ONAJ OSEĆAJ KAD TI DETE OTPUTUJE U AMERIKU: Neka dragi Bog čuva svu našu decu, gde god da su

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
tata-cerka
NIŠ – Sreo sam juče prijatelja, inače poznatog Nišliju. Već na prvi pogled je bilo jasno da se dogodilo nešto nesvakidašnje jer je prikrivena uznemirenost izbijala iz njega. Znao je da će se razgovor kretati u pravcu njegovog raspoloženja pa je odmah rekao ono što ga je mučilo. Ja ću ispovest jednostavno prepričati jer mislim da nema šta da se doda ili oduzme.

NIŠ – Sreo sam juče prijatelja, inače poznatog Nišliju. Već na prvi pogled je bilo jasno da se dogodilo nešto nesvakidašnje jer je prikrivena uznemirenost izbijala iz njega. Znao je da će se razgovor kretati u pravcu njegovog raspoloženja pa je odmah rekao ono što ga je mučilo. Ja ću ispovest jednostavno prepričati jer mislim da nema šta da se doda ili oduzme.

„Juče sam otpratio dete za Ameriku. Poslala mi već neke fotke kako je tamo i sve al, Nešo… nije prošlo jutro da sam krenuo na posao a da je prthodno nisam poljubio…. Nemoj da me pogrešno razumeš, nije mi što je dete koje ima prosek na studijama 9 otišla u Njujork da pere čaše, negde joj se i divim što je stisla petlju i učinila ono što smatra ispravnim, što je uzela svoj život u svoje ruke. Al, Nešo, brale, ovo baš boli. Boli kad odeš na aerodrom. A tamo gužva ko u košnici. Kao u naše vreme kad su ispraćali u vojsku pa pola familije dođe na stanicu da se oprosti od vojnika. Samo, ovi sad ne odlaze da za dve godine dođu. Ovi idu da odu, brate moj. Gledam onu gužvu, srce mi se steglo: kog đavola se bavim ovim poslom, trpim sve i svašta ako moje dete, odličan student, ide odavde? Sve ti dođe zaludno.

Žena sa aerodroma mi reče da tim avionom, pazi – tim istim avionom – putuju premijer Vučić i Dačić u Brisel. Imaće šta da gledaju do Brisela, pade mi na pamet, avion pun pametnih glava kako odlazi iz Srbije. Odlazi da se ne vrati, brale moj…”

Šta da kažem ogorčenom čoveku, tužnom čoveku ovlaženih podočnjaka kakav, možda, i sam budem u bliskoj budućnosti? Šta je ono što treba reći u ovakvoj situaciji u kojoj se gubi smisao svega čime se bavimo?

Neka dragi Bog čuva svu našu decu, gde god da su. Neka im da uma i razuma, vetra u jedra, svega što im treba tamo gde su kad već nisu s nama…

(Građanin /Family.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Gordana Ilic

    Nazdravlje dragi moji roditelji, zalimo suzama radosnicama odlazak nase dece….radost je njihova a nama ostaje slatka i gorka tuga, ponos i ceznja ….nasa ljubav da ih blagosilja na njihovom putu!

  • Mico Lukic

    …proci ce i ovo…

  • Jovanovic Ruzica

    I moj sin je otisao pre pet godina za Ameriku. Prosle godine sam ga posetila i mogu vam reci da nisam imala snage da ga zamolim da se vrati. Videla sam kako zivi a znam sta bi ga ovde docekalo. Neki dan neki pametan covek na Tv-u rece: Svake godine nas napuste deset najboljih matemacira jer za njih nema posla ovde ali uredno zadrzimo deset rijaliti zvezda. Koliko istine ima u ovim recima. Samo sto ne odu desetine…. ode nam mladost ljudi. Dok sam cekala vizu proslog leta osecala sam se posramljeno zbog sve one dece koja sa zebnjom ceka mogucnost da napusti ovu zemlju….