ISPOVEST OGNJENA AMIDŽIĆA: Nikad neću saznati ko mi je ubio oca

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
VODITELJ
Foto: Telegraf
Voditelj i muzičar kaže da je njegov život poremetio prerani odlazak najboljeg prijatelja Marinka Madžgalja, ali je naučio da potisne bol još kao tinejdžer, kad je njegov otac Zoran, novinar RTS, ubijen na ratištu pod nerazjašnjenim okolnostima.

Zaštitno lice Pinka Ognjen Amidžić polako se priprema za godišnji odmor nakon što je završeno emitovanje „Farme“ i emisije „Ami Dži šou“. I pored poslovnih i porodičnih uspeha, ova godina je ostavila duboku tugu u Ognjenovom srcu jer je ostao bez najboljeg prijatelja, glumca Marinka Madžgalja. Njegova borba sa opakom bolešću i iznenadna smrt otvorila je u Ognjenu neke stare rane, ali je ponovo smogao snage i nastavio dalje. Objavio je dve pesme koje je Marinko pevao za Flamingose, a prihod od prodaje daće za školovanje njegove ćerke Sare.

—Da li si u kontaktu s Marinkovom porodicom? Da li su im se dopale pesme?
– U kontaktu sam, naravno. Njima se dopala ideja da se objave pesme koje smo snimili i podržavaju me u celoj akciji. Potez koji sam napravio je najmanje što sam mogao da uradim u ovom trenutku.

Kako ide prodaja pesama?
– Nemam još te podatke. Sistem je malo komplikovan i prve izveštaje ću imati tek krajem meseca.

Da li je Marinkova gitara zaista završila u moru ili je bačena samo u spotu?
– Ostavili smo je tamo i ona negde plovi. Potrudio sam se da spot napravim u maniru Flamingosa. Osvrnuo sam se kroz njega na mnoge stvari koje smo Marinko i ja radili. Pesma je ozbiljna i zrelija u odnosu na neke ranije. Ima emociju. A ekranizovali smo je da bi imala svoj dalji život.

Izgubio si najboljeg prijatelja, a bez oca si ostao u mladosti. Da li je to ista vrsta bola?
– Ne mogu te dve stvari da se porede. Svaka tuga je lična i velika. Poremetio me je Madžgaljev odlazak. On je obeležio veliki period mog života. Otišao je mlad čovek, pun života, a s takvom bezbrižnošću i lakoćom je živeo… Mnoge lađe su tada potonule. Vreme prolazi i tek sad shvatam koga sam izgubio i da on više neće doći da me zagrli. Živimo u vremenu u kom su tragedije sve češće. Svaka sledeća je veća od prethodne. Pravi bol će njegovi najmiliji tek osetiti. O tim stvarima se priča samo dok je sveže, a posle se ljudi i mediji okreću nekim drugim stvarima. Zato sam i pokrenuo ovu akciju, da se što više ljudi uključi.

Da si veliki čovek, pokazao si tako što si oprostio ubicama svoga oca, koji je poginuo kao novinar na ratištu. Kako si potisnuo tu mržnju?
– I dalje se ne zna zvanično ko su počinioci tog ubistva. Trudio sam se da kroz život ne preuveličavam sopstvenu tugu. To je za mene bio jedan jeziv period, a i mnogi su tada gubili najmilije. Naučio sam da živim s tim.

Da li si iznenađen pobedom Jelene Golubović u „Farmi“?

– Naučio sam kao voditelj tog programa svih ovih godina da je sve moguće. Ili je imala najdisciplinovanije glasače, ili, jednostavno, nije imala dobru konkurenciju.

Ko ti je bolja partnerka, Aleksandra Jeftanović ili Dušica Jakovljević?
– Aleksandra i ja smo drugari od četvrtog razreda osnovne škole i zato njih dve ne mogu da poredim. S Dušicom imam sjajnu komunikaciju. Predlagao sam da se i ja zamenim u „Farmi“, jer verujem da bi to bio pravi potez, koji bi osvežio šou. Gledaoci i menadžment nisu dozvolili da odem. Ali nema veze ko vodi „Farmu“, jer su učesnici najveće zvezde.

Planirate li Danijela i ti još dece?
– Planiramo proširenje porodice i radujemo se tome. Voleo bih da imam troje dece. Ipak, tu se i mama pita.

A kad planiraš da završiš fakultet? Već godinama si apsolvent.
– Krivo mi je što sam stao pred kraj. Nadam se da ću uskoro diplomirati menadžment na jednom privatnom fakultetu i da će malo biti ublažena bol što nisam postao profesor istorije.

(Dnevne.rs /Izvor: Ljubomir Radanov, Kurir)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone