Neko bi to nazvao intuicijom, predosećajem ili „šestim čulom“, ali postoje jasna naučna objašnjenja za ove sposobnosti pasa (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vernost
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Predstavljamo vam nekoliko stvari koje vaš pas može da namiriše o vama, ali i zašto i odakle potiču takve njihove „moći“.

Psi znaju kad smo tužni

Dok sedite tužno na ivici kreveta, vaš pas vas tiho posmatra iz ugla sobe. Nakon određenog vremena možda će prići, leći pored vaših nogu ili vam spustiti glavu na krilo. U njegovim očima veoma lako možete pronaći neki vid utehe. I to nije samo zato što ste njegova ljudska porodica i što saoseća s tugom njemu bliske osobe. Prići će svakome za koga proceni da je na neki način uznemiren, makar bio i stranac.

Prema studiji objavljenoj u žurnalu Animal Cognition, psi će pre prići nekome ko plače nego nekome ko priča ili mumla. Uz to, na zvuk jecanja reaguju submisivnim ponašanjem – povijanjem repa ili spuštanjem glave. Još uvek nije sigurno da su sposobni da osećaju empatiju, ali svakako su u stanju da razluče tugu od ostalih emocija.

Mogu da osete koje su nam namere

Čini li vam se da tačno znaju kad treba da se desi nešto što nije po njihovoj volji – kupanje, odlazak kod veterinara, rezanje noktiju? Nekoliko studija je potvrdilo da psi tumače naše namere tako što tumače naše ponašanje. Koristeći kontakt očima prate naš pogled kako bi prepoznali šta nam je na umu, o čemu razmišljamo i šta ćemo da uradimo. Na primer, ako gledamo u kadu i dozivamo ga, zna da je vreme za kupanje (i preventivno pobegne). Obično se navodi da su psi mentalno na nivou dvogodišnjeg deteta, što znači da okvirno mogu da razumeju oko 165 reči i da protumače govor tela.

Znaju kad smo uplašeni

Još jedna supermoć koja zavisi od čula mirisa. Ako se uplašite, vaš ljubimac će to znati istog trenutka, jer može da nanjuši hormon adrenalin koji se povezuje sa strahom i opasnošću, i da prepozna karakterističan govor tela. Veći psi čuvari, kao što su doberman ili rotvajler, odmah će pojuriti da vas zaštite i odbrane od pretnje, dok će manji imitirati vaše ponašanje. „Preuzeće“ vaš strah, postaće uznemireni i anksiozni. Mali savet: ukoliko želite da ih umirite, prvo regulišite i umanjite sopstveni strah. Osećanje smirenosti će se preneti i na njih.

Znaju kad smo nepravedni

Kao i brojne druge životinje, psi su osetljivi na nepravdu. Slično kao i šimpanze koje znaju razliku između dobrog i lošeg, spremne su da kazne pripadnike svoje vrste koji krše pravila. Jedno istraživanje rađeno u Austriji pokušalo je da testira šta se desi kad se polovina psećih ispitanika nagradi za uspešno izvođenje zadatka, a polovina ne dobije ništa. Kao što to inače biva s decom, psi koji nisu dobili nagradu postali su vidno uznemireni kad su shvatili da su njihove kolege nagrađene. Počeli su da grebu i nestrpljivo cvile. Međutim, nisu baš u stanju da prave razliku u pogledu veličine nagrade. Ako jedan pas dobije kobasicu a drugi komad hleba – oboje će biti srećni i zadovoljni. Osećaj za nepravdu se ne odnosi samo na materijalno, pa će tako primetiti i ukoliko je preraspodela vlasnikove ljubavi nepravedna. Zato su ljubomorni kad se pojavi novi ljubimac ili kad se zapostave usled dolaska bebe u kuću ili novog romantičnog partnera.

Osećaju da smo ljuti

Intuicija i osetljivost im omogućavaju da osete vlasnikov bes, ali problem je što ne znaju uzrok besa. Ako povisite ton i načinite tipičan gest rukom koji označava prekor, prepoznaće da su u nevolji, postaće submisivni, uplašiće se ili cviliti.

Ali vrlo lako mogu da pomešaju lončiće i vaš stres i ljutnju pogrešno protumače kao da je usmerena na njih čak i kad nisu uradili ništa loše. Posledično se desi da promene ponašanje iako za tim nema nikakve potrebe ili da postanu isfrustrirani u nedostatku vlasnikove doslednosti. Važno je biti odgovoran u njihovom prisustvu, posebno kad smo uznemireni, kako ih ne bismo bespotrebno uznemiravali.

psi
Foto: Dnevne.rs/pixabay

Znaju da li smo darežljive osobe

Darežljivost je usko povezana s dobrotom i pravednošću. Pas zna kad ste darežljivi i altruistični a kad sebični, i to sve na osnovu tona glasa i prepoznavanja emocija (posebno besa). U istraživanju u kome su psi posmatrali set glumaca koji dele hranu s beskućnicima ili set glumaca koji beskućnike teraju na agresivan način, potvrdilo se da nas psi procenjuju na osnovu akcija koje preduzimamo. Kad je isti set glumaca pozvao psa, reagovali su i prilazili samo darežljivima, dok su agresivnu grupu izbegavali. Psi su dobroćudne životinje, pa slično očekuju i od ljudi. Primećuju dobrotu i uzvraćaju ljubavlju, dok na sebičnost reaguju strahom ili nedostatkom poverenja.

Znaju da smo u žalosti

Ne znamo još uvek koliko psi razumeju pojam smrti, ali brojne su priče o psima koji danima tuguju za svojim vlasnicima ispred prazne kuće ili groblja. Ukoliko izgubite nekog bliskog, pas razume da ste u žalosti i verovatno će i sam proći kroz period tugovanja. Postaće još pažljiviji i više povezan s vlasnikom, a neki čak i zavijaju izražavajući tugu.

Znaju kad nekog ne volimo

Kad smo srećni, naše telo uspušta dopamin i serotonin. Isto se dešava i kad ugledamo nekog koga ne volimo i ko nam se ne sviđa, samo što je u pitanju potpuno drugačiji set hemijskih supstanci povezanih s mržnjom, prezirom i strahom. Vaš pas detektuje hemijske promene, i nije baš oduševljen osobom koja ih je izazvala. Naravno, veliku ulogu igra i vaš govor tela. Pošto ste vi njihov centar sveta i bezuslovno vas vole i podržavaju, oponašaće vaše reakcije i neće im se dopasti ljudi koje ne volite.

Pas zna kad se ne može osloniti na nas

Novije istraživanje pokazuje da psi prepoznaju kad ih pogrešno navodimo i kad ne mogu da se oslone na naše signale. Pred grupom od 34 pseća ispitanika, eksperimentatori su u jednom slučaju pokazivali na kontejner u kome je sakrivena hrana, dok su u drugom slučaju pokazivali na prazan kontejner. Zatim, u drugom delu, svi su uperili prst u tačan kontejner koji skriva hranu. Međutim, psi nisu reagovali na signalizaciju grupe eksperimentatora koja ih je u prvoj „rundi“ prevarila. Koristili su prethodno iskustvo kako bi procenili ko je pouzdan vodič i na koga mogu da se oslone u budućnosti. Upravo ova ljudska nepredvidljivost i nedoslednost može kod psa da izazove stres, agresiju i strah, piše MAGAZIN PAS. Psi čiji su vlasnici skloni nedoslednosti, često imaju poremećaje u ponašanju.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:Magazin pas)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone