu obavijena velom tajni,odnosno, pojedina su i dalje nepoznata i skrivena od šire javnosti, poput stradanja kapetana Miloša Gagića (32)..

Dokazi o Gagićevom stradanju, ali i junaštvu, pronašao je u zaplenjenoj arhivi Gestapoa istraživač Ratko Leković. U toj arhivi su i tri fotografije koje je beogradski “Blic” objavio posle 70 godina skrivanja. Među njima je jedna od najsurovijih fotografija nacističke odmazde u Srbije na kojima se vide izložena tela Gagića i njegovih saboraca sa ciljem zastrašivanja srpskog življa i gušenja dalje pobune.

Kapetan Miloš Gagić je rodom iz Kladova, a nakon završene Vojne akademije aprila 1929. u Beogradu bio je pešadijski potporučnik. Od 1930. pohađa pilotsku školu u Novom Sadu i 1935. postaje instruktor letenja. Napušta aktivnu vojnu službu i radi kao pilot. Šalju ga kao ilegalca u Beograd da prikuplja podatke o nacistima. Nemci dobijaju dojavu od Ljotićevaca da je pripadnik JVO i 12. decembra 1941. hapse ga srpski agenti i istog dana predaju Gestapou.

Držali su ga zavorenog i mučili sve do 3. marta 1942. U dokumentaciji Gestapoa stoji da je negirao bilo kakvu povezanost sa pokretom otpora i da ništa nije odao i pored mučenja. Pušten je uz obrazloženje “ne može biti dokazano ni jedno kažnjivo delo”.

Draža Mihailović u selu Ba. Foto: Miloslav Samardžic/Album đenerala Draže

Miloš Gagić je na saslušanju u Gestapou sakrio je da se oženio neposredno pre hapšenja sa Milenom Lelom Čuturilo, kako je ne bi ugrozio. Zabeleženo je i da je iz Beograda u poslednji čas, uspeo da izvuče svoju suprugu, koju je Gestapo hteo da uzme kao taoca. Neposredno posle njihovog bekstva agenti Gestapoa pretresaju njihov stan u Ulici Bosanska 11/2 i pronalaze nekoliko fotografija koje su posvedočile da imaju posla sa, kako su zabeležili, “opasnim DM (Draža Mihailović) banditom”.

Krajem 1942. Gagić se uz pomoć svojih obaveštajnih veza zapošljava se u rudniku “Jankova klisura” kod Blaca, gde uspostavlja ilegalnu mrežu. Zahvaljujući njegovoj organizaciji u noći između 3. i 4. aprila 1943. ovaj rudnik su razorili ravnogorci. Gestapo je počeo da ga traži, ali nije uspevao da mu uđe u trag, iako je delovao po celoj Srbiji.

Miloš Gagić sa suprugom- Foto: Arhivska fotografija

Kao kapetan vodi Župsku brigadu Rasinskom korpusa JVO u više bitaka sa nacistima o čemu su građani Rasine spevali pesme. Bio je jedan od glavnih aktera najvećeg sukoba ravnogoraca i ljotićevaca 25. avgusta 1943, kod Stopanje, blizu Trstenika. Ljotićevcima su pomagali Nemci i Bugari.

Rođak generala Milana Nedića: Samo želim da javnost sazna istinu!

U ovoj bici poginulo je 12 četnika (14 ranjenih i 3 nestala) i čak 157 ljotićevaca (84 ranjenih). Ranjen je i zloglasni ljotićevski komandant Marisav Petrović koji je učestovao u Kragujevačkom streljanju.

Kapetan Gagić, kako je zabeleženo, gine smrću junaka – predvodeći svoju brigadu u jurišu ispred svih. Nemci dolaze do njegovog tela, i još četvorice njegovih poginulih saboraca.

(Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone