Evo šta je Novak odgovorio na Marejeve optužbe

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

tenis

Pobednik, za razliku od poraženog, nije hteo da govori negativno o rivalu.

Prema mišljenju Endija Mareja, Novak Đoković preuveličavao je svoj problem sa povredom u finalu Australijan Opena i tako ga dekoncentrisao. Novinari su ga podržavali da priča loše o srpskom igraču i Škot nije stajao.

Kada je petostruki šampion prvog grend slema seo pred mikrofon, nije bilo negativnih emocija.

Pitanje novinara bilo je: „Iako se znate od 11. godine, Marej je rekao da je bio ometen tvojim hramljanjem i problemima sa šakom ili nogom. Da li to može da se dogodi među ljudima koji se tako dobro poznaju kao vas dvojica?“.

Đoković je odgovorio:

„Da… Neću da govorim loše stvari o njemu na konferenciji, niti ću da tražim neke izgovore. Tokom meča prisutno je mnogo emocija, mnogo tenzije. Nije lako sačuvati potpunu koncentraciju sve vreme. Dogodio se i prekid zbog ljudi koji su utrčali na teren. Dugo je trajao taj prekid, u momentu u kojem sam imao set i servis posle brejka. Izgubio sam taj servis gem, a on je počeo da agresivnije igra. Bio je u tom momentu bolji igrač na terenu“, rekao je Đoković i u dahu nastavio:

„Nije bio podjednako svež u drugom i trećem setu. Ali, to je normalno očekivati posle tolikog broja dugih razmena koje smo imali. Sve je to toliko naporno…“.

Škot je pomislio da ima grčeve.

„Ne, nisam imao grčeve. Nisam zvao tajm-aut bez razloga. Jednostavno, bio sam slab. Prošao sam kroz veliku fizičku krizu u periodu od 20 minuta. Iskreno, malo puta u karijeri sam se osetio tako. Ali, znajući da sam kroz sličnu situaciju prošao i pre dve godine u finalu Australijan Opena i da je to bila slična bitka. Imao sam na umu i da sam onda imao fizičku prednost u odnosu na njega. To je bilo nešto što me je pokrenulo“.

„Očigledno, uz to je veliki značaj doneo i važnost momenta, činjenica da igram u finalu. Nisam hteo da se predam. Pokušavam da se nikad ne predam. Čak i kada sam prošao kroz te momente, verovao sam da ću dobiti tu neophodnu snagu“.

Da li je u pitanju bila dehidratacija ili manjak energije?

„Ne, zaista sam profesionalac kada je u pitanju hidratacija organizma ili konzumiranje neophodnih supstanci, neophodne hrane… Znate već, govorim o energetskim gelovima i stvarima koje su neophodne tokom meča. Jednostavno, dugi poeni, duge razmene udarca i ogroman intenzitet borbe u prva dva seta su jednostavno oduzeli energiju mom telu. Normalno je očekivati da ne budete uvek na 100 odsto mogućnosti. Zato, prolazite kroz krize tokom meča kao što je bila ta. To sam prošao u tih 15,20 minuta i posle sam se osetio bolje“.

Novinari su ga pitali i da li je taj pad bio posledica virusa koji je „pokupio“ u Dohi.

„Teško je reći, zato što je to bilo pre dve, dve i ponedelje. Možda je to u pitanju. Možda je bilo posledica toga, možda je posledica činjenice da nisam bio spreman da zaista pružim svojih 100 odsto snage i da se spremim za turnir“.

Početkom drugog seta činilo se da ima problem sa člankom.

„Ne, ne, ne i ne. Nisam. Opet ću reći isti razlog za pad kao i malopre. Razlog je bio dužina poena i razmena udaraca“

„Da li si primetio da je Endi bio ometen tvojim fizičkim problemima i da bi to moglo da mu bude od koristi?“, bilo je jedno od pitanja.

„Nisam primetio to, ne. Nisam primetio to“.

Predstavnici medija su potom tražili da detaljno priča o trećem setu, u kojem se borio sa povredom, pa osvojio 12 od poslednjih 13 gemova.

„Bilo je mnogo prelomnih momenata. Mislim da se dogodila velika bitka, koju su svi i predvideli. Naravno, u pitanju je bilo finale grend slem, bez obzira na skor koji imam ovde. Sa druge strane, on je tri puta igrao finale, nije osvojio titulu i bez obzira na to, imali smo iste šanse da osvojimo. Bilo je slično finale kao i 2013. godine (takođe Đoković – Marej), kada su prva dva seta trajala dva sata. Večeras su trajala dva i po sata. Veoma naporno. Veoma iscrpljujuće“.

„Obojica smo prošli kroz teške momente u fizičkom smislu i to se moglo videti prema mojoj krizi na kraju drugog seta i na početku trećeg. Jednostavno osetio sam se iscrpljeno i trebalo mi je vreme da se osvežim i napunim baterije, da bih opet zaigrao kako hoću. To sam i uradio. Počeo sam da jače udaram i pokušao sam da budem agresivniji na mreži. Cilj mi je bio da skratim poene… Drago mi je što sam verovao od početka do kraja. Sačuvao sam neke brejk lopte u trećem setu i uspeo sam da osvojim brejk i taj set. Posle toga, osetio sam veliko olakšanje“

Šta peta titula u Melburnu znači za njega?

„Mislim da ima dublje, šire značenje. Ima veću unutrašnju vrednost u mom životu, jer sam sada otac i suprug. Ovo je prvi grend slem koji sam osvojio kao otac i suprug. Osećam se jako, jako ponosnim zbog toga“.

Na koji način?

„Na način da sam otac i suprug“, rekao je Đoković, pa zastao uz osmeh.

„Znate, pokušavam da ostanem na pravoj stazi, posvećen ovom sportu na svaki mogući način isto onoliko koliko sam bio i poslednjih nekoliko godina. Istovremeno, pokušavam da iskoristim vrhunac svoje karijere. Imam 27 godina i osećam se najbolje do sada. To je razlog zašto se bavim sportom, da bih osvajao velike titule i da bih dovodio sebe u poziciju da igram i za ljude oko sebe. Znam koliku su žrtvu podneli i uložili u moju karijeru. Pokušavam da im zahvalim“.

„Napredak u mom privatnom životu donosi i okolnosti situacije i događaje koji definišu ove predivne momente. To što sam se oženio i postao otac u poslednjih šest meseci definitivno mi je dalo novu energiju. Dalo mi je nešto što do sada nisam osetio. Trenutno, sve u mom životu ide u pozitivnom smeru. Veoma sam zahvalan zbog toga. Pokušavam da proživim ove momente svim srcem“, sijao je Nole.

Da li bi jednu ili dve titule iz Australije menjao za trijumf u Parizu?

„Ha! Ne pitajte me to ovde, molim vas“, rekao je Đoković. „Ne, zaista verujem da se sve u životu događa sa određenim razlogom. Pokušavam da ne trošim energiju na razmišljanja ‘šta bi bilo kad bilo’ i slično. Postoji razlog zašto igram ovako dobro ovde i zašto sam osvojio pet titula i postoji razlog zašto još nisam osvojio Rolan Garos. Radiću i dalje i verovaću da ću bar jednom osvojiti i Pariz do kraja karijere“.

Nekoliko puta isticao je da dok podiže trofeje pomisli na svog prvog trenera, Jelenu Genčić.

„Naravno. Ona mi nije u mislima samo kada podignem trofej. Ona je često u mojim mislima. Uz roditelje, porodicu, najbliže ljude u mom životu… Ona je uz njih najviše doprinela mojoj karijeri i moj životu uopšte. Znate, ovaj trofej je njen koliko je i moj“, podvukao je Đoković.

(Mondo)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone