Pravoslavni vernici danas slave sveca koji je pokazao PUT SPASENJA! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vernik
Foto: Tanjug /AP
Svetac je takođe pokazao veliko čudo trpljenja, tako što je pio gorku vodu i jeo samo stojeći

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog prepodobnog Piora.

Sveti Pior je bio rodom Egipćanin. Zagrejan ljubavlju prema Bogu, Pior se u mladosti odrekao sveta, otišao je iz doma roditeljskog, udaljio se u pustinju Misirsku i od izobilja duhovne ljubavi dao zavet Bogu da nikada više neće videti nikoga od svojih.

—Posle nekih pedeset godina, sestra njegova, već ostarela, doznala je od nekoga da je njen brat živ i odlučila da ga po svaku cenu vidi.Pošto nije mogla da ide u pustinju, zamolila je mesnog episkopa da piše Ocima u pustinji, da pošalju Piora da se ona vidi sa njim. Posle mnogog navaljivanja od strane Otaca da ih posluša, onodluči da uzme sa sobom još jednoga, i otišao je.

Kada je došao do sestrinog doma, obavestio ju je da je došao njen brat Pior da i stoji pred vratima. Osetivši po škripanju vrata da mu sestra ide u susret, Pior zatvori oči i doviknu joj: “Sestro, ja sam Pior, brat tvoj. Evo, nagledaj me se do mile volje”.

Pošto se uveri, ona proslavi Boga i, mada se mnogo trudila, nije ga ubedila da uđe u kuću. A on, stvorivši molitvu na pragu, vratio se opet u pustinju, svoju otadžbinu  i tamo se usavršavao u podvižničkoj vrlini.

O ovom svetitelju pričaju da je pokazao čudo trpljenja. Na mestu svog boravka iskopao je bunar, u kojem je naišao na veoma gorku vodu. Na tom mestu ostao je sve do svoje smrti, pijući samo gorku vodu. U tome se otkrilo trpljenje ovog svetitelja. Mnogi monasi, vrlo iskusni, nadmetali su se posle njegove smrti da ostanu na mestu gde je on proveo život,  ali nisu mogli da provedu ni jednu čitavu godinu, jer je tamo  voda neobično gorka, a mesto lišeno svake udobnosti.

Za Piora kažu da nikad nije sedao za trpezu, već je uvek jeo stojeći i poslujući. Kad su ga zapitali zašto to radi odgovorio je: “Neću da se zanimam jedenjem kao poslom nego kao uzgredicom”.

Kad se sudilo nekom bratu koji je nešto zgrešio pozvali su njega u savet.  On je došao noseći na leđima jednu vreću peska, a na prsima je nosio jednu malu kesu peska. Upitan, šta mu to znači, odgovorio je: “Vreća peska na leđima to su moji gresi, koje ja ne vidim, a kesa peska to su gresi moga brata, koje ja treba da sudim”. Sva bratija se tada postide i uzviknu: “To je put spasenja!

Prepodobni Pior živeo je 100 godina i upokojio se u Gospodu u četvrtom veku.

(Dnevne.rs /Izvor: Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone