DANAS BRISEL, SUTRA… – Sve je ovo Gadafi predvideo! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Libija
Foto: wikimedia.org
„Evropa će postati crna ukoliko ja padnem. Milioni ljudi preko Libije žele da se domognu Evrope”, prorekao je 2010. godine pukovnik Muamer el Gadafi u Rimu.

Godinu dana kasnije libijski lider zverski je ubijen tokom „arapskog proleća”: iza toga severnoafrička zemlja skliznula je u bezvlašće, da bi danas stekla neslavnu titulu glavne odskočne daske nepozvanih dođoša za Evropu.

Iz pravca Libije u Italiju je od januara do septembra 2014. godine stiglo preko 134.000 ilegalnih imigranata – šest puta više nego 2013. godine i dva puta više nego tokom sezone „arapskog proleća” 2011. godine, navodi Fondacija „Robert Šuman”, vodeći francuski istraživački institut za Evropu.

Možda nije čudo što pet godina od Gadafijevog zloslutnog proročanstva ministarstvo unutrašnjih poslova u Rimu danas procenjuje da će preko 200.000 nevoljnika do kraja godine iz Libije preko Sredozemlja krenuti ka Italiji. Istovremeno italijanska ministarka odbrane Roberta Pinoti insistira da EU pokrene vojnu intervenciju protiv krijumčara ljudi na libijskoj obali, dok samozvana vlada u Tripoliju preti Briselu da će uzvratiti na svaki oružani pokušaj „familije” da u teritorijalnim vodama severnoafričke države presreće krijumčare ili uništava njihovo brodovlje.

Najveća pojedinačna imigrantska tragedija na Mediteranu – prošle nedelje kada se preko 800 ljudi, žena i dece udavilo u sudaru olupine kojom su krenuli ka Evropi i portugalskog trgovačkog broda „Kuguar” – nagnala je Brisel da tim povodom zakaže vanredni jučerašnji samit lidera EU.

Evropska neodlučnost šta da se radi sa dugogodišnjom najezdom neželjenih pridošlica koje beže iz rovitih područja Afrike i Azije dobro je poznata. Italijanska pomorska spasilačka misija „Mare nostrum” obustavljena je prošlog novembra, nakon što je ostatak EU odbio da sufinansira operaciju, verujući da bi snažna akcija samo podstakla lavinu nevoljnika željnih da budu „izbavljeni”. Potonja, na brzinu sklopljena, EU misija „Triton” dobila je iz briselske kase trećinu novca manje nego što je Rim izdvajao za „Mare nostrum” i ozbiljno sužen prostor delovanja (30 milja italijanskih teritorijalnih voda). EU – nakon tragedije na 120 kilometara od Lampeduze – sada najavljuje izdašniju spasilačku misiju na centralnom Mediteranu i niz drugih mera.

U međuvremenu, globalni pomorski biznis strepi od razvoja prilika na centralnom Mediteranu, prenosi britanski magazin „Lojds list”. Naime, centralni Mediteran (Libija, Italija, Malta, Tunis) danas je glavna staza priliva ilegalnih imigranata ka Evropi, na kojoj se posade trgovačkih brodova sve češće nalaze u bremenitoj ulozi spasilaca nedokumentovanih lica na dotrajalim brodovima.

Više od 40.000 migranata koji su se lane našli u nevolji u vodama centralnog Mediterana spasle su posade civilnih brodova sa sve četiri strane sveta. Ne iznenađuje što je udruženje nemačkih vlasnika teretnih brodova uoči samita evropskih lidera poslalo apel Briselu da preduzme odlučne korake na obezbeđivanju jedne od najprometnijih komercijalnih pomorskih ruta zapadnog sveta, navodi „Lojds list”.

EU je povodom izbegličke krize na Mediteranu ovih dana izložena javnom pritisku UN, međunarodnih humanitarnih organizacija, poslovnih udruženja i drugih da izađe sa akcionim planom koji će zaustaviti pomorsku tragediju.

Kako god deluje ravnodušno, sebično ili nesložno, Evropa je ovim povodom čini se nepravedno apostrofirana.

Ako je tačna ocena Komesarijata za izbeglice UN da živimo u eri „nezapamćenih seoba imigranata”, da li recept za rešenje krize na Mediteranu treba Evropa sama da osmisli?

Među davljenicima prošle nedelje nadomak Libije i Lampeduze najviše je bilo izbeglica iz Eritreje, Sirije, Somalije, Sijera Leonea, Malija, Senegala, Gambije, Obale Slonovače i Etiopije. U međuvremenu se iz Jemena put roga Afrike i granice Somalije i Sudana kreće veliki broj od ukupno 250.000 stranih izbeglica koje tamo borave.

Otuda i pitanje: kada će najnovija globalna izbeglička kriza, ne samo ova na Mediteranu, već na američko-meksičkoj granici, rogu Afrike, Bengalskom zalivu… stići na dnevni red Ujedinjenih nacija?

(Politika)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone