OTKRIVAMO TAJNU NAJSTARIJEG SRBINA: Ilija Čolović ima 102 godine, nikada ne ide kod lekara, i ne pije lekove! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
umiranje
lija Čolović (102) otkriva ko je kriv za njegovu dugovečnost

lija Čolović,  penzionisani rudar iz Jelašnice kod Niške Banje, važi za jednog od najstarijih stanovnika naše zemlje, i penzioner s najdužim penzijskim stažom od osnivanja penzionog fonda u Srbiji. Naime, on je 19. novembra proslavio 102. rođendan.

Poreklom je iz Dalmacije, a penziju je stekao radeći u rudnicima širom nekadašnje Jugoslavije: Ibarski rudnici, Trepča, Kopaonik, Jelašića brodu i u Jelašncii gde i danas živi. Inače, prvi put je u rudnik ušao sa 18 godina, po uzoru na oca i petoro starije braće, piše RTS.

Dobrog je zdravlja, a poslednji put je kod lekara bio pre četiri godine, i to zbog operacije slepog creva.

Ne idem kod lekara i ne pijem nikakve lekove. Zašto bi ih pio kad sam zdrav? Rukama mogu sve da radim kao mladić od 20 godina. Jedino što me u poslednje vreme muči je vrtoglavica koja mi se povremeno javlja – kaže on.

Ilija sada živi sam, a njegova supruga je ovog proleća preminula u 89. godini života. Ne žali se na samoću jer ga često obilaze sin i ćerka, unuci i praunuci.

Zadovoljan sam životom. Deca, unuci i praunuci me poštuju, cene. Oni žive u Nišu, ali me stalno posećuju i obezbeđuju mi sve što treba od namirnica. Sa komšijama takođe lepo živim, vidimo se, popričamo – priča Čolović.

U Jelašnici ga siv zovu deda Ilija, a on se rado priseća značajnijih događaja u svom životu, dok najradije priča o služenju vojske u kasarni “Kralj Petar” u Celju 1934. godine.

Prijavio sam se da budem graničar i poslali su me u Sloveniju. Taman sam se javio u kasarnu, ubili su kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju. Čuo sam to od dvojice narednika koji su se došaptavali u hodniku – priseća se ovaj vremešni dekica.Kada je završio s vojnim rokom, Ilija se vratio rudarskom poslu.

Pre rata nisi smeo ni da pitaš za platu ili da se pobuniš zbog loših uslova. U Ibarskim rudnicima su se moje kolege pobunile zbog malih plata, a zbog toga su ih gazde celu smenu zaključale u oknu. Držali su ih ispod zemlje deset dana bez hrane i vode. Kada su ih pustili napolje svi su bili polumrtvi – kaže Ilija.

Po završetku Drugog svetskog rata, Ilija je došao u rudnik mrkog uglja u Jelašnici, i kaže da se zahvaljujući kolegi Dalmatincu oženio Smiljom koja je takođe iz tog kraja.

Kuća u kojoj je sa svojom 13 godina mlađom suprugom započeo život je i danas njegov dom, a za svoj dug životni vek kaže da je “krivo” dobro zdravlje i u poznim godinama, a zaslužni su i neki geni koje je nasledio od svoje majke.

Moja majka je rodila nas devetoro i umrla sa 90 godina, a da nikada bolesna nije bila. Sva moja braća i sestre koji su ličili na majku su takože toliko dugo živeli. Otac, braća i sestre koji su ličili na oca su živeli po 70 godina – zaključio je Ilija Čolović.

(RTS)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone