TRAGIČNA SUDBINA BALKANSKE PORODICE: Otac i dva sina ratovali na tri strane u BiH

Balkan
Foto: Printskrin: Youtube/Radio Slobodna Evropa
Ratna priča iz Mostara govori o tragičnoj sudbini jedne porodice. Otac i dva sina u prošlom ratu našli su se u tri različite vojske. Jedan sin izgubio je život, a drugom sinu, zauvek je ostao teret rata, ali i pouka o zlu i oprostu.

Period rata u Bosni i Hercegovini i ratom zahvaćenom Mostaru, otac i dva sina proveli su na tri zaraćene strane, Armiji BiH, Hrvatskom vijeću odbrane i Vojsci Republike Srpske. Ovo je priča 50-ogodišnjeg Mostarca, Zorana Lakete, koji je ostao živ, da nam ispriča ovu priču.

– Zovem se Sabahudin, Zoran ili Ranko, prezivam se Laketa, sva ova imena imaju isto značenje, jer sva trojica od njih su zorom ili sabahom rođeni – kaže Zoran.

Imao je 25 godina kada je počeo rat, koji je njemu i svoj omladini, praktično zaustavio mladost u rodnom Mostaru. Zoran je rat u Mostaru proveo kao pripadnik HVO-a, njegov brat Goran se borio u redovima Armije BiH, dok je njihov otac Ratko bio u redovima vojske RS.

– Da, moju priču treba da zna ceo svet. Moj brat je bio u Armiji BiH, ja sam bio u HVO-u, otac mi je bio mobilisan u Vojsci Republike Srpske. Da smo iz jedne kuće, najobičnije radničke familije bili u tri vojske, i hoćete da pričamo o domoljublju, rodoljublju ili patriotizmu? Pa jesu li to bili naši ideali? Nisu – poručuje on.

NAJPOPULARNIJA VEST U RUSIJI: NATO konvoj se zaglavio u poljskom blatu, HAOS nastao kad je pristigla pomoć (VIDEO)

Prisećajući se života u Mostaru pre rata, Zoran kaže kako nije bilo Bajrama, Božića niti Uskrsa, a da nije posetio komšije ili da komšije nisu posetile njega i njegovu porodicu.

– Kažu da je sve to juče bilo kao nešto zabranjeno, u to vreme tame i mraka. Ne znam onda ko nam upali ovo svetlo! U to doba, u cvetu mladosti, sa svojih 25 godina postajem neki vojnik, treba nekoga da mrzim, da pucam na nekoga, da se ubijamo u “bratoubilačkom ratu”, a eto i fakta da sam bio na jednoj, moj brat na drugoj, a otac na trećoj strani.

-Sve ovo desilo se mojoj familiji, mojim prijateljima, mojim komšijama, braći i sestrama. Imao sam samo jednog brata, jednog oca, jednu majku, svi oni su danas nažalost mrtvi, a ja sam evo još malo živ – priča on.

Brat Goran imao je 24 godine kada je poginuo 6. avgusta 1993. godine, a stradao je od minobacačke granate ispaljene s položaja HVO-a na brdu Hum, iznad Mostara, u čijim redovima je bio njegov brat Zoran. Za smrt brata čuo je tek nakon sedam dana, putem Radio Mostara.

– Nisam mogao da verujem: “Sedam dana od smrti Lakete Gorana koji je stradao od zločinačke granate 6. avgusta, zajedno s njim su stradali…” Nisam mogao da verujem u ono što čujem. Dolaze mi prijatelji, izražavaju mi saučešće, i tek onda postajem malo svesniji. Ne možeš da odeš bratu na sahranu, ne možeš da vidiš ucveljenu majku koja je izgubila sina, nego to moraš da nosiš u svojoj dubini, u malom ljudskom biću – govori on, Zoran na mostarskom šehidskom mezarju, gde je sahranjen njegov brat Goran.

MUNJEVITI KONTRAUDAR ZVANIČNE MOSKVE: Putin pravi VOJNU BAZU u Republici Srpskoj, Amerikanci u panici!

Pored Gorana je ukopan i njihov dobar drug Adis, kao i brojni saborci i sugrađani Mostara.

Dok se priseća brata i govori o njemu, oseti se težina i bol u svakoj njegovoj reči. Na kraju svoje priče, Zoran šalje poruku svim narodima u BiH ali i susednim zemljama: “Da Bog da se nikada i nikome ne ponovilo!”

(Dnevne.rs/Telegraf.rs/Izvor:Anadolija)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*