ANĐEO ČUVAR MOSKVE: Voljena kneginja zbog čije STRAVIČNE SUDBINE i danas plače CELA RUSIJA

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zena
Foto: Wikipedia
Vernici je danas znaju kao Svetu prepodobna mučenicu Jelisavetu Fjodorovnu Rusku. Važi za veliku svetiteljku i isceliteljku nad čijim su se moštima dešavala mnogobrojna čuda. Ipak, čak iako ne verujete u sve ovo, trebalo bi da znate priču ove žene jer je reč o jednoj od najpotresnijih sudbina u istoriji Rusije.
Sveta prepodobnomučenica Jelisaveta Fjodorovna Ruska je crkveno ime ruske kneginje Jelisavete iz carske dinastije Romanov.Velika kneginja Jelisaveta je rođena 1. novembra 1864. godine. Roditelji su joj bili veliki vojvoda Ludvig IV od Hesena i Rajne i britanska princeza Alisa.

Jelisaveta je bila unuka kraljice Viktorije i starija sestra Aleksandre, poslednje carice Rusije. Bila je obrazovna, mudra i veoma učena. U mladosti je smatrana jednom od najlepših žena Evrope tog vremena.

Ipak, njen život zauvek je promenio brak i odlazak u Rusiju…

Žena koja je oprostila ubici svog muža

Kneginja Jelisaveta i njen suprug knez Sergej Romanov, Foto: Wikipedia

 

Jelisaveta se 1884. godine udala za velikog kneza Rusije Sergeja Aleksandroviča, petog sina cara Aleksandra II. U sklopu tradicije onog vremena odmah je iz luteranstva prešla u pravoslavnu veru i nije mnogo prošlo pre nego što se po carstvu pročulo da je nova kneginja veoma religiozna žena blage naravi, dobra i povučena.

Ipak, Jelisavetina sreća nije bila dugog daha…Početkom 1905. godine, socijalistički revolucionar Ivan Kaljajev ubio je njenog supruga, kneza Sergeja Romanova.

Kneginja je bila skrhana. Par nije imao dece i nakon toga za nju više nije bilo razloga da ostaje na dvoru. Odlučila je da ostatak života posveti Bogu i da mu služi ljubavlju prema bližnjima. Prodala je svoj luksuzni nakit (uključujući i venčani prsten) i svu ostalu imovinu. Tako prikupljenim novcem finansirala je podizanje samostana Svete Marte i Marije u Moskvi u koji je planirala da se povuče.Ipak, pre nego što je otišla iz javnog života Jelisaveta je učinila još nešto što je zadivilo i dirnulo milione Rusa – javno je oprostila ubici svog muža i čak se, bezuspešno, založila za njegovo pomilovanje.

„Anđeo čuvar Moskve“

Kneginja Jelisaveta nakon što se zamonašila, Foto: Wikipedia

 

Velika kneginja Jelisaveta je postala poglavarka samostana Svete Marte i Marije, a u sklopu njega otvorila je i bolnicu i sirotište. Samostan je svakog dana delio 300 obroka za siromašne stanovnike Moskve.Narod ju je nazvao „anđelom čuvarem Moskve“.

U godinama koje su usledile Jelisaveta se potpuno posvetila dobrotovornom radu. Sa sestrom, caricom Aleksandrom, imala je blizak odnos, ali je on vremenom zahladneo, naročito kada se u život carske porodice uvukao monah Raspućin prema koje je Jelisaveta (kao i većina daljih rođaka) bila jako sumnjičava.

I tako je došla 1917. godine i izbijanje Oktobarske revolucije.

Iako se Jelisaveta nije mešala u politiku niti je imala bilo kakvu faktičku moć, boljševici su, navodno po Lenjinovom naređenju, kneginju izveli iz samostana, uhapsili i sproveli u zatvor u Alapajevsku, rudarskom gradu sa sibirske strane Urala.

Smrt kakvu niko nije zaslužio

Samo dan nakon pogubljenja svoje sestre, cara Nikolaja II i njihove dece, 18. jula 1918. godine, Jelisaveta je zajedno sa još nekoliko članova carske porodice, pretučena, odvedena u napušteni rudnik i živa bačena u jamu duboku 20 metara. 

Kneginja Jelisaveta, Foto: Wikipedia

Žrtve nisu pale na dno, već su se zadržale na nekom od ispusta. Prema svedočenju jednog od ubica koje je izneo decenijama kasnije, iz okna su još dugo posle mogle da se čuju molitve i duhovne pesme koje su pevali Jelisaveta i njeni rođaci.

Nestrpljivi da se to što pre okonča, boljševici su u okno bacili granatu. Međutim, pevanje se nastavilo. Ni nakon druge granate pesma nije prestala, pa je vođa ubica naredio da se nabaca suvo granje u rupu i da se sve zapali.

Tri meseca kasnije, mesto su oslobodili kontrarevolucionari. Oni su u oknu pronašli tela Jelisavete i ostalih zatvorenika.Ustanovljeno je da je i pored svih muka kneginja Jelisaveta zapravo preminula od gladi i zadobijenih povreda. Poslednjim atomima snage previjala je rane svojim sapatnicima.

Strahujući od nove najezde boljševika, njeno telo je krišom prebačeno u Kinu gde je sahranjeno u pravoslavnom manastiru u Pekingu da bi kasnije bilo prebačeno u Jerusalim, u crkvi svete Marije Magdalene na Maslinskoj gori.

Velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna je 1981. godine Ruska pravoslavna crkva van matice proglasila svetiteljkom, a 1992. godine to je učinila i Moskovska patrijaršija dodavši joj i prefiks mučenica. U junu 2009. godine knjeginja Jelisaveta je, zajedno sa ostalim članovima porodice Romanov, rehabilitovana.

(A. B. /Dnevno.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone