Moler iz Srbije dvadeset godina radi u Belgiji: Ne gledajte me kao bankomat, ovaj audi je polovan!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
kuca
Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay
Posle 20 godina mukotrpnog rada, jedva sam kupio svoju kuću i to u recimo nekoj belgijskoj Rakovici i moraću da ga otplaćujem dok sam živ, otkriva Nišlija i dodaje da su Srbi u inostranstvu samo stranci u bogatim zemljama
—Verovanje da je ljudima koji su napustili Srbiju i lepo se snašli u stranim zemljama sve odlično, da im neprestano cvetaju ruže i na bankovnim računima imaju milione, prilično je rasprostranjeno.

Jedan od njih, Nišlija po zanimanju moler, koji je potražio bolju budućnost u Belgiji, osetio je potrebu da svima kaže kako zapravo stoje stvari i šta najviše mrzi kada čuje od drugih ljudi.

„Ljudi se ophode prema meni kao prema bankomatu. Kada sam došao ovde, spavao sam u stanovima koje sam krečio. Živeo sam klasičan „Survajver“, pomalo i kraj, ipak sam bio mlađi, iako dolazim iz dobrostojeće porodice za naše uslove, nije me sramota da priznam.

Posle dvadeset godina mukotrpnog rada, jedva sam kupio svoju kuću i to u recimo nekoj belgijskoj Rakovici i moraću da ga otplaćujem dok sam živ.

Ovaj Audi koji vidiš, to je bivši Audi mog gazde, koji em što je prodat ispod cene, em plaćam u ratama posle obavljenog posla.

„Ne sećam se da mi je neko platio kafu od kad sam otišao gore. Od mene se očekuje da platim, da donesem poklone, gleda se koje sam bombone doneo, ne daj Bože da nekoga preskočim, da se setim rođendana svakog deteta i da šaljem redovnu apanažu.

Ne mogu ni da odbijem, ali u takvoj situaciji štednja, neko planiranje ne dolazi u obzir.

Skoro mi je prijatelj pričao, iz Beograda čovek, arhitekta ali neoženjen i dalje, neverovatnu priču. Išao je na svadbu a udavače su se bukvalno pobile koja će da sedi bliže njemu, zamislite tu neprijatnu scenu?

Želim samo da ljudi shvate da smo i mi ljudi, da imamo i mi neke želje, da živimo u drugom sistemu vrednosti, razmišljanja, da živimo u drugim cenama na rafovima.

Da smo stranci u bogatim zemljama, da smo ljudi drugog reda, da nikada nećemo biti kao domaćini.

Sa druge strane, jako bi mi značilo da ljudi ovde barem poštuju moj trud, a ne da me gledaju kao pokretni bankomat“, završio je svoju priču Nišlija koji ipak ima ambiciju da jednog dana uštedi dovoljno, proda sve što je stekao u tuđini i vrati se u našu zemlju.

(Dnevne.rs /Izvor: beograd.in)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone