DA LI MISLITE DA SRBIN MOŽE BITI MUSLIMAN? Ovi muslimani su život dali za Srbiju, divimo im se i njima se PONOSIMO! (POGLEDI)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
verski-objekti
Foto: Tanjug/AP,Nemanja Jovanović
– Hiljade pojedinaca iz muslimanskog miljea osećali su se Srbima bez ikakve potrebe da prigrle pravoslavlje. Emir Kusturica je „prva osoba bosanskomuslimanskog porijekla kojoj je puno pravo da se oseća Srbinom šira drušrtvena zajednica priznala tek kada je prešao na pravoslavlje“ – piše Muharem Bazdulj

Rat u Bosni i raspad Jugoslavije, učinilu su gotovo nemogućim širu i masovniju identifikaciju južnoslovenskih muslimana sa srpskim nacionalnim osećanjem, piše u autorskom tekstu Muharema Bazdulja za Nedeljnik. Autor se bavi pitanjem identiteta i da li Srbin može biti musliman?

Bazdulj kaže da je mržnja sa kojom su rušene džamije i praktično svi simboli islamske kulture za vreme rata u BiH, kao i izjava Ratka Mladića data u Srebrenici 11. jula 1995. godine da je “posle bune ne dahije, došlo vreme za još jednu osvetu Turcima” – sve to ukazuje na odbacivanje muslimanske komponente vlastitog identiteta iz srpske perspektive.

Zvuči paradoksalno, ali u socijalističkoj Jugoslaviji pojedincima koji su poreklom iz muslimanskih porodica bilo je najlakše da se osećaju kao Srbi. Razlog za to je bilo marginalizovanje religije u javnom životu.

Autor navodi da je velik broj istaknutih umetnika sa imenima orijentalnog porekla u SFRJ poput Meše Selimovića i Skender Kulenovića, izjašnjavao kao Srbi. Dvojica pomenutih su samo najistaknutiji među njima.

Foto: Wikimedia Commons/Michal Huniewicz

Činjenica je da je velikom broju pravoslavnih Srba svaki musliman koji se oseća kao Srbin automatski sumnjiv, ako nije spreman da se pokrsti. U tom smislu, veoma je zanimljiva priča Mustafe Mulaića.

On se rodio u Livnu 1896. godine. Početkom Drugog svetskog rata, 1941. godine, povezuje se saDražom Mihailovićem i odlazi na Ravnu goru. Bio je član Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, i bio je u Mihailovićem štabu sve do sprila 1945. godine.

Foto: Arhivska fotografija
Foto: Arhivska fotografija

U socijalističkoj Jugoslaviji osuđen je osuđen je na pet godina zatvora, kao četnički kolaboracionista. Mulaić je u svojim memoarima opisao susret sa popom u kafani u Beogradu.

Sveštenik ga je oslovio sa “kume”.

Foto: Telegraf

– Otkad smo mi kumovi? – zatečen je upitao Mulaić.

Pop je odgovorio: – Eto, ja sam ti kum! Kada se budeš vraćao u pradjedovsku vjeru, nemoj da tražiš kuma, ja sam ti se prvi, i to od sveg srca javio za kuma.

Mulaić je godinama pamtio ovaj događaj:

– Bilo mi je jako teško. Taj šovinistički prepad me je duboko vrijeđao. U svojoj vjeri ja nisam bio kolebljiv da ne bi takvom ataku odolio, ali me je vređalo što ovakvi napadi nanose štetu nacionalnoj stvari – zabeležio je Mulaić.

Mulaić se upustio u raspravu sa popom i pitao ga je na koju veru pradedovsku misli. Pop mu je rekao da misli na pravoslavlje, a Mulaić mu je objasnio da je njegova pradedovska vera bogumilstvo, i da su njima dvojici Perun i slovenski politeizam, pa je pitao popa da se on vrati Perunu. Pop mu je objasnio kako su mu draži muslimani – Hrvati od muslimana – Srba jer prema njima nema obzira u provođenju naše politike.

Koča Popović i Josip Broz Tito. Foto: Wikimedia Commons/Stevan Kragujević
Koča Popović i Josip Broz Tito. Foto: Wikimedia Commons/Stevan Kragujević

Nakon ovog događaja nesretni Mustafa izašao je iz kafane sav rastužen,  sa zaključkom da mu umesto borbe protiv okupatora, sledi međusobna borba. Iako je bio Srbin, to nije nekima bilo dovoljno, samo jer je bio musliman.

Početkom sedamdesetih godina, Koča Popović je rekao kako Albanci mogu da budu dobri Jugosloveni, ali da ne mogu da budu Srbi. Na sličan način bi se današnja srpska politika trebalo da  se odnosi prema Bošnjacima u Srbiji, smatra Bazdulj. Oni mogu biti dobri politički Srbi, lojalni državljani Republike Srbije, ali je iluzorno od njih očekivati bilo kakav preteran sentiment prema pravoslavnom imaginarijumu.

Kusturica
Foto: Tanjug/Rade Prelić

U više od stotinu proteklih godina hiljade pojedinaca iz muslimanskog miljea  osećali su se Srbima bez ikakve potrebe da prigrle pravoslavlje. Bazdulj navodi primer Emira Kusturice koji je “prva osoba bosanskomuslimanskog porijekla kojoj je puno pravo da se oseća Srbinom šira drušrtvena zajednica priznala tek kada je prešao na pravoslavlje”.

(Nedeljnik)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone