OVO JE UROŠ, MALI SRPSKI GENIJE: Ima samo 9 godina, i umesto da se igra, radi nešto NEVEROVATNO (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
decak
Foto: Telegraf
Ovaj dečak, koji je i odličan đak u školi, radije pravi vetrenjaču, sistem za navodnjavanje, rastura i sastavlja satove, ili sa ocem mini veš-mašinu, nego što se igra autićima i loptom

Osmogodišnji Uroš Zlatković iz Prokuplja po svoj prilici imaće svetlu budućnost i verovatno će ga život uputiti na nauku, jer su njemu igre mali pronalasci koji mu svakodnevno popunjavaju slobodno vreme.

Ovaj dečak, koji je i odličan đak u školi, radije pravi vetrenjaču, sistem za navodnjavanje, rastura i sastavlja satove, ili sa ocem mini veš-mašinu, nego što se igra autićima i loptom.

Njegovi pronalasci su atrakcija za drugove i drugarice koji mu često dolaze, baš da bi uživali u njima.

Zanimanje za mehanizme, kako oni rade i kako se prave, prvo se ispoljilo kod satova.

S godinu i po dana dobio je prvi sat i od tada do pete godine oni su bili njegova opsesija. Dok su ostala deca birala lopte, autiće, on je uvek želeo satove. To su svi znali, pa su mu ih donosili. Sada ne znam koliko satova imamo u kući – priča Uroševa majka Gorica.

Ona dodaje da se onda njegovo interesovanje prebacilo na sve što ima mehanizam, ili motor.

Foto: Telegraf

– Volim da rasturam stvari i ponovo sastavljam. Pošto sam mali, ne radim sa strujom, već sa baterijama. Tako sam napravio i vetrenjaču na baterije, a letos i sistem za navodnjavanje u dvorištu. Volim tehniku i nadam se da ću kada porastem biti naučnik i pronaći nešto što će svima olakšati život – kaže Uroš, kojeg smo zatekli kako posmatra i proučava transformatore. Sada je rešio da od starih fiksnih telefona napravi centralu i već je krenuo u taj posao.

Ipak najkrupnije što je napravio bila je mini veš mašina, za koju mu je pomoć pružio otac Goran.

Prvo sam mislio da će ga proći, ali on je danima pričao smao o njoj. Onda smo krenuli i napravili je zajedno. Programator i sve u toj mašini, sem vratanca, smo ručno odradili, jer je on tako želeo. Trebalo nam je punih 30 sati rada, ali sreća na njegovom licu bila je nagrada – kaže Goran.

Ta mašina i još neke dečije-naučne skalamerije privlače pažnju Uroševih drugara, koji često dolaze i igraju se sa njegovim izumima, a on ih ponosno pokazuje.

– Volim školu, da se igram na ulici, ali najviše volim da majstorišem. Sada me najviše interesuju merni instrumeni – dodaje Uroš.

Iako su na početku roditelji bili skeptični zbog njegovog interesovanja za tehniku, podržali su njegove afinitete. Znaju da je srećan dečak, a uzdaju se i u njegovu svetlu budućnost.

(B. R. /Telegraf.ts)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone