NARODNA VEROVANJA I OBIČAJI NA TROJICE: Saznajte bez čega DANAS ne treba da izlazite iz kuće

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
praznik
Duhovi ili Trojice su pokretni praznik koji se uvek računa u odnosu na Uskrs i pada 50 dana posle njega. Posvećen je silasku Svetog Duha na apostole i reč je o danu za koji su od davnina vezani mnogi običaji i verovanja.

Duhovi ili Pedesetnica je hrišćanski praznik kojim se proslavlja silazak svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Odatle i izraz proslava pedesetnice.

Naziv Duhovi je doslovce preuzeto iz staroslovenskog i zapravo se odnosi na Duha Svetog koji je jedan, a ne na više duhova kako se to odomaćilo u imenu koje ovaj praznik danas nosi.

Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve“ budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga“. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest

Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

Dva dana ranije, pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlog.

Foto: Milena Đorđević

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.

Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

(Telegraf)

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone