Miki Manojlović: Zašto učimo istoriju od slepog guslara?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
glumac
Foto: Medija centar Beograd
Ne postoje narodi tako geografski bliski, a toliko udaljeni, kao balkanski, rečeno je na tribini „Mesto susreta: šta je to Balkan, šta se priča o njemu i šta bi Balkan mogao da bude?“

Glumac i režiser Predrag Manojlović je izjavio da su velike mogućnosti zajedničkog stvaranja i tako udaljenih naroda, ali da je za to potrebna hrabrost.

Manojlović je postavio pitanje kako je moguće da se u Srbiji istorija uči putem slepog guslara Filipa Višnjića?

“Zar mislite da Turska, kao ozbiljna imperija, nije beležila i najmanje stvari? Koliko vekova treba da prođe da neko odavde nauči turski jezik, ode u arhive i kaže nam šta se događalo”, upitao je Manojlović.

Uz konstataciju da se ne može živeti na Kosovu, a da se ne govore podjednako dobro srpski i albanski jezik i da se „ne može pendrekom držati 100 godina jedna teritorija i misliti da si njen vlasnik“, Manojlović je ocenio da „ničim izazvana superiornost izaziva otpor“.

“Osnovna greška su naše porodice, u kojima počinjemo da stičemo otpor prema nekom ko je Šiptar, a ne Albanac, a zatim ulazimo u sistem”, izjavio je Manojlović.

Prema njegovim rečima, na Balkanu se gostoljubivost ponekad pretvara u agresivnost, dok je „ubilačka mašta balkanskih naroda vrlo razvijena“.

Nacionalisti kidnapovali insitucije

Predsednik nevladine organizacije Civil – Centar za slobodu iz Skoplja Džabir Derala je ocenio da balkanski narodi nisu ni manje, ni više krvoločni od drugih.

“Nacionalisti su kidnapovali institucije koje su organizovale ludilo na Balkanu. Zato su odnosi između ljudi kontaminirani nasiljem. Kada državne institucije uskrate ljudska prava i slobode, nastaju međuetnički i unutaretnički sukobi”, rekao je Derala, dodavši da tada institucije utiču na povećanje mržnje i tenzija.

Neviđena brutalnost nad civilima tokom ratova devedestih godina je karakteristika Balkana. Nemoguće je pobeći od neverovatnih zverstava, konstantovao je Derala.

Profesor na Univerzitetu Goldsmits iz Londona Dejan Đokić je izjavio da je istorija Balkana duga istorija migracija, što je, možda, razlog zašto su, kako je naveo, balkanski narodi nešto humanije tretirali izbeglice u aktuelnoj migrantskoj krizi nego neki drugi evropski narodi.

Đokić je rekao da je heterogenost slovenskih naroda na Balkanu opšte prihvaćena, ali da te različitosti ne treba preuveličavati. Heterogenost među Albancima je manje poznata, mada među njima postoje političke, lingvističke i verske podele, izjavio je Đokić.

Kosovo i Albanija dve različite realnosti

Profesor univerziteta u Tirani, Tetovu, Prištini i Hamburgu Nedžmedin Spahiju je ocenio da su Albanija i Kosovo „dve različite realnosti“. Vazuje nas jezik, ali smo različite nacije. Treba da gajimo dobre odnose sa Albanijom, ali za to je potrebno uvažavati različitosti. Najveće probleme stvaraju oni koji žele ujedinjenje sa Albanijom, jer ne uvažavaju različitosti, rekao je Spahiju.

On je konstantovao da građani Albanije ne žele ujedinjenje sa Kosovom, ali da neki ljudi na Kosovu to ne razumeju, što stvara probleme u odnosima sa Albanijom.

Organizatori tribine su bili Fondacija za otvoreno društvo i nedeljnik Vreme.

http://rs.n1info.com/

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone