Evo zašto je Kina zainteresovana za Srbiju i Balkan…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

POSETA

Biće da je Kina na Balkanu primarno fokusirana na izgradnju infrastrukture za pristup tržištima Zapadne Evrope

Kineski premijer Li Kećijang ponovo je u Evropi, učestvujući na samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u Beogradu. Ova poseta nastavak je prošlogodišnje inicijative „16+1“, održane u Bukureštu, koja je rezultirala nekim zanimljivim obećanjima. Sastanku prisustvuju lideri okupljeni sa zadatkom da prošire široku multilateralnu saradnju, čiji cilj je da se u narednih pet godina udvostruči nivo postojeće trgovine i investicija.

Rezultat prošlogodišnjeg foruma bio je predlog od četri tačke koji je sadržao poziv na sveobuhvatno partnertstvo. Glavni zaključci predloga uključivali su jačanje političke saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, zatim ispitivanje ekonomskih i trgovinskih potencijala, kreiranje velikog broja zajedničkih projekata i produbljivanje kulturne saradnje i razmene turista.

Neko bi se možda zapitao zbog čega Kina izgleda toliko zainteresovana za Balkan. Iako saradnja sa nekim zemljama – Grčka i Srbija su primeri – može da izgleda privlačno, Kina zapravo pokazuje sveobuhvatno interesovanje za ceo region.

Taj interes se izgleda proteže i preko tržišnog profita, štaviše, balkansko tržište se može smatrati beznačajanim sa trgovinskog aspekta. Interes izgleda seže dalje i od obezbeđivanja izvora dobara iako je Balkan bogat prirodnim resursima. Umesto toga, biće da je Kina primarno fokusirana na izgradnju infrastrukture za pristup tržištima Zapadne Evrope.

DUGOROČNI PLAN SA SRBIJOM

Kineska dugoročna strategija vidi Srbiju kao strateškog partnera u regionu, verujući da Beograd može da odigra ulogu evropskog transportnog čvorišta. Ugovor o izgradnji brze železničke pruge između Beograda i Budimpešte potpisan je u novembru 2013. Uzevši u obzir da je planirano da radovi započnu 2015. i završe se za samo dve godine, jasno je da taj projekat ističe interes Kine za infrastrukturna ulaganja. Projekat vredan 2,5 milijarde evra (3,112 milijardi dolara) finansiraće Kineska razvojna banka a izvođači radova će biti kineske državne kompanije. Značajan broj kineskih radnika će biti uposlen ovim projektom.

Pogledamo li pažljivije, primetićemo da ovakav pristup ukazuje na kinesku strategiju obezbeđivanja pristupa ka Zapadnoj Evropi sa ciljem promocije svojih trgovinskih aktivnosti. Jedan od ciljeva Pekinga je da ubrza projekat „Novog puta svile“ izgradnjom regionalnih infrastrukturnih veza i kreiranjem velike mreže luka, logističkih centara i železnica, preko kojih bi se vršila distribucija kineskih proizvoda i tako dao novi impuls trgovini između Istoka i Zapada.

Početna tačka ove mreže je luka Pirej u Grčoj, koja je uspela da obezbedi konstantan priliv značajnih kineskih investicija od 2009. godine, delom i kroz COSCO Pacifik (ogromna kineska pomorska kompanija koja se uglavnom bavi transportom robe; prim. prev.), koji predstavlja transportnog džina u globalnim razmerama. Pirej je tako postao glavna penetraciona tačka za kinesku robu u Evropi, skraćujući vreme dostave robe za sedam dana. Kina je takođe pokazala interesovanje za luku Solun u Grčkoj, kao i za druge luke u regionu, uključujuči i luku Bar u Crnoj Gori.

Kineski napori da se obezbedi logistička baza počeli su od središnje tačke Triasis u Grčoj, da bi se potom nastavili i u drugim zemljama regiona. Nova i efikasna železnička ruta kroz Balkan savršeno se uklapa u brzu distributivnu mrežu.

Ipak, uzmemo li u obzir nizak nivo produktivnosti na Balkanu, možemo da zaključimo da je Kina spremna da žrtvuje kratkoročni profit fokusirajući se na postizanje dugoročne strategije investiranja u trgovinu.

Ovakav pristup će Kinezima omogućiti da otvore prodavnicu na obodu EU. Takav ishod bi potencijalno omogućio kineskim kompanijama da zaobiđu trgovinske barijere i počnu da izvoze proizvode direktno na tržište od 800 miliona potrošača, zahvaljujući bescarinskim ugovorima koje zemlje Balkana imaju sa Evropskom unijom.

Kina takođe ima interes u otkrivanju neiskorišćenog poslovnog potencijala na balkanskom poluostrvu kroz dugoročne strateške investicije. Cilj joj je da to učini tako što će se probiti na lokalna strateška tržišta, investirajući ne samo u infrastrukturu već i u energetiku, telekomunikacije i poljoprivredu.

EU BI TREBALO DA SE ZABRINE

Posebno atraktivan je balkanski energetski sektor, gde se velike zapadne kompanije neradno odlučuju na rizična ulaganja. Ovo tržište daje Kini šansu da predstavi svoju „zelenu strategiju“, takmičeći se na globalnom nivou i ciljajući da postane lider u tržišnoj trci za čistom energijom baziranoj na Zelenoj kreditnoj direktivi (Green Credit Directive), koja je upravo obeležila drugu godišnjicu.

Zapravo, Kina je već pokrenula mnoge investicije u energetski sektor Srbije, gde je potpisan ugovor vredan dve milijarde evra sa EPS, srpskom elektroprivrednom kompanijom. Sporazumi su, pored ostalih u regionu, potpisani i sa Bosnom i Hercegovinom kroz projekat Stanari, vredan 350 miliona evra.

Sa druge strane, budući da grca u dugovima, Balkanu su hitno potrebni veliki spasilački paketi i infrastrukturna ulaganja, što je razlog da se udvara stranim investitorima. Nedostatak grinfild investicija glavni je problem tranzicionih balkanskih ekonomija, na koje je plasirano manje od jedan odsto od ukupnog svetskog broja tijh investicija. Labave regulacione prakse, elastičan sistem javnih nabavki i zakoni o radu ukupnu sliku na Balkanu čine nešto privlačniojom.

Kineska centralno-istočna evropska inicijativa izgleda slično kao i druge kineske penetracione strategije, za šta je primer trajni forum Kine i Latinske Amerike.

Kineska trgovina sa Latinskom Amerikom je porasla više od 20 puta u proteklih 10 godina, čime je Kina preuzela drugo mesto najvećih trgovinskih partnera Latinske Amerike, koje je do tada držala Evropska unija. Kini pripada veći deo kolača u dvosmernoj trgovini sa ovim regionom budući da je preplavila tržište svojim izvoznim proizvodima, zauzvrat uvozeći prirodne resurse.

Kineske investicije u Latinsku Ameriku su i dalje u fazi širenja, naročito u energetskom i u sektoru prirodnih resursa, sa ciljem da se Kina dodatno približi velikom tržištu SAD.

Jasno je da su balkanske ekonomije u lošem stanju i da su im hitno potrebne investicije. Kina je izgleda to prepoznala, pa je otvaranje prodavnice na obodu Evropske unije samo prvi korak ka postizanju pompeznih ugovora u samoj Uniji. Peking ulaže u imovinu i kupuje deonice za budućnost u regionu blisko povezanom sa Zapadnom Evropom.

Puna kapitala i spremna da troši, Kina će možda nadigrati mnoge zapadne konkurente na Balkanu. Kineske investicije će bez sumnje omogućiti da se uz njih kupi i uticaj – a to predstavlja činjenicu koju bi EU trebalo pažljivo da razmotri.

Autor je profesor u Evropskom centru za bezbedosne studije „Džordž C. Maršal“

(Preveo Aleksandar Vujović, Standard)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone