Dmitrović: Ako postoji istorijski kontinuitet u antisrpskoj politici, onda ga nalazimo kod Engleza

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

analiticar

Britanska zavera protiv Srbije nije teorija. Evo dokaza.

Piše: Ratko Dmitrović

Engleski ambasador u Srbiji, Denis Kif, dao je pre neki dan intervju Radiju Slobodna Evropa. Komentarišući lavinu kritika srpske javnosti na račun britanske politike prema Srbiji i Srbima, Kif je sve to podveo pod „sumanutu antibritansku teoriju zavere“. Rečju: srpske budalaštine. Da vidimo šta kaže istorija.

Prvo veliko englesko uplitanje u srpsko pitanje zabeleženo je 1878. godine. Nakon što je Bizmark odbacio engleski predlog da Albanci na Berlinskom kongresu, makar na marginama, iznesu ideju stvaranja sopstvene države (Bizmark je kazao da su Albanci „tursko pitanje“) na Kosovu je održana Prva prizrenska liga, na kojoj je premijer Britanije, Bendžamin Dizraeli, imao svog predstavnika, konzula Harija Kupera. Od tada do danas, London nije propustio nijednu priliku da u procesu „rešavanja albanskog pitanja“ dela protiv Srbije. Nijednu.

Na samom početku Prvog svetskog rata, Srbija je tražila od Engleske kredit u visini 800.000 funti za obnovu naoružanja, te nabavku lekova i sanitetskog materijala. Dobićete, rekli su Englezi, ali pod uslovom da se odreknete svoje teritorije u istočnoj Makedoniji, u korist Bugarske. Beograd je odbio ucenu i ostao bez kredita.

Pred otvaranje Solunskog fronta, London je činio velike diplomatske napore da ceo Banat pripadne Rumuniji a značajan deo srpskih teritorija, severno od Makedonije, da uđe u sastav Bugarske.

O bombardovanju Srbije, od strane saveznika, predvođenih Britanijom, zna se gotovo sve. Samo Niš su „srpski saveznici“ krajem 1943. i tokom 1944. godine iz vazduha razarali 15 puta, a Beograd 11. Nemcima nisu naneli gotovo nikakvu štetu, Srba su ubili na hiljade.

Dokumenti objavljeni u međuvremenu kazuju da je Engleska imala ključnu, presudnu ulogu u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine. Bil Klinton se tri meseca opirao ideji Londona da najveća vojna sila u istoriji sveta napadne Srbiju, odolevajući Toniju Bleru koji ga je s tom idejom zvao nekada i po tri puta dnevno. Na kraju je popustio pod pritiskom strašne medijske kampanje u engleskim i američkim medijima. Engleska je među prvima priznala nezavisnost Kosova, a francuski pukovnik Žak Ogar, vođa specijalne jedinice francuske vojske na Kosovu, objavio je knjigu „Evropa je umrla u Prištini“, u kojoj iznosi primere zajedničke borbe OVK i engleskih specijalaca protiv srpske armije i civila.

O britanskoj rezoluciji o Srebrenici znate sve.

Eto, to su samo neki od osnovnih predložaka za „sumanutu antibritansku teoriju zavere“. Kifov problem (ako ga ima) jeste u tome što je ovde reč teorija suvišna. Sumanuto, da ne spominjem.

(novosti.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone