OVO JE SRPSKO SELO u kojem se meštani znaju samo – PO NADIMCIMA! I to kakvim! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Telegraf
Foto: Telegraf
Turčin- jer nije postio, Biber- jer je tata mami zabiberio, Pomrčine- jer su crnoputi, Roga- zbog koza i rakije

U gružanskom selu Donja Vrbava nema muškarca koji nema svoj nadimak, a imaju ih i celefamilije. Nekada ni meštani ne znaju kako se neko zove, jer ga celog života znaju po nadimku –Ćurka, Pištolj, Purinko, Roga, Zeljov… To stvara komične situacije u telefonskom imeniku, na sudu, a posebno poštarima koji ako ne uđu najpre u kafanu, nikada primaoca pošiljke neće naći. Neki od nadimaka koji seljani i danas nose, datiraju iz 19. veka.

U kafani “Mehana”, u centru sela, Koza, Ćop i Biber pijuckaju pivo ili rakiju i jedu prženice koje im je konobarica Vesna Stevanović pripremila, da “se založe”. Vesna nadimak nema, kao ni druge žene u selu. Tek nakon što novinari na prazan želudac pristanu da popiju koju rakiju, razgovor o nadimcima može da počne. Vladimira Stankovića (75), zovu Biber od školskih dana.

Niko me u 10 sela okolo i ne zna po imenu, kad me po imenu pozovu i ne okrenem se. I sin mi je Biber, i unuk mi je Biber. Dobio sam nadimak kao đak, a bio sam nemiran, vrag bez belege. Pita učiteljica na času zna li ko šta je to biber i čemu služi. Ja dignem ruku. Kažem – to je kad otac pozove majku i kaže joj, ajde dođi i digni noge, da ti zabiberim. Učiteljica pocrvenela kao da je progutala pola kila bibera, a meni ostao nadimak zauvek, smeška se Biber šeretski.

Kafanom se, iz nekoliko usta, razleže priča o slučaju kada je Gružanin zvani Koza tek oženjenom zemljaku rekao da je pre koji mesec on bio momak friškoj nevesti. Mladoženja se brecne i pocrveni, a jedan seoski šeret dobaci- ako dete bude nosato tvoje je, a ako bude klempavo Kozino je, odmah ćeš znati. Mladoženja tuži ovog šaljivđiju zbog opaske, ali je problem što je u tužbi napisao ime “Koza” jer Kozi nije znao ni ime ni prezime. Vrbavci u kafani kažu da je tužba povučena, a situacija se smirila zahvaljujući mudrom sudiji koji je mladoženji na sudu rekao- mani se tužbe, koza je žensko, ne može da pravi decu!

Foto: Telegraf

O Vrbavcima i njihovim nadimcima Muzej rudničko- takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca objavio je knjigu. Autori trogodišnjeg istraživanja su Vesna Ćurčić i Đurđina Antonić.

– U selu od 505 stanovnika postoji 202 različita nadimka, a neke nosi više članova porodice. Postoje lični nadimci, ali i porodični, koji datiraju s početka 19. veka. Tako je nadimak Pištolj ili Turčin nekada bio lični, ali vremenom su ga nasleđivali sinovi i njihovi sinovi, pa je postao porodični. Tada su članovi te familije Pištolji, Turci. Žene nisu nikada dobijale nadimke, pa ako pričamo o familiji Budžovci, žene su Budžovke, i svekrva i sve snaje iz familije. Neko može imati svoj nadimak- Uglješa, ali celu njegovi familiju zovu Šućure, pa je on Uglješa od Šućura, pojašnjava Vesna Ćurčić, kustos geograf.

Familija Turci tako je prozvana zbog dede sadašnjih penzionera koji kao mališan nije mogao da odoli pečenju. Bio je Badnji dan, a prase za Božić bilo je već pečeno. U familiji su zajedno živela 23 člana, a pečenje se jelo samo o slavama i velikim praznicima. Mališan je željno, u dan kada se posti, prstom prešao po koži pečenog praseta i liznuo prstić. Majka je mališana zatekla na delu i vrisnula “Šta učini, Turčine” jer se oglušio o post. I tako cela familija u sledećih 100 godina posta- Turci, kaže Vesna Ćurčić.

Foto: Telegraf

U Donjoj Vrbavi ne objašnjavaju svi kako su dobili nadimke. Kerine, Đavoli, Guzice, Kukavice, Guske, Kurculići, nisu uvek radi da pojašnjavaju. Svraka, Ovan, Zec, Koza, Karlin, Uglješa, nemaju problema da objasne odakle im nadimci.

Radiša Joksić Karlin nasledio je nadimak od dede koga su zvali Kaluđer. Oca su mi zvali skraćeno- Karlin. Nadimak je nastao za vreme litija u selu, kada je Radišinom dedi sveštenik dao da nosi kadionicu iako su to činili samo bogataški sinovi. Ljubomorni seljani Radišinog dedu prozvaše odmah Kaluđer.

– Kada su nam uveli telefone zapisaše da u imenik stave- Radiša Joksić. Kažem, stavite i Karlin, šta mi znači ime u imeniku kad me niko i ne zna po tom imenu. Oni kažu- nema mesta. Ja im rekoh- onda neka piše Joksić Karlin, bolje mi otpišite ime nego nadimak. U ovom selu jedva da ima onih koji se bune zbog nadimka, ovde je pravilo- zovi me i loncem, samo me nemoj razbiti, kaže Karlin.

Foto: Telegraf

 

Karlinova žena je Rada Karlinova, a sve žene u selu tako se predstavljaju, lično ime i nadimak muža. Ni jedna žena nema svoj nadimak. Snaša iz kuće čijeg muža, po dedi zovu Kučka, i ne želi nadimak.

Vrbavac Purinko dobio je nadimak jer je njegova majka, dok je bio beba, krila njegovo ime po savetu vračare, do krštenja. Žena je to činila jer su joj ranije rođena deca umirala. Kada bi je neko pitao kako se zove beba, lagala bi- Purinko, po imenu Roma koji je često boravio u selu. Purinkov porodični nadimak je Pomrčine, jer su svi u familiji tamnog tena.

Svetozar Nenadović Uglješa ima 84 godine, udovac je i vlastik besprekorno uređenog domaćinstva.

– Ja sam iz familije Šućure, a otac mi je imao nadimak Zeljov. Kažu da su taj nadimak dobijali svi zetovi na mirazu. Mene je deda prozvao Uglješa, jer sam kao dete bio sitan i crnoput, kao komadić uglja. Komšije su mi Roga, Guska, Ćurka...Rogi zapao taj nadimak od oca, koji je voleo da popije rakiju koju su čuvali u buradima u podrumu. Tamo su čuvali i koze. Kad Roga stariji ode u podrum, da se ne bi čulo da toči rakiju, lupi nečim u bure pa vikne “koz rogo”, kao da viče na kozu koja rogovima udara u bure. Čiču prozovu Roga, pa onda i njegovih sedam sinova Roge, svedoči Uglješa.

Foto: Telegraf

Nadimak Kučke nosi čitava familija u Donjoj Vrbavi zbog svađe tri brata s početka 20. veka. Dva brata se potuku u vreme rusko- japanskog rata 1905., pa ih seljani prozovu Rus i Japanac. Treći brat se odmah odseli od kuće, a kažu da je bio loš čovek. Njemu seljaci nadenu nadimak Kučka. Kada mu se kuća ugasila, ovaj se nadimak prenese na kuće njegove braće, pa tako Rus i Japanac postanu Kučke, navedeno je u istraživanju “Nadimci u Donjoj Vrbavi kao kulturno i tradicionalno nasleđe”.

(Marija Raca /Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone