BIO JE OŽENJEN MILENOM DRAVIĆ I SVETLANOM BOJKOVIĆ: Ovaj glumac je i danas VELIKI ŠARMER u Srbiji (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: printscreen/instagram
Foto: printscreen/instagram
Mladić rođen 19. novembra 1936. u Skoplju u porodici rudara postao je istaknuto ime u jugoslovenskoj kinematografiji. Talenat ga je predodredio za velike uspehe, a posebnost koju nosi u sebi učinila legendom. Ljubiša Samardžić danas puni 80 godina. Toliko toga je ispunilo tih osam decenija, kao da su u pitanju dva, ma i više života.

– Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici. Rano ostao bez oca. Divio se majci koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstrašnija stvar koja može da se desi u životu – ispričao je Ljubiša Samardžić 2015. u intervjuu za „Blic“.

Rudarski posao njegovog oca u Jelašnici pored Niške banje naučio ga je još nekim važnim stvarima: etici, dobroti i solidarnosti, stvarima koje će, pokazaće se, presudno uticati na njegov život i karijeru.

Dok ga danas gledate na filmskom platnu, pomislite: „Rođen je za glumu!“. Ali kada je morao da bira fakultet, gluma nije bila njegov prvi izbor već pravo. Studije prava, međutim,  nisu dugo potrajale. Iz tog sveta ušetao je na Akademiju za pozorište, film i radio i televiziju u Beogradu. Diplomirao je i ostao u glumi.

Od 1960. do danas ostvario je vise od 70 uloga
Kada pogledate glumački opus Ljubiše Samardžića, vidite dugačak niz uloga, stvaralaštvo sa čijim tempom retko ko moze da se nosi.
Bio je to pravi „rudarski“ glumački posao.
Kritičari su ga hvalili, publika želela, a talenat glumcu nije dao mira. Ne postaje se legenda tek tako.
Od 1960. do danas ostvario je više od 70 filmskih i televizijskih uloga, sarađivao sa svim jugoslovenskim rediteljima, a onda krajem devedesetih i sam preuzeo režisersku palicu.
Uloga je toliko da ih je najbolje podeliti u dekadama. Šezdesete godine obeležili su naslovi: „Spletka i ljubav“ (1960), „Igre na skelama“ (1961, Gvardijan), „Prekobrojna“ (1962, Mikajlo Nastic), “ Peščani grad“ (1962, Smoki), „Desant na Drvar“(1963, Milan), „Dani“ (1963, Dragan), „Jutro“ (1967, Mali), „Smoki“ (1967, Smoki), “ Bitka na Neretvi“ (1969, Novak).

Sedamdesete su donele naslove: „Biciklisti“ (1970, Partizan), „Kuda idu divlje svinje (1971, Crni rok), “ Građani sela Luga (1972, Vidoje), „Valter brani Sarajevo (1972, Zis), „Bombaši“ (1973, Kovac), „Obraz uz obraz“ (1972, Smoki), „Dimitrije Tucovic (1974, Dimitrije Tucović), „Naivko“( 1975, Buzga Mirocki), „Ljubavni zivot Budimira Trajkovica (1977, Voja Trajkovic), „Bosko Buha“ (1978, Milun).

Osamdesetih su njegovu karijeru obelezili filmovi i serije: „Avanture Borivoja Šurdilovića“ (1980, Borivoje Šurdilovic Šurda), “ Vruć vetar“ (1980, Borivoje Šurdilović Šurda), „Rad na određeno vreme“(1980, Siniša Pantić), „Moj tata na određeno vreme (1982, Sinisa Pantić), „Nije lako sa muškarcima“ (1985, Ivan Sekulović), “ Život je lep“ (1985, Valentino trovac), “ Razvod na određeno vreme“ (1986, Siniša Pantić), „Bolji život“ (1987, Ljubomir Zavišić). Ništa manje uspešne nisu bile ni devedesete u njegovoj karijeri, kada su glumački niz nastavila sledeća ostvarenja: film „Policajac sa Petlovog brda“ (1992, Boško Simić), dve godine kasnije zaigrao je u istoimenoj seriji u istoj glavnoj ulozi,  „Ubistvo sa predumišljajem“ (1995, Vidosav), „Stršljen“ (1998, Lane sekularac).

A onda nam je 21. vek doneo  Ljubišu Samardžića u sledećim fimskim i televizijskim naslovima: „Nataša“ (2001, Tasa, Natašin otac), „Jesen stize, Dunjo moja“ (2004, Marijin otac), „Konji vrani“ (2007, Dunjin deda), „Bledi Mesec“ (2008, Dunjin deda), „Miris kiše na Balkanu (2011, čuvar groblja).


Pomenute uloge su pokazale veličinu njegovog talenta, ali jedno umeće retko ide samo, češće ga prati još jedan talenat. U slučaju Ljubiše Samardžića glumačku veštinu pratio je talenat za režiju. Rediteljski debi je imao 1999. filmom „Nebeska udica“.  Listu filmova i serija koje je režirao ispunili su zatim „Nataša“ 2001, „Jesen stiže, Dunjo moja“ 2004, „Konji vrani“ 2007, „Bledi Mesec“ 2008. i „Miris kiše na Balkanu“ 2010. godine.

Impozantno! Pa mozda je i to mala reč za ovakav niz. Nije bez razloga reditelj Bojan Stupica primetio talenat u to vreme studenta Ljubiše Samardžića na početku njegovog studiranja. Nije se bez razloga, iako je dobio stipendiju za pozorište Atelje 212, glumac okrenuo filmu i televiziji jer je zavladao njima.
Jos jedan osvrt na njegove uloge pokazuje da je briljirao u tri žanra: ratnim filmovima, komedijama i dramama.

Talenat ispraćen nagradama
Možda neki talenti prođu nezapaženo i nenagrađeno, ali to se nije desilo sa Ljubišom Samardžićem. Još 1967. je na Filmskom festivalu u Veneciji osvojio Zlatnog lava za ulogu u filmu „Jutro“. Neverica i uzbuđenje pratili su njegov trijumf dok je bio okružen velikanima evropskog filma, Luisom Bunjuelom, Žanom Sorelom, Ketrin Danev. Nakon ovog priznanja počeo je dobija brojne ponude iz inostranstva, odlučio je ipak da ostane u jugoslovenskoj kinematografiji, zadovoljan što je to bila „svetla noć njegove  mlade porodice“ (iz intervjua za „Dnevni avaz“ 2015).

Svetle noći, kako bi to možda Samardžić nazvao, tek su usledile. Tri puta je osvojio Zlatnu arenu na Festivalu igranog filma u Puli, Gran pri na Fimskim susretima u Nišu za ulogu u „Vrućem vetru“ , nagradu AVNOJ-a kao prvi filmski glumac kojem je pripalo to priznanje, nagradu Pavle Vuisić za životno delo. Nagrađivan je i njegov režiserski rad.

Saradnja sa Milenom Dravić sasvim posebna priča

Karijeru Ljubiše Samardžića pratila je jedna posebna saradnja sa koleginicom Milenom Dravić.  Prvi put se sa njom na filmskom platnu pojavio u „Prekobrojnoj“.  Ukupno su zajedno igrali 25 puta. Isprepletale su se tako dve velike životne priče.
– Milena je u početku bila mlado, bezazleno devojče sa prostosrdačnim licem, dakle “ naivka“, kako mi to kažemo, a već nakon dve- tri godine postala je izvrsna dramska glumica – rekao je Ljubiša 1983. u intervjuu za „Letnji as“ , a prenosi “ Yugo papir“.
Kako je ispričao u tom intervjuu, srećan je što je sa Milenom ušao u svet kinematografije i što je ona ostala uz njega.
Partnerke Ljubiše Samardžića bile su i Olga Vujadinović, Svetlana Bojković, Stanislava Pešić, Neda Arnerić.
Milena je ostala njegova savršena partnerka sa malih ekrana.

Kako je nespretni šarmer postao legenda

Najpoznatiji Smoki ( kako glasi nadimak Ljubiše Samardžića) jugoslovenskog filma, visok 198centimetara, ima najsimpatičniji pogled na svetu, pomalo stidljiv, pomalo setan.
Nespretan u zavođenju (samo na pogled), virtuozan u glumi i beskrajno šarmantan, Ljubiša je jednostavno Ljubiša.
Kako drugačije objasniti sve one njegove zavodničke avanture, žene koje su ga sekirale, ostavljale, ali i ludo volele?
Setite se „Policajca sa Petlovog brda“ u kojem je bio oženjen Svetlanom Bojković, Nedom Arnerić, Milenom Dravić, Majom Sabljić, i zamalo i Ivanom Žigon.

Ako je neko mogao da se izbori sa ovoliko žena na jednom mestu, mogao je to Boško.
Njegovo zbunjeno lice, u borbi stidljivosti i strasti, postalo je gotovo antologijsko.
Skroman Ljubiša bio je i omiljeni otac svojoj televizijskog deci, a tajnu njegovog šarma najbolje je opisala njegova suruga Mirjana Samardzić koja je 1970. u intervjuu za „Start“ za svog supruga rekla da je dobar, spreman da pomogne svakome, požrtvovan, nežan i pažljiv, ali i veoma naivan i da previše veruje ljudima.

Supruga je unela mir u moj zivot

Ljubavna priča Mirjane i Ljubiše Samardžića počela je sasvim slučajno.Kada su se upoznali, ona je bila srednjoškolka.

– Letovala sam na Bledu. On je bio na nekakvom odmoru i šetao. Moja sestra je rekla: „Pazi, Ljubiša Samardžić!“, ja sam odgovorila: „Baš me briga“. Njemu je navodno zapao za oko moj tranzistor, a tek onda ja. Posle je rekao da lošiji tranzistor nije video u životu, a ja se nadam ni bolju ženu – ispričala je Mirjana Samardžić kako je upoznala Ljubišu za „Start“ 1970. godine.
Susret se pretvorio u brak dug pet decenija, a glumac je jednom prilikom otkrio zbog čega se oženio Mirom.
– Kao što je ljubav presudna u životu junaka svih mojih filmova i serija, tako je i za mene bila presudna ljubav u izboru životnog saputnika. Zavoleo sam prelepu, šarmantnu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice –  rekao je glumac 2013. za „Press“ i dodao da je ona unela mir u njegov život.

Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moći da izdržim

Život Ljubiše Samardžića obeležio je i gubitak sina Dragana Samardžića koji je u 34. godini preminuo od leukemije.
– Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moci da izdržim i da će mi uskoro doći kraj, ali me je Mira trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka – ispričao je Ljubiša (“ Press“ 2013).

Sa sinom je devedesetih osnovao produkcijsku kucu „Cinema design“ koja i danas nastavlja sa radom.

I kada odmara, ne miruje

Posle brojnih uspeha mnogi se pitaju kakve planove i želje danas ima Ljubiša Samardžić. Za „Blic“ je 2015. izjavio da njegove godine traže samo san i da Srbija nije zemlja Kurosave koji je u 100. snimio „Krvavi presto“.
Ali je iste godine za „Dnevni avaz“ otkrio da i kada odmara, ne miruje vec lista stare knjige, sluša muziku, najuzvišeniju od svih grana umetnosti. Naglasio je da će on, iako umoran od jurnjave, buke, nervoze i besa „jer je stvaralaštvo nemiran san“, do kraja života maštati i planirati.
I kako je porucio jednom prilikom:
„Bilo je rašta i roditi se“

(Dnevne.rs/Izvor:J.P., Žena.Blic.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone