SRCE ZA DECU: Srećni smo kad imamo paštetu i parče hleba (FOTO) (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
troje
Foto: B. Vučković
Plaši me to što će uskoro zima i kuća će biti hladna i vlažna. Zbog toga sam se i razboleo, ali najgore mi je što ima puževa golaća kojih se bata i seka boje – kaže Boris Matić (8).

Boris je najstarije dete Ivana (33) i Kristine (27), a koliko ga je nemaština učinila zrelim najbolje opisuje njegova briga za brata Milana (6) i sestru Mirjanu (2), ali i roditelje.

Porodica Matić: Skromna i dobra deca, ali željna svega

Porodicu Matić smo posetili krajem avgusta, oni žive u staroj kući u subotičkom naselju Makova sedmica, a zbog nemogućnosti da se zaposli i zaradi, otac je uspeo samo jednu sobu da dovede u red, dok su ostale prostorije u toliko lošem stanju da je za decu bezbednije da borave van kuće.Loše instalacije su pretnja svim članovima domaćinstva.

Školarac: Boris ima ranac, ali nema školski pribor

Rođendani bez slavlja

– Žao mi je što tata mora da radi ceo dan da bi kupio drva, a ionako ne možemo da zagrejemo kuću. Još mi je žalije što mora da pozajmi novac za moj lek protiv bronhitisa i alergija, i zato se trudim da budem dobar, da im pomognem oko poslova u kući, da počistim, operem sudove, usisam… Ne volim kišu jer se voda uvek slije u dvorište i rastužim se kada se noću pojave puževi golaći, jer ih se plašimo – stidljivo priča Boris.

Sanja da spava sam u krevetu
– Voleo bih da brat i ja imamo svoju sobu i svoje krevete, a seka i mama i tata svoje. Kada uđem u kupatilo, uvek se bojim jer se plafon spustio. Voleo bih da mogu da operem zube iznad lavaboa, ali ga kod nas nema. Kada budem išao u školu, učiću puno da bih mogao da kupim mami i tati novu kuću – mašta o budućnosti Milan.

Nijedno od dece nikada nije slavilo rođendan u društvu svojih drugara. Osim stare lutke bez ruku i nogu, u kući nema igračaka, ali ni garderobe i obuće koja im je preko potrebna.
– Pocepala mi se jakna za zimu i ne može da se ušije, a moju staru će nositi brat. Mama se nervira što ne može da nam kupi deblje majice i pantalone. Govorim joj da mogu i stare stvari da nosim iako znam da je sve prekratko. Voleo bih i da seka ima toplu odeću za devojčice, jer mama nekada mora da joj obuče naše prerasle trenerke. Batu žuljaju i patike, ali neće da kaže mami i tati, pošto i ovako imaju puno briga. Skupi prste i tako hoda – otkriva nam mali Matić. Jedini obrok kriška bajatog hleba

Skromna i dobra deca, a željni su svega. Retko za trpezom imaju frišak hleb, a često se dešava da im je kriška bajatog jedini obrok. Žive od socijalne pomoći i dečjeg dodatka.

– Srećni smo kada jedemo paštetu ili salamu, ali Milan bi voleo da mama može uvek da nam skuva supu sa mesom, a volimo i pasulj i taranu. Ne biramo hranu, samo ako osim hleba nema ničega brzo ogladnimo. Mnogo bih voleo kada bi mogli da odemo u grad i da pojedemo picu, kao što to moji drugari mogu, ali znam da je to nemoguće – kaže Boris.

Ponosan na decu
– Prihvatam sve poslove samo deci da obezbedim najosnovnije uslove za život. Imam najbolju decu na svetu i duša me boli što ne mogu da im pružim više. Dajem sve od sebe ne bi li kuću doveo u red samo zbog njih, ali je građevinski materijal preskup – kaže otac Ivan Matić.
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone