Samo njega iz celog odeljenja nisu pozvali na proslavu rođendana, a onda su se GORKO POKAJALI! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
osmeh
Foto: Fejsbuk
Dženifer Kis-Engele iz Kanade napisala je otvoreno pismo roditeljima koji su organizovali rođendan za svog sina i pozvali sve njegove školske drugare, osim njenog sina koji ima Daunov sindrom.

Nakon što je dobila šokantne vesti, Dženifer nije želela da dozvoli da neko isključuje njenog sina samo zbog toga što pati od Daunovog sindroma, te je otvorenim pismom na Fejsbuku održala pravu lekciju bezobzirnim roditeljima.

„Znam da razlog za njegov nedolazak nije zbog toga što je bezobrazan, jer bolje dete ne postoji. Znam i da nije to što nije zabavan, jer ima neverovatan smisao za humor i zarazan smeh. Znam i da nije to što se ne slaže sa vašim sinom, jer ga često spominje u našim razgovorima. Jedini razlog zbog kojeg ga niste zvali je taj što ima Daunov sindroma“, započela je svoje pismo Dženifer.

„Žao mi je što niste informisani i možda uplašeni kako bi on mogao da se ponaša, ali da ste se malo više raspitali o ovoj bolesti, možda biste bolje pristupili celoj situaciji. Ja nisam ljuta na vas, štaviše, koristim ovu priliku da vas bolje upoznam sa mojim sinom.

Kada imate Daunov sindrom, to ne znači da ne želite da imate prijatelje, to ne znači da nemate osećanja, to ne znači da ne želite da imate iste snove kao i druga deca. Ljudi sa Daunovim sindromom žele da osete ljubav, žele da pomognu, žele da imaju ispunjene živote i žele da idu na rođendanske žurke“.

„I ja sam bila kao vi. Nisam znala kako će se moja deca ponašati prema bratu sa Daunovim sindromom, ali oni su postali još prisniji. On je naučio moju decu kako da postanu osećajniji prema drugima. Ne znam da li vi učite vašu decu da je u redu da nekoga izdvajaju samo jer je drugačiji. Ali ja želim isto za vaše dete, što želim i za svoje. Kao roditelji želimo da se naše dete svidi svima, da ima prijatelje i da ne ostaje samo. Jedini način da to postignemo je da im sami postavimo primer kako bi i kada odrastu bili svesni da svaki potez nosi sa sobom određene posledice. Ja sam sigurna da uz malo naše pomoći, moj i vaš sin mogu da razviju pravo prijateljstvo koje će ih pratiti kroz život“.

„Tek kada se ovo desilo, shvatila sam da moj sin nije bio pozvan na brojne rođendane prošle godine. Možda je bila i moja greška tu što nisam otišla u školu i objasnila njegovom razredu bolest sa kojom se on bori. To nisam uradila jer on nikada nije bio bolestan za mene, već samo dete koje želi prijatelje.

Sada shvatam da sam ga razočarala, da nisam uradila dovoljno na polju obrazovanja drugih porodica i da bi sada situacija bila drugačija.

Možda sada ne bi bili u ovoj situaciji, ali ovo mi je lekcija da moram da poradim na osvešćavanju javnosti oko dece sa Daunovim sindromom“.

„I znam da sada zvučim opasno, ali uvek sam tu na raspolaganju za sve potrebne informacije. Na kraju dana niko nije bezgrešan i svi zaslužujemo drugu priliku“, stoji u pismu Dženifer Kis-Engele.

(Dnevne.rs /24Sata.rs /Izvor:  DailyMail.co.uk)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone