četvrtak, 8 decembar 2016

NEMOĆNO SMO GLEDALI KAKO ODLAZI: Reditelj Milan Karadžić svedoči o zadnjim trenucima svog velikog prijatelja

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto montaza: Dnevne.rs /Izvor: novosti
Foto montaza: Dnevne.rs /Izvor: novosti
 Ugledom i finoćom otvarao je sva vrata, ali su i njegova uvek bila otvorena svima

U POZORIŠTU „Boško Buha“ danas su se rano okupile kolege i prijatelji Milorada Mandića Mande. Još u neverici, gotovo bez reči, sa suzama dočekuju one koji pristižu iz časa u čas. Otvorena vrata upravničke kancelarije, papiri na stolu, ceduljice i beleške. Kao da je upravnik, između dva telefonska razgovora, samo na trenutak izašao… Nažalost, Manda se nikada više neće vratiti u „Buhu“ ni pred najmlađu publiku, koja ga je obožavala, pa i onu stariju teatarsku, filmsku, televizijsku. Na sceni je zauvek otišao sa scene – tokom jučerašnjeg premijernog izvođenja „Petra Pana“ u Domu kulture „Vuk Karadžić“. U kostimu Kapetana Kuke…

– Predstavu smo spremali mesec i po dana. Reč je zapravo o rimejku stare, čiji tekst je pisala Ivana Dimić pre desetak godina i čija je premijera bila 2006. U njoj, kao i u novoj, Manda u ulozi Kapetana Kuke – počinje priču vidno potresen reditelj Milan Karadžić, u razgovoru za „Novosti“ vođenom u kancelariji koja bolno podseća na njegovo odsustvo.

A novi „Petar Pan“ se i pojavio baš zahvaljujući Mandi. Bilo je u planu da se popularni naslov obnovi tek u sređenoj zgradi, ali je upravnikova želja bila da to bude sada.- Iako smo se spremali van kuće, iza nas je ostao divan, kreativan rad. Manda se, nažalost, satirao od posla. Jednostavno, nije umeo da prikoči. Imao je i ranije zdravstvenih problema, visok pritisak, često se umarao. Ali, čim bi mu bilo malo lakše, nastavljao je dalje. Suviše se svemu davao, a posebno je brinuo o rekonstrukciji zgrade.Razgovor se dalje, neminovno, vraća na onaj sudbonosni trenutak kada je popularnom glumcu neočekivano pozlilo pred publikom i kada, na tren, nikome nije bilo jasno o čemu se radi:

Izašao je na scenu i posle nekoliko replika dobio gromoglasni aplauz. Trenutak velikog zadovoljstva, jer Manda ne samo da je voleo predstavu i ulogu, već je učinio sve da ovog puta svetlo i scenski efekti budu „brodvejski“. Sala prepuna, u njoj mnogo dece, kao i kolega. Među njima i Mandina supruga Anastasia sa sinom Andrijom. Iznenada je pao. Mladi glumac pored njega bio je zbunjen, nije znao šta se događa. Pomislio je da je „šmira“ i pokušao da ga pomeri. Šta se događa prva je shvatila supruga Anastasia i sa Slobodom Mićalović iz publike istrčala na scenu. Pokušala je da mu da nitroglicerin… Hitna pomoć stigla je posle desetak minuta, učinili su sve što su mogli. Reanimacija je bila na samoj sceni i trajala je više od sat vremena. U pozorište su stigli i Bjela, Koja, Pele. Svi smo nemoćno gledali kako nam odlazi drug. Srce mu je puklo na sceni, u omiljenoj ulozi i predstavi.

Poznati reditelj „muški“ pokušava da suzbije emocije, prisećajući se mnogih detalja iz višedecenijskog druženja. Jer, njih dvojica su u „Buhi“ zajedno i otvorili i zatvorili krug:

– Ršum je bio upravnik i pozvao me da postavim na scenu „Bajku o Vuku i Srbima“, rađenu po tekstu Milovana Vitezovića. Već sam diplomirao i bila je to moja prva predstava u „Buhi“, u kojoj sam te 1987. angažovao i Mandu, tada još studenta. Igrao je Miloša Pocerca. Markantne pojave, visok, tanak, sa čeličnoplavim očima i dugom kosom. Tih godina sam za TV radio i „Ožalošćenu porodicu“, u kojoj je igrao lepog advokata.

Usledili su „Sumnjivo lice“ i „Klasni neprijatelj“…

Karadžić nam kaže da je Mandić bio izuzetno senzibilan glumac, što se uočavalo u svemu što je radio: dečjim emisijama (s onom čuvenom „zaljubiška“ u „S one strane duge“), serijama, sjajnim filmskim ulogama kod Srđana Dragojevića i drugih:

– Gostovao je i kod mene u „Pjeni od mora“, a u „Gorčilu“ ćemo ga gledati od jeseni. Izuzetan glumac, s najfinijim i najtananijim glumačkim sredstvima. Davao je i divne savete mladim kolegama, kao najbolji profesor!

 

Ceo kolektiv „Buhe“ bio mu je veoma privržen, govorilo se i da ovo pozorište ima najbolji ansambl i „najposlušnije“ glumce. Jer, Manda je brinuo da ih uvek drži na okupu, strahujući – kako to često biva – da se ansambl ne raspadne u vreme rekonstrukcije kuće.

 
ROĐEN ZA UPRAVNIKAPOZNATI reditelj nam otkriva i da je Manda bio, jednostavno, „rođen“ za upravnika. Videlo se to i pre nego što se našao na funkciji. Pomagao je teatru, nabavljao novac i druge potrepštine za teatar: – Omiljen glumac, imao je ugled i finoću u ophođenju, otvarao je sva vrata na koja je naišao. Ali i svoja svima kojima je to bilo potrebno. Za predstave na Kosovu ustupao je fundus, auto, sve što treba. U vreme poplava od „Buhe“ je, maltene, napravio krizni štab! Ma, bio je za sve, pa i za kafanu. Voleo je i boemski život
.

Brinuo je predano i požrtvovano o deci iz svoja dva braka. Sa suprugom Ksenijom imao je Marka, Mariju i Filipa, a sa koleginicom Anastasiom (glumicom Narodnog pozorišta) dobio je najmlađeg, Andriju:

– Njegov Marko i moj Marko, kao i Anja, ćerka Bode Ninkovića – rođeni su u tri dana, u decembru 1989. Bili su to dani velikog slavlja, pijanki. U to vreme sva trojica spremali smo predstavu „Rokenrol za decu“. Dok smo se mi veselili, Lokica Stefanović je sa ostatkom ansambla spremala koreografiju, a Vlada Divljan i Gile pisali muziku… Srećna vremena. A taj isti njegov mali Marko nedavno se zaposlio. Veoma se radovao što je najstariji sin stao na noge.

Na pitanje da li se po bilo čemu moglo naslutiti da se ovako nešto tragično može desiti, Karadžić kaže:

– Dok je hodao, vidiš da je umoran. Ali, čim izađe na scenu sav se ozari, „proradi“ mu osmeh, šala, energija. Mnogo, mnogo se trošio. Pre neki dan, tokom proba, primetio sam kako se istegao na sceni. Pitam šta je, kaže kako je osetio grč u međurebarnim mišićima. Ali, čim je taj neprijatni osećaj prošao, nastavio je da radi. Nažalost, možda je to bio znak…

 

REAKCIJE:

RADOŠ BAJIĆ I EKIPA SERIJE „SELO GORI“: ODE BATA MILE KOD ŽOTE

VELIKA porodica, familija i kuća „Selo gori“ ostala je bez jednog svog domaćina. Bez armiranog stuba nosača koji je na plećima svoje duše, raskošnog talenta i vrhunske glumačke umetnosti – držao najlepši deo bajke o Petlovcu. Umesto da se radujemo životu i nesvakidašnjem jubileju od 10 godina našeg velikog projekta, umesto da trijumfalno idemo u susret sto prvoj epizodi TV serije koja je voljena i obožavana na celoj Zemljinoj kugli gde se srpski jezik razume – tužni i skrhani strašnom vešću o iznenadnom odlasku na večni put našeg Mande – ostajemo nemi u neizmernom bolu i gubitku – stoji u saopštenju glumca i reditelja Radoša Bajića i ekipe serije „Selo gori, a baba se češlja“.

Božijom voljom, ne pozdravivši se ni sa kim, naš bata Mile, Milašin, i moj brat po babine linije – naprečac je otišao tamo gde ga čeka Žota i sudija Velibor – ništa manje voljeni Dragan Nikolić. Tamo gde ćemo svi. Manda je bio izuzetan, neponovljiv, i veliki majstor glumačke umetnosti. Neka mu je večnaja pamjat i slava.

IVAN TASOVAC, MINISTAR KULTURE SRBIJE: OMILjEN MEĐU GENERACIJAMA

SVOJIM ulogama na filmu, televiziji i u pozorištu, Milorad Mandić Manda nesebično je delio svoj neizmerno veliki talenat, zbog čega je postao jedan od najcenjenijih glumaca na ovim prostorima, omiljen kod svih generacija – kaže se u telegramu saučešća koji je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac uputio porodici preminulog glumca.

Tasovac ističe da ćemo Milorada Mandića Mandu pamtiti i kao uspešnog direktora pozorišta, u kom je svojim ličnim zalaganjem u velikoj meri približio pozorišnu umetnost deci i mladima.

– Odlazak Milorada Mandića Mande veliki je gubitak za celokupnu srpsku kulturnu scenu. Nama ostaje da pamtimo njegove uloge, vedri duh i toplinu kojom je zračio, čineći živote svih nas lepšim, zabavnijim i sadržajnijim – istakao je Tasovac.

REDITELj ZDRAVKO ŠOTRA: ODLAZE SVE BOLjI OD BOLjEG

Poznati reditelj Zdravko Šotra, koji mu je poverio prvu veću filmsku ulogu u „Braći po materi“ (1988), kao i sve Mandine kolege duboko je ožalošćen zbog njegovog tragičnog odlaska:

– Strašno se potresamo svi, i to vrlo često. Jedan za drugim odlaze nam sjajni ljudi i odlični glumci, sve bolji od boljeg. Evo, sad i Manda, neočekivano i utoliko strašnije. Tako izvanredan glumac, radan, darovit, veliki čovek… ma, jednom rečju, sjajan momak!

JUG RADIVIJEVIĆ, REDITELj: ČUDESAN GLUMAC I HUMANISTA

MANDA je isijavao ljubav prema bližnjima, poslu i saradnicima. Nenadoknadiv je to gubitak ne samo za porodicu i prijatelje, već i za čitavo društvo, koje bi moralo da se zapita zašto nam na ovakav način odlaze umetnici u punoj snazi. Bio je veliki humanista i jedan od najduhovitijih ljudi. Briljantno je igrao Jovanču Micića u našem „Putu oko sveta“, bio je maestralan u serijalu „Mala istorija Srbije“… da ne govorim o onim već antologijskim ostvarenjima u dobro poznatim projektima. Ostaje mi posebna žal što nismo uspeli da završimo film „Vrati se, Zone“ koji smo započeli pre dve godine i čiji nastavak je trebalo da se realizuje u avgustu ove godine.

(Dnenvne.rs /Izvor: Vukica STRUGAR /Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

RAZGRANIČI SE!

Lajkujte stranicu DNEVNE.rs