NEŠTO SE OZBILJNO SPREMA: Za par meseci 70.000 Albanaca napustili Kosovo!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
odlazak
PRIŠTINA- Ekonomska kriza, siromaštvo ili pokušaj da se „pritisne“ međunarodni faktor, tek građani Kosova albanske nacionalnosti obilato koristeći viznu liberalizaciju Srbije, grabe ka zemljama Evrospke unije.

Prema podacima koji slove za nezvanične, a dobijeni su u Ministarstvu policije Kosova, od novembra prošle godine do sada Kosovo je napustilo između 62.000 i 70.000 građana albanske nacionalnosti. Masovna migracija, slučajno ili ne, krenula je posle forimranja Vlade u Prištini, zbog čega su neki skloni da poveruju da siromaštvo ipak ne stoji toliko iza bega  Albanca ka EU već i politika, a da su građani Kosova instrument te politike. Iako niko od kosovskih anlitičara nije direktno doveo u vezu „iseljavanje“ sa Kosova sa politikom, ipak iz razgovora sa nekima od njih između redova da se naslutiti da sve ovo ima itekako političku pozadinu.

Da li Albanci masovno beže sa Kosova zbog ovog izveštaja Ujedinjenih nacija?! (VIDEO)

Dukadin Gorani analitičar iz Prištine i direktor NVO Centar za sociološka istraživanja, iako negira da je u pitanju neki smišljeni plan ipak napominje da jedan od razloga može da se traži i u tome da Kosovo nema viznu liberalizaciju, ali i da je građanima dosta da žive kao u „kavezu“.

Duže od 15 godina na Kosovu se ništa nije promenilo ni u politčkom ni u ekonomskom smislu, ali ni u bilo kom drugom. Ljudi ne vide budućnost u poltičkim prilikama koje su sada na sceni i ne misle da će se nešto promeniti. Zato i odlaze — ističe on uz opasku da EU i MZ treba da se zamisle nad dešavanjima na Kosovu.

Kosovo se od 1999. godine praktično izdržava od donacija zapadnih zemalja, od kojih je samo Nemačka do sada izdvojila oko 400 miliona evra. Građani uglavnom žive od para koje im šalju rođaci iz inostranstva, koje čine 30 odsto bruto nacionalnog dohotka Kosova. Ekonomija Kosova u velikoj meri je prenesena na tržišni sistem a prema kosovskoj statistici, koja je vrlo fleksibilna, jer popis stanovništva na Kosovu još nije urađen, od oko 1.2 miliona ljudi sposobnih za rad, zaposleno je samo oko 300 hiljada i to uglavnom u privatnom sektoru gde je plata u proseku 130 evra.

 

Društvene firme ne postoje a kosovska vlast je, prema podacima Privredne komore Kosova i Metohije zatvorila 550 preduzeća i otpustila 70.000 radnika u periodu od 1999. godine do danas. U pitanju su uglavnom preduzeća koja su do rata bila pod ingerencijom Srbije. Vlast u Prištini je sva ta preduzeća privatizovala i to, prema oceni ondašnjih ekonomista,vrlo neplanski i nenamenski.

Nezaposlenost je posebno rasprostranjena među mladima, dok u ekstremnom siromaštvu živi oko 12 posto populacije. Njih 217 hiljada živi sa manje od euro dnevno, podaci su nevladinog sektora sa Kosova. U poslednjem izveštaju UNDP-a (Program UN-a za razvoj) urađenom 2014. Godine, navodi se da je 79 odsto anketiranih građana nezadovoljno ekonomskom i socijalnom situacijom u zemlji.

Rezolucija 1244

Analitičar političkih i socioloških zbivanja na Kosovu Balosr Hodža ističe da je Kosovo tokom devedesetih prošlo kroz konstatnu regresiju u političkom, ekonomskom, socijalnom i psihološkom smislu:

Građani Kosova su šokirani ogromnim krizama u kratkomvremenskom periodu. Ono što je proizilazilo iz ovakve situacije, i što bi trebao da bude Rezolucija 1244, zahteva, da ne kažem primorava, građana Kosova da počinju sve ispočetka — kaže on.

Hodžaj dodaje i da su građani Kosova politički nemarni i inferiorni, što dovodi do duboke nepovezanosti sa državom. To je, prema njemu,dovoljnan razlog za otpočinjanje života ispočetka gde god, kako kaže,život nije drama nego mogućnost. Ono što je interesantno, a na šta Hodžaj skreće pažnju, je nekoliko aspekata koji sa socijalnog stanovišta, imaju značaja u poslednjim zbivanjima.

Hodžaj, međutim, ne veruje da je u pitanju neko „politčki organizovanoiseljavanje“ ali i ne negira činjenicu da ovo jeste neka reakcija na ponašanje Zapada, i na sistem upravljanja Kosova, ali ne kao kolektivna strategija već, kako tvrdi, revolt građana Kosova nasituaciju u kojoj se građani nalaze.

Smatram da ima prostora za poređenje albanske i srpske (ne)lojanalnosti Kosovu. Reč je ovde o bekstvu Albanaca i stoičkomostajanju Srba. Srpsko ostajanje je akt patriotizma, nacionalizma i borbe za svoja prava, što njih izoluje od realnih problema, na kojekosovski Albanci reaguju bekstvom — zaključuje on. Podsećanja radi, Kosovo je „na listi“ čekanja za dalju integraciju u Eu i viznu liberalizaciju jer ne ispunjava uslove. Neke procene govore da će tek za četiri do pet godina biti u poziciji da pregovara o daljim evrointegracijama.

 Srpski ugao: Kosovski azilanti problem za Srbiju

Gledano iz srpskog ugla ovo iseljavanja Albanaca sa Kosova u trenutku kada bi trebalo da se nastave briselski pregovori i kada su u kosovsku vlast ušli Srbi koje faktički, predvodi, Beograd itekako imaju veze sa predstojećim pregovorima.

Aleksandar Mitić iz Centra za strateške studije podseća da se u poslednjih par godina broj azilanata sa Kosova konstantno povećava, a naročito se povećao u poslednjih godina.

 Glavni razlog je katastrofalna nezaposlenost, siromaštvo i besperspektivnost, a glavi uzrok činjenica da je Kosovo, da iskoristimo politikološki termin, „propala država“. Odnosno bolje reći „propali NATO protektorat“. Albanci sa Kosova nemaju slobodu putovanja po EU, što oni ne mogu da razumeju jer je u geopolitičkom smislu Zapad jedini i ključni sponzor „nezavisnog Kosova“. Međutim, zaboravljaju da je upravo proterivanje albanskih imigranata iz država EU i Švajcarske bio jedan od razloga za priznavanje nezavisnosti Kosova s ciljem da se pravno obezbedi mogućnost za readmisiju Albanaca. U tom kontekstu, ovo je sigurno i deo strategije Prištine da pokuša da dobije liberalizaciju viznog rezima ali i da pritisne Beograd jer Albanci često preko Srbije idu ka EU. Beograd se prihvatanjem sporazuma sa Prištinom saglasio sa slobodom kretanja Albanaca po Srbiji i imaće ogromne praktične probleme zbog toga — navodi on.

  S druge strane, Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose kaže da nije siguran da ova dešavanja mogu da utiču na pregovore Beograd i Prištine.

— Kosovo na ovaj način pred međunarodnom javnosti demonstrira da je to područje sa visokim faktorom nestabilnosti. Kosovo nije politički i ekonomski stabilna teritorija i bojim se da na ovaj način samo demonstriraju šta će se desiti kada budu imali viznu liberalizaciju. Ono što nam može da zasmeta jeste što koriste našu viznu liberalizaciju — kaže on.

(Sputnik)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Petar

    Ma nebeze oni nego idu da ratuju protiv Rusa.Sigurno Ameri obecali brda i planine za nagradu pitanje samo kad bude sav taj cirkus poceo.

  • saia

    Pa jel vam rekao Amerikanac na vreme da smo na liniji vatre.