POČELO JE: Bitka za australijske milione baka Mare, javila se dva naslednika (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
milioni
Foto-ilustracija: Profimedia/ImageSource
Dve osobe tvrde da im je pokojni Momčilo Zlatić sve zaveštao testamentom. Sestrići traže svoj deo. Baka Mara: Sad sam svima rođaka. Sve strane u ovom sporu angažovale advokate

EKSKLUZIVNA priča „Novosti“ o Mariji Zlatić (86), iz boljevačkog sela Valakonje, naslednici gotovo milion dolara posle smrti njenog supruga Momčila Zlatića, koji je imetak stekao radeći u Australiji, svakodnevno dobija nastavak. Sada su se, kako saznajemo, pojavila još dva naslednika, pa se ovih dana sve češće čuje čuvena rečenica iz kultnog filma „Maratonci trče počasni krug“:

– Hoću da znam koliki je moj deo, nećete me prevariti!

Prema saznanjima „Novosti“, nakon što je baka Mara, koja i dalje živi u trošnoj kući od blata usred šume, nasledila bogatstvo svog supruga, dvojica „novih“ naslednika tvrde da imaju testament kojim je Momčilo Zlatić sav svoj imetak zaveštao – baš njima!

Reč je, kako saznajemo, o sinovima Momčilove sestre. Jedan od njih je, čak, pisao i poslao svoje generalije u Australiju, nakon čega je na adresu ljudi, koji sa baka Marom imaju ugovor o doživotnom izdržavanju sa Petog kontinenta stiglo pismo advokatske kancelarije u kome se oni, uz izvinjenje zbog svih neprijatnosti koje su doživeli, obaveštavaju da su „naslednik i testament, ipak, pronađeni i da novac, koji im je preostao, vrate“.

U međuvremenu, u Boljevac je iz Beograda stigao i drugi „naslednik“, koji, takođe, tvrdi da ima testament kojim mu je ujak u amanet ostavio celokupnu imovinu. On je od ljudi kojima je baka Mara podelila novac tražio da se dogovore i da ne idu na sud, već da „pošteno podele nasledstvo“.

 Baka Marija Zlatić jedina je koja ne haje za nasleđeni novac
Baka Marija Zlatić jedina je koja ne haje za nasleđeni novac /Foto novosti online

– U kuću mi je došao čovek koji se predstavio kao Momčilov sestrić – priča M. A., žena koja je baka Mari, posle tri godine traganja i dopisivanja sa advokatima i ljudima iz ambasade Srbije u Australiji, uspela da pronađe novac. – Tražio mi je da mu dam kontakte i mejl adrese u Australiji, kako bi stupio u kontakt sa njima i „ostvario prava koja mu, po zakonu, pripadaju“. Nisam htela da mu pomognem. Pitala sam ga zašto to nije učinio nakon Momčilove smrti, jer je odavno znao da mu je ujak preminuo u Australiji.

Nakon odbijanja M. A. drugi „naslednik“ je otišao do ljudi koji sa baka Marom imaju ugovor o doživotnom izdržavanju. Međutim, čovek koji čuva staricu ga je, saznajemo, bukvalno isterao iz svoje kuće, nakon što je saslušao predlog da „nasledstvo pravično podele, kako se ne bi povlačili po sudovima“.

Slika Marije i Momčila Zlatića sa venčanja

– Gde ste bili prethodnih decenija kada Marija nije imala šta da jede – siktao je na „naslednika“ čovek koji čuva baka Maru. – Zar te nije M. A. obavestila da je Momčilo preminuo, a ni ti ni tvoj brat niste hteli da se mešate u to, jer ste se bojali da je on u Australiji napravio dugove, pa da ćete morati da ih vraćate, ako vas oglase naslednicima. Sada, kada se ispostavilo da je vaš ujak za sobom ostavio bogatstvo, tražite deo! Idi, tuži, pare ti ne dam!

JOŠ DVA TESTAMENTA? DA sve dobije scenario latinoameričke sapunice, po svemu sudeći, pobrinuće se još dve potencijalne naslednice Momčilove imovine. Reč je, kako nezvanično saznajemo, o dve Momčilove dalje sestričine, koje, takođe, tvrde da imaju testament kojim je njihov ujak svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu zaveštao njima.

Sve strane u ovom sporu su već, saznajemo, angažovale advokate, koji će stvari „isterati na čistac“. A, jedina koja je potpuno spokojna u ovoj papazjaniji je, bez sumnje, baka Mara, koju smo zatekli ispred njene trošne kuće, okruženu najboljim prijateljima – psima.

– Proklete pare – huknu Mara. – Znala sam ja da će to tako da bude. Sada me svi poznaju i podsećaju me da sam im rod. A, samo su me dvoje ljudi, svih ovih decenija, povremeno gledali.

Baka Mara nas je uvela u svoj trošni kućerak od blata, u kome živi bez vode. Rukom nam je pokazala sliku na zidu.

– Vidiš, to smo moj Momčilo i ja. Slikali smo se kada smo se venčali. Lep je i naočit čovek bio – setno će Mara.

Baka je, potom, dohvatila hleb, koji u kesama visi okačen na tavanici njene trošne kuće.

– Briga mene, velim ti, za pare – odlučnim glasom će baka Mara. – Ja i ne znam koliko je to novca, zato sam pare i podelila. Dosta je meni mojih osam hiljada dinara penzije. A, ovi, kojima su pare toliko bitne, mogu, što se mene tiče, i oči da povade zbog njih. Jer, tamo gde ja uskoro treba da idem, nikakvi milioni mi – nisu potrebni…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone