REGION JEDNOGLASNO: DECU VAM VIŠE NEĆEMO PRAŠTATI, neka je proklet svako ko poželi rat! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
region
Foto – Ilustracija: Wikipedia, Pixaba
Mišljenja o pretnjama ratom u Republici Srpskoj su podeljenja, ali su svi saglasni da do njega ne treba da dođe * Enis Bešlagić: Ako imaju svoju decu, neka slobodno ratuju * Rade Aleksić: Gde su bili tokom devedesetih? * Aleksandar Popov: Svi se pitaju da li će biti rata, ali ne i kada će naći posao

Poslednjih nekoliko meseci, a posebno u protekloj nedelji, u medijima su se konstantno pojavljivale vesti u kojima je glavna tema – RAT! Iako smo navikli da se u njima priča o Bliskom istoku, sada je akcenat stavljen na Bosnu i Hercegovinu, tačnije Republiku Srpsku.

ako navodi Blic, tokom leta ratnohukaško prepucavanje je imalo nekoliko prolaznih stanica prilikom obeležavanja godišnjica zločina u Srebrenici, “Oluje” i predizborne kampanje u Hrvatskoj, da bi kulminiralo ovih dana u predvečerje referenduma u RS.Milorad Dodik, predsednik RS nije dobio podršku zvaničnog Beograda za referendum, a napali su ga iz BiH.

Juče, 21. septembra, bio je Međunarodni dan mira, a na Balkanu je glavna tema bila izjava penzionisanog bosanskog generala i ratnog komandanta Armije BiH Sefera Halilovića, u kojoj je rekao da će u sukobima Republika Srpska nestati, ako referendum bude sproveden, jer kako tvrdi, to će značiti “raspakivanje” Dejtonskog mirovnog sporazuma i stupanje na snagu Ustava BiH!

Prema njegovim pretnjama, Republika Srpska bi u ratu izdržala najviše 10 do 15 dana, a ubrzo nakon toga je reagovao ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, rekavši da je “izjava najveća pretnja miru“, dok je premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio da “Srpska neće nestati“.

Printskrin: Youtube/TV1 HD

Printskrin: Youtube/TV1 HD

Međutim, kada god se pokrene tema rata na Balkanu, oni koji gledaju površno na priče misle da svaki narod vuče na svoju vodenicu. Ipak, istna je sasvim drugačija.

Naime, bosanskohercegovački glumac Enis Bešlagić, nedavno je rekao da su “političari tokom devedesetih samo išli bez reči na posao i vraćali se kući bez izjava, mi bismo već bili u Evropskoj uniji“.

Samo ne znam, svi ti koji prizivaju rat s kim će da ratuju, ko će za njih da ratuje i za šta će da ratuju. Ako imaju svoju decu, slobodno nek ratuju. Mi više dece za metke nemamo – naglasio je on u izjavi za gore navedeni list.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, ima mišljenje da je celokupna situacija način da se skrene pažnja naroda sa teških problema na rat.

Svi se pitaju da li će biti rata, a ne kada će naći posao. Zaboravili smo kako je živeti normalno. Zadovoljni smo samo da bude mira, bez obzira na to što loše živimo. Neodgovorni političari koji nam u suštini rade o glavi koriste globalnu krizu kako u Evropskoj uniji, tako i u SAD kako bi stvorili tenzije i homogenizovali svoje birače – smatra on, pa dodaje:

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

I tako već godinu i po dana, živimo u dramatičnoj atmosferi. Stalno čekamo da nešto prođe. Bilo da je to godišnjica Srebrenice, “Oluje”, izbori u Hrvatskoj ili referendum u RS, stalno smo u nekom međuvremenu. Kad ćemo da živimo u normalnom vremenu?

Foto: Tanjug/AP

Prošla je čak 21 godina od rata, a mi taj period nismo iskoristili da se suočimo sa prošlošću i smanjimo napetost, već zapaljivom retorikom neodgovornih političara stvaramo nove tenzije. Zato je krajnje vreme da se najodgovorniji političari uozbilje.

I književnik Filip David nije oduševljen pričama u kojima se raspiruje mržnja među narodima na Balkanu.

Raspirivanje mržnje na Balkanu je prava bruka i sramota. Samo neodgovorni novinari i političari mogu da smisle naslove koji su se pojavili u nekim beogradskim tabloidima, prizivajući nove ratove.To neodoljivo podseća na čuvene Miloševićeve reči: “Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo!” Takve poruke šalju isti oni koji su nas zavili u crno i početkom devedesetih. Dušebrižnici koje tobože vode računa o interesima svoga naroda, zapravo su njegovi najveći neprijatelji.

Pitanje je da li je dovoljno da se nekoliko razumnih ljudi uhvati u koštac sa ratnohuškačima.

– U većini zemalja bivše Jugoslavije na vlasti su neobbrazovani, nevaspitani, neozbiljni diletanti, nedorasli zadatku koga su se prihvatili. Za njih tako nesposobne da urade bilo šta dobro za svoju zemlju, jedini način da vladaju je stvaranje sukoba i pravljenje mržnje – zagrmeo je reditelj Srđan Golubović.

Da je teško komentarisati raspirivanje mržnje, smatra Rade Aleksić, otac Srđana Aleksića (26) koji je poginuo tokom rata 1993. dok je spasavao svog druga Bošnjaka na pijaci u Trebinju.

Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Pitam se gde su tokom devedesetih godina bili ti koji danas huškaju narod jedni na druge? Je l’ su boravili na drugom kraju sveta, pa ne znaju kakvo je zlo rat? Mislim da je barem 95 odsto ljudi na ovom podneblju normalno i da ne čuje ove huškaše koji su politički istrošeni. Voleo bih da raspiritelji mržnje prvo sa svojom decom izađu na neko bojno polje i reše to što imaju između sebe. Od kako sam izgubio Srđana, posvetio sam ostatak života dokazivanju da postoji čovek. I dalje verujem da čovek na čoveka nikada neće okrenuti oružje i zato očekujem da ćemo snagom razuma prevazići sve ove tenzije – naglasio je on.

Međutim, Ante Tomić, hrvatski književnik, ima malo drugačiju sliku celokupne ove situacije.

Printskrin: Youtube/primoractv

Printskrin: Youtube/primoractv

– Srbi Hrvatima ne mogu naneti ozbiljnu štetu. Srpska manjina u Hrvatskoj je unazad dvadeset godina politički, ekonomski i na svaki drugi način beznačajna, a na živote građana Hrvatske nimalo ne utiču ni prilike u Srbiji. Stanje je jednako i ako pogledate s druge strane Dunava. Srbija će jednom ući u EU koliko god se Zagreb opirao tome. Napetosti između naše dve države nalik su lajanja dve stare bezube džukele. Naprosto, vlade i Hrvatske i Srbije bave se nepostojećim problemima zato što nemaju ni sposobnosti ni pameti ni poštenja da se uhvate rešavanja ovih stvarnih.

Tim Džuda, britanski analitičar, smatra da vreme na Balkanu nije stalo, kao što većina ljudi misle, već da se priče o ratu koriste kako bi se zaplašili ljudi ili ujedinili zbog interesa. Kako kaže, citat iz filma “Kvaka 22″ i dalje važi: “Samo zato što sam paranoičan, ne znači da mi ne rade o glavi”.

Foto: Tanjug/AP

Zato, samo zato što Halilović kaže da bi referendum u RS mogao da isprovocira novi rat, ne znači da to nije tačno. Međutim, ono što me uvek iznenađuje je koliko zarpavo ljudi u RS iskreno veruje da BiH može da se “demontira mirno” – rekao je on, a na pitanje novinara Blica kome nestabilnost na Balkanu odgovara, Džudin odgovor je bio – Rusija.

Rusija je patila zbog sankcija koje su joj uvedene zbog Ukrajine, ali i Dodika ohrabrivala izdaleka “uradi to, uradi, uradi…”, što je jedan od načina izazivanja problema u oblastima koje su okružene EU i NATO.

Ipak, najoštriju opasku je imao predsednik SANU i akademik Vladimir Kostić koji je kratko prokomentarisao rečima: “Neka je proklet svako ko poželi rat!

Podsetimo, posledice ratova u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji su bile ogromne. Četiri miliona građana je raseljeno, 31.732 osoba je proterana iz Vukovara, 2,2 miliona izbeglica imala je Bosna i Hercegovina, od čega su polovina Bošnjaci, 250.000 Srba je otišla iz BiH. 650.000 raseljenih Bošnjaka, dok je 200.000 trajno napustilo državu. 230.000 Srba i drugih nealbanaca napustilo je Kosovo. 700.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. 135.000 ljudi je poginulo u ratovima devedesetih. Hrvatska je podnela ekonomsku štetu u iznosu od 27 milijardi, Bosna i Hercegovina između 50 i 70 milijardi, dok Srbija 30 milijardi.

(Dnevne.rs /Izvor: Telegraf.rs/Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone