Zbog čega više od 69,5 odsto mladih u Srbiji živi sa roditeljima (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Parovi
Foto: Dnevne.rs /pixabay
U Srbiji čak 69,5 odsto mladih između 18 i 34 godina i dalje živi u roditeljskom domu. Ta cifra je znatno iznad proseka Evropske unije koji iznosi 47,9 odsto. „Blic“ je razgovarao sa stručnjacima o razlozima koji nas, i pored dovoljno godina i životnog iskustva, ipak drže „uz maminu suknju“.

Iako je patrijarhalna, tradicionalna porodica na isteku i vremena se menjaju, psiholozi i sociolozi slažu se u jednom – mi porodicu nalazimo kao udomljenje za mladež koja ne može da pronađe perspektivu, niti da se zaposli u svojoj stuci.

Sociolog Ratko Božović objašnjava da su mladi, zbog ekonomske situacije „naterani“ da budu u okviru porodice.

Sa ovim mišljenjem je saglasna i psiholog Aleksandra Janković koja je navela da, pored ekonomskih razloga, ipak negde postoji vezanost za porodicu kao rezultat tradicije i modela u kojem deca dugi niz godina ostaju uz svoje roditelje.

– Vremena su se promenila i postoje druge potrebe, i takva vrsta zajednice je ipak pretrpela promene. Ipak, mladi ljudi se opredeljuju za produžavanje vezanosti za porodicu uz opravdanje da tu imaju sve što im je potrebno – objašnjava psiholog Janković.

Prema rečima sociologa Božovića, nalazimo se u vakumu tradicije. U Srbiji se i dalje mogu videti ostaci tradicionalne porodice gde u jednoj kući imamo i po nekoliko generacija koje žive zajedno.

– Ima mnogo krhotina i truleži u ovom društvu. Ostajanje u porodici kao da oslikava inerciju i zatvorenost koji su karakteristični za naše društvo. Sve ide u prilog tome da smo, kao zemlja, dosta drugačiji u odnosu na druge. Pogledajte i to koliko je mladih ljudi napustilo ovu zemlju, i sve će vam biti jasno – kaže Ratko Božović.

Osim „čuvanja tradicije“, na ovu činjenicu utiče siromaštvo, koje, međutim, ne bi smelo da bude izgovor.

– Bez obzira na finansijsku oskudicu, to produžavanje života u zajednici sa roditeljima (posebno ako osoba koja nema posao biva izdržavana od roditelja), donosi očuvanju takozvane patološke simbioze.

Ljudi i bez stalnog posla ipak mogu da se bave nečim od čega bi mogli sami sebe da izdržavaju, ili bar učestvuju u kućnom budžetu – objasnila je Aleksandra Janković.

„Dok čekaju pravu priliku, sede kod roditelja i ne rade ništa“

Kako je Janković objasnila, muškarci se najčešće zadržavaju kod mama jer tamo imaju sve što im je potrebno.

– Kuvanje, peglanje, pranje, ali i sloboda za pravljenje raznoraznih veza od kojih ni jedna jedina ne potraje ili se završi brakom, upravo su razlozi što muška populacija sve duže ostaje kod roditelja – rekla je ona.

Ono što takođe dovodi do „produženog boravka“ u roditeljskoj kući, prema njenim rečima, jeste i sam problem odvajanja, odnosno nespremnost da se ostvari neka duža, trajnija relacija i da se napravi sekundarna porodica.

– Za nekoga ko je zaista uporan, mislim da nije nemoguće pronaći posao i pravu priliku.

 

Čekanje da se pojavi neko ko će, kao servis, zameniti mamu je zapravo prikaz da se osoba, kao odrastao muškarac, plaši da se suoči sa sobom i životom – objašnjava Aleksandra.

S druge strane, kako je objasnila, devojke su „ušuškane“ i naviknute da im roditelji u svemu pomažu.

– One i ako rade, navikle su da svoje pare troše na putovanja, izlaske, garderobu – kaže Janković.

Ipak, žene ograničava biološki časovnik, i one zbog toga, kako kaže psiholog Aleksandra, počinju u jednom momentu da se pitaju na šta će tačno ličiti njihov život.

– I devojke su ušuškane u svoju primarnu porodicu i nemali broj žena se odlučuje da im muž nije ni potreban. Postoji veštačka oplodnja, pa upravo zbog toga imamo određeni broj žena koje nisu nikada ni napustile mamu i tatu – rekla je ona.

Dualno obrazovanje kao rešenje?

Prema rečima Aleksandra Janković, rešenje ovog problema je ipak možda u dualnom obrazovanju.

– Možda je zaista rešenje svega ovoga dualno obrazovanje. Mora se razviti svest da, i dok studirate, možete da zaradite. Kod nas je nekako praksa da, ako studirate, vi učite i ne radite ništa, dok vas, s druge strane, neko izdržava. Treba razbiti tu vrstu predrasuda da ne treba raditi u toku studija – savetuje ona.

Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno stručno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto. Poređenja radi, u Srbiji je stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva krajem 2014. godine bila veća od pedeset procenata.

Uradite nešto kako biste bili samostalni! Suočite se sa strahom od stabilnih veza, sa strahom od odvajanja! Da, ovde jeste u pitanju ulazak u nešto što je novo, nepoznato i nešto što deluje pomalo rizično. Ipak, za svaku osobu je neophodno da se u jednom mometnu odvoji od svojih roditelja, nebitno da li imaju partnera ili ne – zaključila je Aleksandra.

Kada otići od roditelja?

Kako objašnjavaju stručnjaci, nema pravog, niti univerzalnog trenutka. Sve zavisi od različitih faktora. Od toga kada smo spremni, što psihološki, što ekonomski. Ali i od toga kada su roditelji „spremni da nas puste“. Jer, koliko god su mladi uljuljkani u sigurnost i toplinu porodičnog doma i zbog toga ostaju sa roditeljima, mora se priznati da je neretko upravo i roditeljima teško da puste svoje dete i da sami sebi priznaju da su njihovi „mali“ zapravo porasli i da su u potpunosti spremni na samostalan život.

(Dnevne.rs /Izvor:Andriana Janković, Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone