UMESTO VELIKE NUŽDE IZLAZILA JE KRV, REKLI SU MI DA JE TUMOR: Danas imam ćerkicu i 100 kila mišića. Ovo je PRIČA o mojoj BORBI!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
pacijent
Sve je počelo jednog dana kada se vratio kući sa treninga. Otišao je u kupatilo da obavi veliku nuždu, a onda je usledio šok. Primetio je u šolji da iz njega teče krv. Uspaničio se i zajedno sa roditeljima uputio se ka bolnici. Tada je Aleksandar započeo borbu za život.

– Ulazimo u kola, krećemo ka autoputu preko Bubanj potoka, u tom trenutku krvarenje ne staje i ja opet moram da izbacim krv. Stajemo ispred mesare gde izlazim iz kola krvavih nogavica, belog lica, sa nemogućnošću hodanja i ocem koji me nosi i to jedva, jer sam bio poprilicno velik i težak – priča Aleksandar.

U mesari mu je radnica rekla da ne zna da li može da ga pusti da ode do toaleta. U tom trenutku pojavljuje se vlasnik mesare i govori: “Alo kreteni, sklonite se, to je naš budući šampion!”

– Konačno stižemo u Hitnu pomoć, i dalje obilno krvarim, a dobijam samo običnu infuziju. Doktori kažu da nije ništa strašno i da mi je verovatno pukao krvni sud. Roditelji malo odahnuše – nastavlja Aleksandar.

Iz Hitne pomoći ga ambulantnim kolima prebacuju u bolnicu. Tamo je u kolicima ležao 15 minuta i niko ga nije primećivao.

– Ljudi, možete li me pogledati i pomoći mi? – upitao je mladić dežurne lekare. Napokon su ga lekari pogledali i posle pregleda sutradan ga pustili kući.

Sutradan mu je ponovo bilo loše i lekari su mu zakazali kolonoskopiju.

– Prebacuju me na odeljenje i krećem na famoznu kolonoskopiju posle koje ću sve znati. Ulazim u salu za kolonoskopski pregled, tu počinje pregled koji moje telo jednostavno nije moglo da istoleriše bez anestezije i izdržao sam da mi pregledaju samo 80 centimetara debelog creva. Dalje nisam mogao, verujte mi. Tu divna doktorka prekida pregled i navodi u izveštaju kako ne tolerišem pregled i piše molbu da se pregled izvrši u potpunoj anesteziji – govori mladić.

Sledeći pregled mu je bio zakazan za sutradan ujutru. On iz finansijskih razloga nije mogao da dođe odmah. Uspeo je uskoro da dođe do para i prekosutra se javlja lekarima na pregled, a oni govore da je zakasnio. Morao je ponovo da zakaže pregled, s tim što mu je zakazan tek za tri meseca.

Odbio je da čeka toliko, a 300 evra za pregled u privatnoj ambulanti nije imao. Iz dana u dan mu je bilo sve lošije. Jednom ga je do bolnice odveo deda sa gangrenom na nozi. Lekari bi mu samo uzeli krv iz prsta i uzorak urina i ponovo ga vraćali kući. I tako, četvrti, peti, šesti dan… Punih šesnaest dana.

– Sedamnaesti dan dođem, već primetno rasturen, prvi put rade komplet krv. Ja im kažem:”Ljudi dragi, gledate li vi nalaz, vidite li da sam upao u tešku anemiju, nešto jede krvnu sliku”. Pokažem da mi je gvožđe palo na 0,2 da bi doktor rekao “pa ovako je i mojoj majci” – priča mladić.

Kada je doktor rekao da će primiti krv tek kada dođe na nulu, njegov otac je, kako kaže, hteo da “baci bombu” na bolnicu. Poslali su ga ponovo kući.

Došao je i osamnaesti dan. Tada mu je bilo mnogo loše, pritisak mu je skočio na 280/160 i ponovo ga odvode u bolnicu. Jedan kardiolog je uspeo da mu brzo spusti pritisak. Kada su videli da je stanje ozbiljno konačno ga šalju na odeljenje gastroenterologije.

– Tamo me divni ljudi primaju, uzimaju anamnezu i kažu mi “sada je sledeći korak kolonoskopija posle koje ćemo znati sve.

Dolazi dan kolonoskopije, koja je urađena u anesteziji. Na kolonoskopiji primećuju na samom kraju tankog creva zadebljanje od 1,5 cm, uzimaju uzorak i šalju na patohistološku analizu kod našeg najboljeg patohistologa, jednog od najboljih u svetu. On konstatuje da se radi o tumoru malignosti 80 odsto i da se radi o – limfomu.

– Sutradan mi doktorka kaže ovako, citiraću je: “Imaš rak, bićeš i ukenjan i upišan, pašćeš u krevet, ali ne očajavaj”.

Iako mu je vest o bolesti saopštena na brutalan način, prihvatio je to kao junak, nije nikad pustio suzu i nije dozvolio nikome u svom okruženju da uradi isto.

Prebacili su ga na odeljenje hemioterapije. Nije imao neželjene efekte, ni mučninu ni povraćanje, što mu je dosta olakšalo sve to. Kasnije mu je počela opadati kosa, što je predstavljalo veliki šok za njega, ali najvažnije mu je bilo da ozdravi. Već posle druge hemioterapije bolest se dosta povukla. Posle četvrte, lekari su uradili analize i videli da hemioterapija više ne pomaže, ali i ne odmaže. Zato su odlučili da ga operišu i odstrane mu jedan metar creva.

Operacija je uspešno protekla a doktorka je posle operacije rekla njegovoj majci: “Neverovatno da smo mu svaki organ držali u ruci i da nijedan nije uspela da uništi hemioterapija“.

Posle izlaska iz bolnice lečio se 21 dan na Infektivnoj klinici zbog dijareje koju su izazvale velike upotrebe antibiotika. Nakon toga se potpuno oporavio.

– Za kraj da vam kažem da sam postao otac prelepe ćerke i sada sam jako srećan. Imam 100 kilograma mišića i jači sam nego ikad. Ne predajte se nikad. Volite se i čuvajte svoje zdravlje – poručio je za kraj Aleksandar.

(Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone