VERNICI SLAVE SVETOG TRIFUNA! Nijedan PRAVI domaćin danas gostima ne sme da odbije OVE STVARI (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
IKONA
Foto: Wikipedia
Na današnji dan već godinama neizbežno se vode rasprave o tome šta se slavi. Jednima je samo Svetog Trifuna dovoljno „srpski“, drugima je Sveti Valentin „baš kul“, trećima je jedino bitno samo da se ne radi. Međutim, običaj slavljenja „zaštitnika vinove loze“ u Srbiji je mnogo stariji od ovih prepirki.
 Zahvaljujući Holivudu i dobrom marketingu, Dan zaljubljenih tj. Sveti Valentin postao je globalni fenomen, a poklanjanje bombonjera, srca i drugih prigodnih poklona voljenoj osobi vremenom je zahvatilo i Srbiju.Međutim, mnogo pre ove masovne „valentizacije” sveta, Srbi su imali svoj praznik –

Ko je bio Sveti Trifun?

Sveti Trifun je živeo u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Legenda kaže da je imao čudotvorni dar lečenja i da je njime uspeo da „od zlog duha“ izlečio ćerku rimskog cara Gordija. Bogate carske darove Trifun je razdelio siromašnima i do kraja života živeo kao skromni čuvar gusaka. Nakon smrti cara Gordija, u vreme velikog progona, odbio je da se odrekne Hrista zbog čega je ubijen 250. godine na današnji dan.

Svetog Trifuna. U nekim krajevima se o njegovom obeležavanju i danas vodi dosta računa, a neki ovog sveca slave i kao krsnu slavu.

Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata i bolesti. Zapisi o ovome pronalaze se još u 16. veku što govori o dugotrajnosti ove tradicije u našoj zemlji.

Vinogradari kažu da „valja“ da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom – da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

U mnogim vinogradarskim krajevima Svetog Trifuna slave i oni kojima on nije krsna slava, ponegde i zajedno, pa se na gradski ili seoski trg donosi loza koja se zaliva vinom i priređuje se zajednička gozba. Domaćin ili podrumar se svake godine menja, a trpeza bi trebalo da bude što mrsnija i što raznovrsnija.

Svetog Trifuna slave i katolici

Sveti Valentin nikako ne može biti zamena za Svetog Trifuna jer je reč o dva potpuno različita sveca. I katolička crkva proslavlja Svetog Trifuna, ali 10. novembra. Sa druge strane, pravoslavna crkva takođe slavi Svetog Valentina, ali 12. avgusta. Ipak, tada na Dan zaljubljenih niko ni ne pomisli, zato što je Valentinovo 14. februara postalo globalan fenomen.

Iako crkva ne voli naročito ovaj običaj i do danas se ponegde održala praksa gatanja na dan Svetog Trifuna. Gleda se u nebo, pa ako je vedro kaže se: „Na Trišindan vedro, biće suše“.Ako se oblazi nadviju nad Srbijom narod veli:„Pašće kiša o Triši, biće rodno“.

Veruje se da posle ovog dana zima polako počinje da popušta – to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Sveti Trifun slavi se kao krsna slava, a naročito među gostioničarima. Stari običaj kaže da kafedžije, ako žele da im posao dobro ide i naredne godine, danas nijednom gostu ne smeju da naplate vino. Zato, danas pravac kafana i obavezno podsetite vlasnike na ovu lepu tradiciju!

(N. D. /Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone