SAM ZA BOŽIĆ: Iako je tragično IZGUBIO CELU PORODICU, Marko ne dozvoljava da se njegovo ognjište ugasi

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
decak
Foto: RAS Srbija
Badnjak će i ovog Božića biti u domu Vučinića, u selu Vuča na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući malom Marku (13), koji iako je izgubio celu porodicu ne napušta porodični dom.
 Marka ne zatičemo u porodičnoj kući gde je mu je živela porodica. Svetla su ugašena, odžak se ne dimi, a u blizini ognjišta grobovi njegovih najmilijih koji svakodnevno podsećaju na tragediju kakvu ovaj kraj ne pamti. Bez oca Gojka (46), majke Dragice (37), sestre Marije (14) i brata Andrije (7) Marko je ostao 11. aprila 2014. – automobilom su sleteli u Ibar i udavili se. Od tada Marko nastavlja život sam, potpuno siguran da sa Kosova i Metohije neće otići.

Vrata od kuće tetke Gorice u Sočanici otvara nam Marko, ali teška srca priča ono što mu je na duši.

Ne plaši se sam u kući

– Volim što sam ostao ovde. Ovde je moj dom, moja škola, drugari, familija – nabraja Marko šta ga još veže za ovaj deo Srbije. – Lepo mi je. Svi brinu o meni. Sedmi sam razred, volim matematiku i odličan sam đak, imam puno drugova sa kojim najviše volim da igram fudbal i navijam za Zvezdu – nastavlja Marko.

Marko i Nikola

Foto: Ljubiša Mitić / RAS SrbijaMarko i Nikola

Iako praznične dane provodi sa tetkinom porodicom u Sočanici, Marko redovno obilazi svoj dom.

– Idem redovno kući. Založim šporet, počistim, provetrim sobe i ne plašim se kada sam ostanem da prenoćim. I na Badnji dan ću uneti badnjak u moju kuću. Sa bratom i tečom ići ću u šumu po badnjak. Odem i u crkvu, zapalim sveće – priča dečak.

AKO STE PLANIRALI DA UČINITE DOBRO DELO DANAS, EVO PRILIKE

Omogućimo Marku Vučiniću zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 – rsd, Societe Generale Srbija, Beograd. Prilikom uplate potrebno je naglasiti da je pomoć za Marka Vučinića.

Teča Radojko prekida ga na tren i pita ga da li hoće da pođe sa njim do kuće u Vuči.

– Neću. Ne mogu ja – kratko odgovori Marko i umesto odgovara kako podnosi sve što mu se dogodilo – muk. Vilica zadrhta i kreću suze.

Ni teča Radojko ne može da zadrži suze.

– Samo on zna kako sve ovo podnosi. Sve zna, ali izbegava da priča o nesreći. Nećemo dozvoliti da se to ognjište ugasi. Pazićemo na Marka i na tu kuću što je ostala. I nedavno smo uz pomoć donatora stavili oluke, zamenili vrata. On će tamo kad-tad da se vrati, moramo da brinemo o kući da ne propadne. Ali teško nam je svima.

Za Markovu budućnost

Marko sa porodicom brata od tetke

Foto: Ljubiša Mitić / RAS SrbijaMarko sa porodicom brata od tetke
Za Markovog staratelja određen je brat od tetke Milan Nikolić i njegova supruga Sanja, koji, poput Marka, kažu da im ništa nije teško.

– Obaveza staratelja je velika i odgovorna, ali nije mi ništa teško. Zajedno održavamo i Markovo i naše imanje. Njih sam najviše voleo, bili smo najbliži, kao jedna kuća. Što nemamo mi, imaju oni, što nemaju oni, imamo mi. Zato je Marko i vezan za nas – priča Milan, koji po čitav dan radi u šumi trudeći se da svom sinu, ali i Marku obezbedi normalne uslove za odrastanje.

Na Markovim njivama i danas se seju kukuruz, krompir, kupus…

– Sve ono što su mu radili pokojni roditelji, radimo i mi – dodaje Milan.

Zato o strahu za život na Kosmetu, kažu, nemaju vremena da razmišljaju.

– Brinemo o svojim brigama, a političari neka brinu o granicama i visokoj politici. Mi znamo da moramo da se izborimo za opstanak i da na tuđu pomoć ne možemo da se oslonimo.

A vreme leti.

– O Markovoj budućnosti svi moramo da brinemo, jer kada napuni 18 godina, prestaće mu sva dosadašnja primanja. Zato nijedan dinar sa njegovog računa ne diramo. Na njegovom imanju popisali smo sve što smo zatekli, novac se čuva u banci, a ako mu ne prinovimo nešto, nećemo mu ni uzeti. Izgubio je sve, ali kada sutra ode na svoje imanje, mora da ima sve da bi započeo novi život – kaže teča Radojko.

Primanja

Primanja Marko od Srbije prima dečji dodatak 2.000 dinara, a od Opštine Leposavić 5.000. Vukoje Vukojević, direktor preduzeća u kojem je 18 godina radio Markov otac, daje mu penziju, a vlasnik kompanije „Ktitor“ Milija Milosavljević donira 250 evra mesečno za školovanje. Sav novac njegovi staratelji ostavljaju na račun u banci da bi Marko posle 18. godine imao od čega da započne samostalni život.Teško mi je, i sve je teže. Rođendani, slava, praznici prolaze, a njih nema. Noćima ih dozivam, postavljam pitanja i sama odgovaram. Da mi nije Marka i unučeta, poludela bih – priča Markova tetka Gorica.

Voli ulogu strica

Marko je preokupiran dvogodišnjim Nikolom, sinom brata od tetke – Milana, koji je i dobio starateljstvo nad njim.

– I ja najviše volim Nikolu, a i on mene. Ja sam mu stric – objašnjava nam Marko dok se smeje i igra sa njim.

Tugu ne pokazuje ili je samo uspešno prikriva. Ponaša se kao da je svu nesreću koja ga je snašla potisnuo. I svima će reći da je dobro i da mu ništa ne treba.

Marko sa porodicom Nikolić: teča Radojko, brat Milan, snaja Sanja i Nikola

(Tanja Urošević /Blic)
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone