ZNAČENJE HRIŠĆANSKIH IMENA: Katarina znači čista, Petar je stena, ali za Lazara ćete teško pogoditi

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
rodutelj
Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay
Katarina znači „čista“, Josif na hebrejskom znači „Jahve će povećati“, Jakov je na istom jeziku „pratilac, peta, istrajan u Bogu“, dok Konstantin, kao i nešto arhaičnije forme Kosta i Kostadin, dolazi od latinske reči za „konstantnog, postojanog“ i zapravo su u direktnoj korelaciji sa našim imenom Stojan.

Prava srpska imena, kao što su Milan ili Miloš ili Dragomir, nema potrebe da pojašnjavamo; to su naša narodna imena, nehrišćanskog porekla, i njihovo je značenje očito svakome ko govori srpskim jezikom. Kada čujete da se neko zove Vuk ili Jablan, ili Bogoljub, nećete se sigurno zamisliti i pitati za smisao.

Ali, šta znače hrišćanska imena, koja su nam s jezičke tačke strana, delom hebrejskog, delom grčkog, delom rimskog, pa čak i aramejskog porekla?

Probrali smo ona najčešća i najzanimljivija, koja ćemo vam preneti po azbučnom redu.

Aleksa ili Aleksej je “zaštitnik, branilac”, a Aleksandar je sa tim u vezi “zaštitnik ljudi”. Andrej ili Andrija znači “muževni”. Antonije i Antonija dolaze od imena starorimskog vlastelinskog roda. Alimpije je “bezbrižan”. Atanasije/Atanasija na grčkom znači “besmrtnik/ca”.

Arsenije je na grčkom “hrabar, muževan, jak”. Avram na hebrejskom znači “visoki otac”, dok u imenu Adama postoji igra reči: doslovno, to znači “biti crven”, mada je “adamah” – “zemlja”; zgodno, budući da je Adam prvi čovek kojeg je Bog napravio od zemlje; uzgred, Adam na drevnom asirskom znači “napraviti”. Što se tiče ženskih imena, Ana znači “milost, zahvalnost”, Anastasija je “ona koja je rođena na Vaskrs”, a Andrijana je “hrabra”.

Vartolomej na hebrejskom znači “sin Tolmeja” (tako se zvao jedan od Isusovih dvanaest apostola), Vasilije dolazi od grčke reči vasilevs što znači “vladar” a koristila se za vizantijskog cara, Viktordolazi od latinske reči za pobednika, Vićentije znači na latinskom “osvajač” i u vezi je sa reči “viktor”, dok Vlasije/Vlajko na grčkom znači “strog, grub, trom”. Veronika znači “donosilac pobede” ili “prava slika”, zavisi kako se čita, dok je Violeta “ljubičica”.

Gavrilo i slična imena, po arhanđelu Gavrilu, dolaze od hebrejske reči koja znači “snažan, jak, moćan”. Georgije/Đorđe i ženske varijante ovog imena su od grčke reči za zemljoradnika, dok Grgurna grčkom znači “budan, oprezan”. Ovo potonje ime je prelepo, ali nažalost kod nas slabo zastupljeno.

David na hebrejskom znači “voljen, ljubljen”, Damjan je na grčkom “krotitelj, pobednik”, Danilo/Danijel na hebrejskom znači “Bog je moj sudija”, Darije na grčkom znači “imalac, posednik”, Despot na grčkom znači “gospodar”, Dimitrije/Dmitar je “rod zemljin” (Mitar, i skraćeno Mita, možda nisu u vezi sa imenom Dimitrije već sa bogom Mitrom), Dorotej je znači “dar Božiji”, a Dositej“obožava Boga”.

stenci
Foto: Dnevne.rs

Evgenije/Jevgenije i ženske varijante dolaze od grčke reči za čoveka blagorodnog, plemenitog. Emil/Emilije/Emilijan uz ženske varijante dolaze od pripadnika starorimskog roda Emilija, a to znači “suparnik, suparnica”; postoji i teorija da je stvarno poreklo od grčke reči za “upleteno”. Eva na hebrejskom znači “živa”, dok je Elena na grčkom “sjaj, blistavost”. Emanuilo znači “Bog je s nama”.

Zarije i Zaharije na hebrejskom znače “Bog pamti, Bog se pominje”. Ignjatije je latinska varijanta našeg imena Ognjen, Ilija na hebrejskom znači “Gospod je moj Bog”, Isak – “smejati se”, a Isidor je na grčkom “dar Izide” (Izida je bila staroegipatska boginja čija je ikonografija dosta slična Bogorodici sa bebom Isusom; među hrišćanima je postala popularna zbog crkvenih otaca koji su se tako zvali). Irena ili Irina znači na grčkom “mirna, spokojna”.

Jakov je na hebrejskom “pratilac, peta, istrajan u Bogu” (francusko ime Žak je njihova varijanta ovog imena, a ženska varijanta tog francuskog, Žaklina, poslednjih decenija je prisutna među Srbima), Jevrem je od hebrejske reči “plodan” (Efraim u Bibliji), Jeremija na istom jeziku znači “Bog je uzvišen, uzdizati”, a Joakim – “Bog je postavio”.

Jovan/Jovana ili Jan/Jana, kao i specifične slovenske varijente Ivan/Ivana, dolaze od hebrejske reči “Jehohanan” što znači “Bog (Jahve) je milosrdan, Bog je milostiv, Bog se smilovao”.

Međutim, to je uobičajena etimologija tog imena. Šta ako nije tačna? Šta ako je to ime starije od našeg pokrštavanja? Šta ako dolazi, recimo, od Jova, što je bilo drugo ime za rimskog boga Jupitera? Sufiks -an je uostalom vrlo slovenski. Sa druge strane, zar nemamo kulturološki vrlo važnu životinju srodnog naziva, ovna? Iz istog razloga ime Jelena nismo stavili u ovaj “hrišćanski” koš. Zar nemamo ime za životinju iz kojeg je moglo mnogo logičnije da nastane ime, nego od grčke Helene?

No, idemo dalje. Josif na hebrejskom znači “Bog (Jahve) će povećati, dodati, umnožiti”, dok Justinna grčkom znači “pravednik”. Jefimija je ona “koja govori dobro”, Jelisaveta – “Bog je savršenstvo, Bog je moja zakletva”, a Jeronim – “posvećeno ime, sveto ime”.

Danas retko ime Kozma dolazi od grčke reči “kosmos” koju i mi koristimo, ali čije je prvobitno značenje ne samo svemir već svet generalno, “uređenost”. Konstantin/Kostadin/Kosta dolazi od latinske reči za “konstantnog, postojanog” i zapravo je u direktnoj korelaciji sa našim imenom Stojankao i sa grčkim imenom Evstahije.

Žensko ime Katarina verovatno dolazi od reči katarza što znači “pročišćenje”, pa bi ime značilo “čista”; Katica je verovatno naš deminutiv tog grčkog imena. Klara je latinskog porekla i znači ne samo “čista” već i “jasna, svetla, sjajna”.

Lazar je od hebrejske fraze koja znači “Bog je pomogao”, dok Luka dolazi od latinske reči “luks” što znači “svetlost, svetleći” mada postoji i hipoteza da je prvobitno označavalo stanovnika Lukanije, drevne oblasti na jugu Italije. Leon je na grčkom “lav”, Leonid/Leonida – “potomak lava”, Leontije je “lavlji”, Lidija je “rođena od Boga”, a Luna je latinska reč za Mesec.

Maksim je na latinskom “najveći”, dok Marko verovatno poreklo vodi od imena starorimskog boga Marsa, mada tu postoji više teorija; možda je prvobitno značilo “rođen u martu” (mesecu koji je ime dobio po Marsu) a možda pak dolazi od latinski reči “mas, maris” što znači “muževan”. Sa druge strane, nema nikakve sumnje da Martin/Martina dolazi od imena boga Marsa i znači “kao Mars” što bi značilo “ratoborni, borac”. Matija/Mateja je hebrejski ekvivalent našeg imena Božidar, dok je Mihajlo/Mihailo – “sličan Bogu, jednak Bogu, kao Bog”. Metodije je na grčkom “metodični čovek, teoretičar, istraživač”.

(Pomenućemo ovde i misteriozno ime Maja, koje svakako nije hrišćansko, a za koje se obično misli da se odnosi na žene rođene u mesecu maju. Međutim, njeno dokazano prisustvo kod nas u davnim vremenima je u skladu sa rekordnim prisustvom sanskrtskih reči u srpskom, koji ih ima više nego ijedan drugi indoevropski jezik. Zašto? Zato što je “maja” u arijevskim vedama značilo natprirodnu moć bogova da stvaraju pojavne oblike (kod Hindusa je danas “iluzija”, obmana ovog sveta). Pritom, Maja je bilo ime staroitalske boginje prirode, a i ime jedne od sedam Plejada iz starogrčke mitologije.)

aparat
Foto: prinskrin

Magdalena/Magda/Majda dolazi od hebrejske fraze “iz Magdale”, što je bio grad u antičkoj Galileji, na iskrajku Genisaretske ravnice, u kojem je rođena Marija Magdalena (otuda i to ime). Marija/Mirjam, sa druge strane, zajedno sa svim svojim varijantama (Maša, Mara, Marica, Marijana), dolazi od hebrejske reči koja može da znači “gorka, ogorčena, žučna, jetka, žestoka, ljuta, buntovna” ali i “voljena, željena” te “žudi za detetom”.

Marta znači na aramejskom “gospa, gospođa, gospodarica, gazdarica”. Marina je na latinskom “morska”, Monika je od grčke reči “monos” što znači “jedna, sama, usamljena”, dok u Srba retko ime Margareta dolazi od persijske reči “morvared” što znači “biser”.

Natan je “dar, poklon” na hebrejskom, Naum je na istom jeziku “utešitelj” (mada i ovo može da bude čisto slovensko ime i kod Srba prisutno nevezano za hrišćanstvo), Nestor je od grčke fraze koja znači “onaj koji se vraća, koji čezne za domom”, Nikodim/Nikodije na istom jeziku znači “pobeda naroda, narod pobeđuje”, dok kod nas jedno od najpopularnijih imena Nikola na grčkom znači “pobednik naroda, narodni prvak, osvajač naroda”. Naravno da sve ženske varijante tog imena, poput Nikolije i Nikoline, znače isto. Natalija je od skraćene latinske reči za Božić; Nataša je varijanta tog imena. Nina na hebrejskom znači “milost, voljena ćerka”.

Oliver/Olivera je starofrancusko ime koje se raširilo i u naše krajeve (setimo se despine Olivere Lazarević, najmlađe ćerke cara Lazara Hrebeljanovića); verovatno dolaze od latinske reči za maslinu sa značenjem “onaj koji sadi masline”, mada postoji i hipoteza da je zapravo u vezi sa germanskom reči za vuka.

Olga je u srpski ušla iz ruskog a u ruski iz staronorveškog; kod njih je bila i jeste Helga, što znači “blagoslovena, sveta, uspešna”; Olga je hrišćansko ime zbog Svete Olge Kijevske, velike ruske svetice iz 10. veka.

Pavle. To je ime latinskog porekla i znači “mali, skromni, oskudni, retki”, a dolazi od starorimske patricijske porodice Paulus iz roda Emilija. Pantelija, pak, na grčkom znači “savršeni”; Panta je iz njega izvedeno.

Petar (i u ženskim varijantama Petra i Petrija i tako dalje) znači “stena, kamen”; Hrist je svom apostolu Simonu Zabedejevom dao taj nadimak, ali u aramejskoj varijanti Kefa (Isus je pričao aramejskim jezikom, koji je na Bliskom istoku u to vreme bio lingva franka) pa danas Svetog Petra tako zovemo zbog toga a ne po njegovom rođenom imenu; “Petar” je simbol nepokolebljivosti, odlučnosti i postojanosti.

Ime Persa dolazi od Perseide iz starogrčke mitologije, a izvedeno je iz reči “uništiti, ubiti, silovati, oprljiti vatrom”. U suštini nije hrišćansko ime, ali je u srpski ušlo istim putem kao i ona koja jesu.

Rafailo na hebrejskom znači “Bog je izlečio”, Rista/Ristan dolazi od Hrista i na grčkom znači “pomazanik”, Sava je od hebrejske reči “preobražen, pravedan”, Samuilo je na istom jeziku “ime Božije”, Serafim – “užareni, plameni, gorući”, Simeon/Simon – “onaj koji te sasluša”, Solomon – “miroljubiv, mudar”,

Saša je ime nastalo od imena Aleksandar (pogledati gore), Spiridon je iz grčkog sa doslovnim značenjem “onaj koji plete košare od pruća” ali u prenesenom “imućan, bogat čovek koji ima dosta žita za košare”.

Sergej dolazi od jedne od najstarijih starorimskih porodica verovatno etrurskog porekla i znači “stražar, čuvar”, te je možda u etimološkoj vezi sa imenom Srba; Vergilije njihovog praoca Sergestusa pominje kao trojanskog prijatelja Eneja; suprotno uvreženom mišljenju, Srđan nije ni u kakvoj vezi sa tim imenom već je srpsko ime sa značenjem “srdačan, usrdan, milosrdan, predusretljiv”.

Stefan, Stevan, Stjepan i Šćepan su od grčke reči koja označava “venac, krunu”, Sara znači “princeza, kneginja” na hebrejskom, dok je Sofija “mudrost” na grčkom; mnogi ime Sonja dovode u vezu sa Sofijom, ali se nama to ne čini verovatnim i pre će biti da je to slovensko ime čije se značenje zagubilo menjanjem jezika tokom hiljadu i po godina.

Teodor i Teodora, kao i Todor i Teodosije, dolaze od grčkog sklopa sa značenjem “Božji dar” pa su stoga njihovi srpski ekvivalenti Božidar i Božidarka. Timotej je “božji poštovalac”, Teofil “ljubi Boga“, Toma/Tamara je na hebrejskom “palma, palmino drvo”, Kirilo/Ćirilo/Ćirko/Ćira je na grčkom “gospodin, gazda, velmoža”, dok je grčko ime Kirijakos u našoj varijanti Ćirjak i znači “gospodnji”.

Filip je “ljubitelj konja” na grčkom, Hana je na hebrejskom “milost, zahvalnost”, dok Hristijanu, Hristinu, Kristijana i Kristinu nadamo se ne moramo da pojašnjavamo.

(Dnevne.rs/Izvor:Family.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone